Izvor: B92, 18.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena kvadrata i dalje raste
Beograd -- Za većinu podstanara i mladih krov nad glavom i dalje je samo želja, iako je poslednjih godina novogradnja u ekspanziji.
Stanovi su preskupi jer i investitori novih i vlasnici starih žele njihovom prodajom enormno da zarade, piše Blic. Prema procenama agencija za prodaju nekretnina, cena kvadrata, iako su precenjene, neće uskoro krenuti naniže.
Sve što ulazi u cenu stana u stvari je skupo. Za investitore je skupo zemljište na kome se gradi, zatim brojni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << priključci za struju, vodu, kanalizaciju, centralno grejanje.
Međutim, i oni hoće da zarade, i to poprilično, a sve to, uz veliki apetit države čije je zemljište, plaćaju kupci. Za one građane koji stanove kupuju na kredit, a takvih je sada najviše, tu se pridodaju još i skupi stambeni krediti.
U "Energoprojektu", koji trenutno gradi oko 30.000 kvadrata na Bežanijskoj kosi i prodaje ih po ceni od oko 1.100 evra po kvadratu, kažu da prodaja ide dobro.
Polovina kupaca, uglavnom oni mlađi, stanove kupuje zadužujući se u banci, ostali plaćaju u gotovini. U toj firmi navode da se kvadrat stana u Beogradu (ne računajući cenu zemljišta i raznih priključaka) može napraviti za oko 400 evra.
Na dozvole, priključke za struju, vodu, grejanje ode još oko 200 evra, za zemljište i blizu 300 evra koliko, kako tvrde, košta kvadrat na najboljim lokacijama.
Tako se dođe do cene kvadrata od oko 900 evra. Na manje atraktivnim lokacijama, gde je i cena gradskog zemljišta niža, solidan stan, smatraju stručnjaci, može se napraviti i za 700 evra.
Stanovi u novogradnji u Beogradu, međutim, kreću se i do 1.500 evra na atraktivnim lokacijama, recimo oko "Beogradske arene" i do 2.000 evra po kvadratu.
Upućeni u problematiku prodaje stanova navode da investitori u glavnom gradu na prodaji stanova u proseku ostvaruju profit oko 30 odsto, što je za 15 do 20 odsto više od uobičajenog profita koji se na ovakvim poslovima ostvaruje u uređenim zemljama. Da su stanovi skupi, slažu se i sudski veštaci koji kažu da su cene nekretnina u prestonici "naduvane".
"Recimo, kvadrat u Novom Beogradu koji se prodaje za 2.000 evra realno ne vredi više od 1.350 evra. Oni koji stanove grade često ih našminkaju, recimo, ekstrauređenim kupatilima, dobrim parketom i cenu podižu u nebesa”, navodi jedan od sudskih veštaka.
Isto zapažanje imaju i agencije za prodaju nekretnina. "Kada pogledate novine i oglase za stanove, čini vam se da Beograd vrvi od stanova koji su na prodaju.
Nije, međutim, tako jer tu ima puno stanova koji se godinama vrte po oglasima više agencija", kaže za Blic Kaća Lazarević, suvlasnica agencije "Alka", i navodi da je ponuda dobrih stanova u Beogradu u stvari mala, a potražnja za njima velika, što doprinosi visokoj ceni kvadrata.
Snežana Pantelić, direktorka prodaje u "Eko kecu", ukazuje da se u glavnom gradu pravi malo stanova za prosečne kupce koji traže jednostavne stanove, a ne luksuz koji ne mogu da plate.
U Beogradu se, navode u agencijama za nekretnine, najviše traže jednosobni stanovi i garsonjere. Kupci najčešće plaćaju parama iz kredita što potvrđuje i iskustvo "Banke Inteza", gde kažu da je potražnja za stambenim kreditima sve veća.
Tamara Roksić, direktor Centra za stambene kredite "Intesa Casa", za Blic kaže da su zbog povoljnijih uslova najtraženiji krediti sa subvencijom države i oni koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
"Međutim, kod tih kredita kao obezbeđenje traži se isključivo hipoteka na uknjiženoj nekretnini, pa se građani najčešće žale da je veliki broj nekretnina neuknjižen. Vlasnici uknjiženih stanova, svesni te prednosti, podižu cenu svojih stanova”, navodi Roksićeva.
Po njenim rečima, kupci se najčešće žale na visoke cene stambenog prostora, naročito na trenutno najpopularnijim lokacijama, kao što je okolina "Beogradske arene", Vračar, centar grada, okolina hotela "Jugoslavija".
Jeftini stanovi manjkaju i Novom Sadu i Nišu
Posle beogradskog, dosta je živo i tržište nekretnina u Novom Sadu. Cene stanova u Novom Sadu nekoliko nedelja pred Novu godinu, nakon letnjeg pada, ponovo su skočile za oko 15 odsto, odnosno 150 do 300 evra po kvadratu, zavisno od graditelja i lokacije.
U najjeftinijim delovima grada Detelinari i Telepu, gde se letos kvadrat mogao kupiti za samo 650 evra, najjeftiniji kvadrat je za sto evra skuplji, a pojedini graditelji ne spuštaju cenu ispod čak 950 u predugovaranju.
U centru grada, pak, neke zgrade dostigle su 1.300 evra po kvadratu, a status najskuplje zgrade drži objekat "Daltona" u Sremskoj ulici, gde kvadrat staje 1.600 evra u izgradnji.
Prodavci nekretnina ipak tvrde da su ovakve cene neodržive i da ih pojedini investitori forsiraju da bi nadoknadili gubitke od letos, kada su zbog zatišja na tržištu stanovi prodavani ispod cene gradnje. Realno, tvrde oni, kvadrat u predugovaranju u Novom Sadu staje od 750 do 1.000 evra.
I u Nišu nedostaju manji i jeftiniji stanovi. Zato se i javlja paradoks u stambenoj oblasti, jer na jednoj strani vlasnici i investitori imaju višak stanova kojima ne žele da spuste cenu. Ivan Cekić, portparol Gradske stambene agencije koja je iznela podatak o nedostatku 2.500 stanova, kaže da su Nišu potrebni takozvani socijalni stanovi.
