Izvor: Politika, 05.Jun.2015, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čovek koji se rodio s krilima

Pilot Stevan Popov, koji je spasao hiljade ljudi iz Sarajeva tokom građanskog rata, u 68. godini izvršio je samoubistvo u Novom Sadu

Baš kao što je donosio odluke koje drugi nisu smeli, tako je Stevan Popov odlučio da ode na neki drugi svet. Legendarni pilot se prekjuče, u predvečerje, ubio pištoljem u svom stanu u Novom Sadu. Njegove kolege piloti i ljudi kojima je spavao živote poštuju njegovu poslednju odluku. Seća ga se oko 40.000 ljudi koje je „boingom 707” spasio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz ratom okovanog Sarajeva. Pamtiće ga fudbaleri Jugoslavije koje je izvukao iz Stokholma. Njegovom zaslugom, dopremljen je kiseonik za bebe u Banjaluci…

„On je odlučivao kada drugi nisu smeli”, tako je glasio naslov poslednjeg intervjua koji je baš na Uskrs dao za naš nedeljni dodatak „Magazin”. Došao je iz Novog Sada u „Politikinu” redakciju vedar i nasmejan, oran da mi bez ustezanja priča o svom životnom putu. Pohvalio se kako bije bitku za aerodrom u Čeneju, sa koga je otpočeo svoju karijeru, doduše neslavno:

„Imao sam 15 godina, neoprezno sam udario točkom jače o zemlju i razbio jedrilicu. Meni nije bilo ništa, ali nastavnik mi je rekao: ’Nikada avijatičar biti nećeš.’”

Nepokolebljiv u odluci da postane pilot, Stevan je u Vršcu završio kurs za motorne avione. Bio je među najboljima i kao nagrada je usledio odlazak u školu rezervnih oficira u Zadru. Leteo je jedno vreme u poljoprivrednoj avijaciji, a onda je počelo snimanje filma „Sutjeska”. On je leteo u jednom od „nemačkih aviona”. Ispričao je kako je Tito, posmatrajući let „neprijateljske” eskadrile, konstatovao: „Da su Švabe ovako letele 1943. godine, ne bismo se izvukli.”

Kao pilot JAT-a leteo je na „karaveli”, a na interkontinentalnim letovima je upravljao „boingom 707”. Tada se rodila ljubav prema tom moćnom avionu sa četiri motora. Posle nekoliko godina postao je kapetan, osamdesetih direktor letačke operative JAT-a. Imao je privilegiju da leti čak i u vojsci kada zatreba. Tako je i došao u situaciju da upravlja kargo avionom B-707, poznatom kao „kikaš”, koji je JNA zaplenila na zagrebačkom aerodromu zbog ilegalnog dopremanja oružja hrvatskim „zengama”.

Tim avionom je 1991. počeo preseljavanje ljudi, opreme i naoružanja sa vojnog aerodroma u Puli i Zadru u Batajnicu.

Kada je u Sarajevu buknuo rat, stali su autobusi i vozovi. Samo je aerodrom radio. I tako je počela jednomesečna operacija spasavanja. Stevan Popov je postao simbol nade i spasa za hiljade ljudi koji su uspeli da dođu do aerodroma. Avion kojim je pilotirao mogao je da primi do 600 putnika. Bilo je dana kada je poletao i sletao pet-šest puta dnevno.

Planirao je da napravi aerodrom u Čeneju (Foto Lična arhiva)

Govorio mi je: „U jednom danu smo čak 16 puta leteli od Beograda do Sarajeva i nazad. Kako da ostavite taj svet kome ste jedina nada.”

Jednom prilikom je gledao kako se masa tiska u avion dok su sa strane stajali dečak i devojčica. Ona je držala kesu u rukama. Pitao ih je kuda su pošli: „Mi smo hteli da uđemo u avion i da idemo u Staru Pazovu kod rodbine. Mama je umrla, tata je u vojsci.” Uzeo ih je, nju za ruku, njega pod ruku, i uveo u avion, priznajući da je bio grub prema svojoj posadi jer više nije bilo mesta u avionu. Decu je smestio u pilotsku kabinu.

Bilo je i gorih situacija. Letelo se u mraku. „Zelene beretke” tukle su aerodrom. Sva stakla na aerodromskoj zgradi bila su razbijena.

„Pri samom poletanju, pošto nije bilo osvetljenja, pošaljem jednog vojnika na pistu da upali baterijsku lampu da vidim gde joj je kraj, a čim poletim, orijentišem se po obrisima brda.”

Njegov avio je bio pogođen u rep, ali ga to nije sprečilo da se zbog dečaka Bojana vrati po mraku u Sarajevo. O tom događaju mi je pričao kao da se desio tek pre neki sat:

„Sletimo u Batajnici, a ono rupe u repu. Izlaze ljudi, među njima i jedna žena koja plače. Vrišti: ’Bojane! Gde mi je dete? Bojane!’”

Popov se nije premišljao, shvativši da je dete ostalo u Sarajevu. Samo je rekao: „Idemo nazad.”

Nije ni slutio da ga čeka ponovo puna zgrada ljudi. Našao je Bojana kako se igra sa još četiri dečaka. Smestio ih je sve u svoju kabinu.

Zaćutao je za momenat, teško mu je bilo da priča iako se to desilo pre dve decenije. Zašto?

„Kako da ti kažem: i sad mi se plače kada se toga setim. Bojanova majka trči preko platforme. Izađemo napolje obojica, a ona klekla i grli sina, steže ga, pa udara. Sa pet godina nije mu jasno šta je mami i gleda u mene. Steglo mi se grlo.”

I veliki ljudi plaču. Plakao je i Stevan Popov. Kada je stigao kući, setio se da ništa nije pitao Bojanovu majku. Ni kako se zovu, ni gde će da spavaju. Ponovo ih je video 2004. godine.

Legendarni pilot Jat-a ispričao nam je i nezaboravnu avanturu kada je u poslednjem trenutku, pre 23 godine, izvukao fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije iz Švedske, u kojoj je trebalo da počne Evropsko prvenstvo u fudbalu. Bili su zarobljeni zbog uvođenja sankcija našoj zemlji. Na švedskom aerodromu ga je prvi video Siniša Mihajlović i uzviknuo: „Ljudi, došao je Steva po nas!”

Sav ustreptao u priči, objasnio mi je kako ih je aerodromska služba satima zavlačila:

„Čekali su da istekne rok da mogu da kažu: gotovo je, sankcije su, niste poleteli na vreme. Avion bi onda morao da ostane.” Bio je iskusni pilot svestan svega. Zato je na svoju ruku najavio polazak i odlepio se od piste petnaest minuta pre mogućnosti da švedske vlasti zaplene avion.

Popov je nosio brojanicu. Bio je ateista, iako mu je patrijarh Pavle rekao da je božiji čovek. I pokojni patrijarh bio je njegov putnik. Nežan, tih, nasmejao se kada mu rekao: „Vaša svetosti, sada ste 10.000 metara bliži Bogu.”

Popov izvodi početni udarac pored Dragana Stojkovića Piksija (Foto Lična arhiva)

Pre 16 godina, Stevan Popov je pobedio rak bubrega. Davali su mu još nekoliko meseci života, ali je Steva bio jači.

U JAT-u je dobio otkaz posle 5. oktobra 2.000. Priznao je da ga je to teže pogodilo nego bolest.

Stevan je iza sebe ostavio četvoro dece: Stevu, Ivu i Vesnu iz prvog braka i Jelenu iz drugog.

Živeo je između Novog Sada i Katara, gde njegova supruga Snežana trenira tamošnju juniorsku košarkašku reprezentaciju.

Sav ushićen rekao mi je da se upravo sprema na put. Nije želeo da se preseli u Katar.

„Ovde me nešto veže. Počeo sam da pravim aerodrom na Čeneju! Napraviću ga. Mali, komercijalni – nema odustajanja”, bile su poslednje reči Popova za „Magazin”.

Slavni pilot je ipak odustao.

----------------------------------------------------------------------

I Momo Kapor je pisao o Popovu

O Popovu je u svojoj knjizi pisao i Momo Kapor, njegovo delo je ovekovečeno i u enciklopediji grada Novog Sada. Do sada je o njemu pisano u šest knjiga. Državna priznanja nije dobio, ali je rekao da za tim ne žali. Više mu je značilo kada ga obični ljudi zaustave na ulici i pozdrave.

Nastavak na Politika...

Press: Stevan Popov vodio bitku sa kancerom, vinuo se u večne visine