Izvor: Politika, 13.Okt.2010, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu služe izmene Zakona o PIO
Uslovi života i rada žena u velikom delu Srbije su bitno različiti od onih koje one imaju ,,u krugu dvojke” ili na Novom Beogradu
Posle upoznavanja sa novim izmenama Zakona o PIO otvara se pitanje čemu one treba da služe i šta im je svrha. Autori kažu da one treba da smanje učešće rashoda sistema PIO u BDP zemlje.
Međutim, iz teksta izmena to nije evidentno. Naime, čak i ako bi došlo do smanjenja ovih rashoda, to bi se moglo desiti tek posle mnogo godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i pod nekim određenim uslovima (da se naglo uspori rast broja penzionera; da se višestruko poveća stopa rasta BDP; da stopa inflacije narednih godina bude vrlo niska...). Nije teško zaključiti da je ostvarivost ovog scenarija malo neverovatna.
Sa druge strane, iz teksta izmena neke stvari su više nego evidentne.
Prvo, primena ovih izmena Zakona će u samo nekoliko godina u Srbiji stvoriti dodatnu armiju od najmanje 0,5 miliona gladnih i najmanje 0,4 miliona izrazito siromašnih penzionera. To će biti neizbežna posledica predložene indeksacije penzija. Novija istorija Evrope ne beleži da je u nekoj zemlji usvojen ovakav satrapski zakon. Kako u Srbiji već ima oko 800.000 nezaposlenih i bar isto toliko siromašnih, usvajanje ovih izmena Zakona bi dovelo do toga da bar 50 odsto stanovništva zemlje bude gladno i siromašno. Poslanici u Skupštini Srbije bi ovo morali da imaju u vidu i da već samo zbog toga odbiju usvajanje predloženih izmena.
Drugo, ovako restriktivan penzijski zakon, izgleda, nema ni jedna zemlja EU. Dnevno smo informisani o štrajkovima u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Austriji, Španiji zbog izmena njihovih penzionih zakona, gde se, između ostalog, starosna granica za odlazak u penziju podiže na 60 ili 62 godine. A kod nas se predloženim izmenama starosna granica podiže na 65 godina za muškarce i 58 za žene. Blago rečeno, takve izmene su neprimerene našim sadašnjim uslovima, te bi ih trebalo planirati za period posle 2025-2030.
Treće, ako se predložene izmene usvoje, novi zakon sadašnjim osiguranicima neće pružati bilo kakve garancije o tome kolika bi njihova buduća penzija mogla da bude. Sada stoji da prosečna penzija ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade, a ova odredba je predviđena za brisanje. To znači da se osiguranici obavezuju da 38 ili 40 godina plaćaju doprinose za PIO, a da njihova penzija kroz nekoliko decenija može da bude i 15 odsto prosečne zarade.
Četvrto, u našim uslovima se čini da je nehumano podizanje staža osiguranja za žene, kao uslova za sticanje prava na penziju, sa sadašnjih 35 na 38 godina. uslovi života i rada žena u velikom delu Srbije su bitno različiti od onih koje one imaju ,,u krugu dvojke” ili na Novom Beogradu.
Na kraju treba bar nešto reći zašto je naš sistem PIO u krizi, kako bi se shvatilo zašto ga nije moguće finansijski stabilizovati predloženim izmenama Zakona.
Privreda Srbije je u ekonomskoj krizi još od 1986. godine. Od tada opadaju proizvodnja, broj zaposlenih, realne zarade i životni standard stanovništva, a raste nezaposlenost i opšte siromaštvo. Kao posledica toga, BDP Srbije u 2010. godini neće biti ni blizu onog iz 1986. godine, a obim industrijske proizvodnje u ovoj godini biće nekih 38 odsto onog iz 1986. Ako je stanje u našoj privredi takvo, onda finansijsku stabilnost sistema PIO nije moguće ostvariti korekcijama penzijskog zakona. Naravno, treba učiniti sve da naš sistem PIO bude sličan onome u zemljama EU, ali to je već učinjeno 2003. godine. Naime, tada smo usvojili zakon gotovo identičan onome u Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj
Drugi problem je u tome što država u dužem periodu ne čini gotovo ništa da poveća naplatu poreza i doprinosa. Primera radi, već više od decenije obim ,,sive ekonomije” kod nas se procenjuje na oko 40 odsto od registrovanog BDP-a; raširena je praksa da se veći deo zarada u privatnom sektoru isplaćuje na ruke. U zemljama EU ,,siva ekonomija” se kreće od 10 do 12 procenata. Po nekim procenama, prihodi fonda PIO bi mogli biti veći bar za petinu samo kada bi država bila sposobna da naplaćuje doprinose.
Naravno, u celom ovom periodu se povećava broj penzionera. Budući priliv penzionera gotovo da nije moguće smanjiti izmenama zakona, jer se radi o demografskom procesu. Smanjenje broja penzionera je moguće očekivati tek posle 2035. godine. Smanjenje iznosa penzija takođe ima neku svoju donju granicu, koju je Srbija izgleda već dosegnula.
Na osnovu svega sledi zaključak da se tek kroz ubrzan privredni razvoj Srbije može očekivati finansijska stabilizacija sistema PIO.
*Ekonomista, profesor univerziteta
Zoran Popov
objavljeno: 14.10.2010.
