Izvor: Politika, 05.Nov.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvrha putovanja za đake je: provod
Iz vodičkog ćošeta: ekskurzije treba da budu obrazovno-zabavnog karaktera
Đačke ekskurzije svi jedva čekaju, svako iz svojih razloga. Đaci zato što se za njih spremaju i po nekoliko meseci unapred, njihovi roditelji, koji do tada strateški čuvaju svoje novčanike, nakon ekskurzije mogu da predahnu, a nastavnici, koji strepe pomišljajući da će se na istim samo najgore izdešavati, jedva čekaju da se ekskurzija završi i da decu vrate živu i zdravu kući. A šta je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa vodičima?
Dilema pred koju su me vlasnici agencija, koji su me angažovali kao vodiča, stavljali svaki put uoči polaska bila je koga vodim na ekskurziju: nastavnike ili decu. Uvodne instrukcije su, po pravilu, bile slične i vrlo jasne: važno je da profesori budu zadovoljni, zato se pobrini da budu siti i da bude dovoljno usputnih pauza za kafu i piće. Bilo je tu još instrukcija koje potom obavezno uslede, a biblija instrukcija glasila je otprilike ovako: „program ekskurzije mora da se ispuni, jer ne želim nezadovoljne roditelje koji će zvocati nastavnicima a onda oni meni”. Vidite, za jednog vodiča, program ekskurzije je kao ustav koji važi sve do trenutka dok vodič ne uđe u autobus, odnosno dok ga nastavnik ne zaspe svojim predlozima i savetima gde bi još usput sve moglo da se ide. Vodič, pri tom, sa osmehom treba da se drži polaznih instrukcija da su profesori ti koje treba namiriti i zadovoljiti ukoliko želi ponovo da bude angažovan.
Tako već na početku ekskurzije dolazi do sukoba, jer oni koji bi trebalo da za jednog vodiča budu njegova ciljna grupa koja treba da bude zadovoljena jesu đaci, a oni drugačije zamišljaju plan i program ekskurzije. Program ekskurzije, koga vodič mora da se drži, najčešće kreiraju nastavnici istorije i geografije, koji logično moraju da ispune ono što su odredili da se obiđe i vidi. Za đake, pak, skoro u 90 odsto slučajeva, provod je jedina srha ekskurzije. Najvažniji događaj na jednoj ekskurziji je, iz đačke perspektive, odlazak u diskoteku, odnosno ko će se s kime te večeri ,,smuvati”, a ko će se napiti do povraćanja, kao i ko će kod koga nakon diskoteke prespavati. Diskoteka je tako glavnipredmet spora na svakoj ekskurziji, jer sa jedne strane, profesori su ti koji bi je uglavnom eskivirali, a đacima je ona najvažnija. Tako jednom mladom vodiču od starta nije lako, jer je prinuđen da balansira između interesa agencije za koju radi, odnosno interesa koje mora da štiti, i interesa onih koje vodi na ekskurziju.
Zato jedan vodič treba da nastoji, koliko god da je to moguće, da ekskurzija ima obrazovno-zabavni karakter. A to znači da istorijske i geografske činjenice treba da budu interpretirane na što kreativniji način ukoliko želi da postigne da ga učenici slušaju dok priča, a nastavnici ne prekidaju i (najčešće pogrešno) ispravljaju. Dakle, bez suvišnih podataka i gomilanja neukusnih šala, kao i bez slušanja jedne iste muzike od početka do kraja ekskurzije. U ispunjavanju ovog cilja dobra priprema može da pomogne, kao i različiti pomoćni rekviziti u svrhu animacije putnika. Tako zanimljiva geografija može da dočara život i običaje jedne zemlje, a na primer karaoke u autobusu mogu da učine da se ne osete stotine kilometara koje se prelaze.
Snalažljivost i kreativnost jednog vodiča najviše dolaze do izražaja kada su u pitanju posete tržnim centrima, koje se smatraju sastavnim delom putovanja, jer je vraški teško uklopiti prohteve za kupovinom nauštrb razgledanja grada u realnom vremenskom roku. Pri svemu ovom treba imati u vidu i da uloga vodiča nije samo da priča, već i da rešava različite moguće situacije (izgubljeni pasoši, ukradene stvari, tuče i napijanja koja dovode do odvođenja u bolnicu, neplaćeni hotelski računi, itd.) Tako, ako insistirate na nalaženju osobe na koju pada najveći teret odgovornosti, razmislite da li bi vodič odgovarao tom opisu. A dok se ne odlučite, znajte da će vaš vodič učiniti sve kako biste se sa putovanja vratili sa uspomenama koje će vas zimi grejati oko srca.
*Turistički vodič i doktorand FPN u Beogradu
Senka D. Pavlović
objavljeno: 05.11.2011
