Izvor: Politika, 23.Avg.2014, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset odsto vozila manje – mesečna ušteda 60 miliona dinara
Gradska uprava apelovaće i na državna i na privatna preduzeća da kupuju karte za zaposlene direktno od grada
Najavljeno smanjenje broja vozila u gradskom prevozu od septembra za oko 10 odsto gradu će doneti uštedu od 60 miliona dinara mesečno samo na gorivu. To su procene Direkcije za javni prevoz, u kojoj tvrde da je reč o optimalnijem korišćenju voznog parka na linijama koje nisu opterećene. Redukovanja broja vozila neće biti u vreme jutarnjih i popodnevnih špiceva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– U toku je i javna nabavka za izbor firme koja će brojati putnike, i kada budemo imali te podatke tačno ćemo znati kakva je situacija na svakoj liniji. Onda ćemo moći da precizno isplaniramo i red vožnje i tarifni sistem. Gradska uprava formirala je radnu grupu koja će se uključiti u te poslove, a jedno od njenih zaduženja biće i određivanje tarifnih zona. Ali, pre svega toga, neophodno je povećanje naplate karata i na tome moramo da radimo već od 1. septembra – ističe Uglješa Mitrović, direktor Direkcije za javni prevoz.
Prema njihovoj računici, ukoliko bi trend masovnog „švercovanja” potrajao još godinu dana, neizvesno da li bi posle toga gradski prevoz uopšte postojao. Predstavnici GSP-a upozorili su da bi u uslovima kada vožnju ne plaća polovina putnika, godišnji minus bio 41 milion evra, što budžet grada ne bi mogao da izdrži.
Osim češćih provera putnika od 1. septembra („Apeksovih” 280 kontrolora i 200 radnika GSP-a) za suzbijanje „švercovanja” biće ključno i da li će preduzeća u većem broju pristati da kupuju karte za svoje zaposlene direktno od grada. Sada više od polovine poslodavaca to ne čini, već taj iznos isplaćuju zaposlenima.
– Mi nemamo zakonskih mogućnosti da preduzeća obavežemo da kupuju mesečne karte direktno od nas. Ali će grad usvojiti preporuku u kojoj će od poslodavaca to zahtevati. Pri tom za pravna lica važe i popusti za kupovinu mesečnih dopuna.Nezamislivo je da javna preduzeća i državna uprava koja se nalazi na teritoriji Beograda ne kupuju od grada mesečne karte i tako se odriču ušteda– poručuje Mitrović.
I na privatne kompanije će se apelovati da za svoje zaposlene od grada kupuju mesečne dopune, a popust i za njih važi. Ovaj poziv posebno će se odnositi na privatnike koji posluju sa državnim institucijama i preduzećima.
– I privatnici i javna preduzeća, osim na popust, mogu da računaju na povraćaj PDV-a od deset odsto – zaključuje Mitrović.
Samostalni sindikat: izmena neće bitno uticati na plate
Nove mere grada koje bi trebalo da dovedu do uštede podržala su i dva reprezentativna sindikata GSP-a – Samostalni i Sloga.
Član predsedništva Samostalnog sindikata u najvećem gradskom prevozniku Zoran Antić kaže da smanjenje broja vozila neće bitno uticati na zbir radnih sati i plate vozača.
– Mi smo prihvatili tu meru jer će se ušteđenim novcem finansirati i naša firma i naša primanja. Uz to, vozači trenutno imaju veliki broj prekovremenih sati rada da bi pokrili sve linije, tako da će i dalje imati sasvim dovoljno posla. Redukcija ne može da nam naškodi jer ne očekujemo da će potrajati duže od 1. januara 2015, za kada su planirane promene u tarifnom sistemu – naglašava Antić.
Predstavnik Samostalnog sindikata saglasan je i da radnici GSP-a učestvuju u kontrolama sa kolegama iz „Apeksa”, kao i sa pozivom preduzećima da mesečne karte za zaposlene kupuju direktno od grada.
„Busplus” zaštićen ugovorom do 2016.
Ugovor Beograda sa konzorcijumom „Apeks” potpisan je 2010, a „Busplus” sistem je u vozila uveden u februaru 2012. Prema ovom dokumentu grad tek posle četiri godine korišćenja stiče pravo da otkupi sistem, što znači da će to moći da učini za godinu i po dana. „Apeks” je trebalo da održava softver i obavlja kontrolu karata, a na ime toga ubira 8,53 procenata prihoda od mesečne prodaje karata. Promene uslova ugovora do februara 2016. nisu bile predviđene, kao ni penali ukoliko bi neka od strana poželela da to učini. Uprkos tome, aktuelna gradska uprava (tada u svojstvu Privremenog veća) krajem februara 2014. najavljivala je da će pokušati da postigne sporazum sa „Apeksom” po kojem bi grad preuzeo kontrolu karata, a da konzorcijum koji predvodi turska firma „Kentkart” zadrži svega 2,6 odsto prihoda.
Pregovori su trajali mesecima, da bi gradska uprava nedavno saopštila da je za grad preskupo da menja postojeće odredbe ugovora i da će sistem „busplus” ostati u formi u kojoj je februara 2012. i uveden, dok 2016. ne istekne rok posle kojeg Beograd stiče pravo otkupa.
Cene otkupa sistema „Busplus” po godinama:
- 5,6 miliona evra u 2016.
- 4,6 miliona evra u 2017.
- 2,4 miliona evra u 2018.
- milion evra od 2019. pa nadalje
N. Belić
objavljeno: 23.08.2014.
