Izvor: Blic, 13.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čehov u šumi iznad Budve
Čehov u šumi iznad Budve
Posle ovogodišnjeg, petnaestog jubilarnog festivala 'Budva Grad teatar', na čijem čelu sam 12 godina, napustiću mesto direktora. I koliko god sam uzbuđena i napeta pod pritiskom pitanja, da li će sve biti kako treba, toliko osećam neku vrstu olakšanja. Zadovoljna sam što sam dobila priliku da zaokružim taj neki ciklus, što je 'Grad teatar' postao internacionalna kulturna činjenica i što ću svojim odlaskom ostaviti prostora drugim ljudima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se iskažu – rekla je Branislava Liješević na početku razgovora za 'Blic'.
Govoreći o koncepciji ove jubilarne umetničke manifestacije u Budvi, koja se održava od 1. jula do 20. avgusta, Branislava Lješević je rekla da se ona odvija pod motom 'Građa od koje se tvore snovi' preuzetim iz 'Bure' V. Šekspira, kao i to da je reč o manifestaciji koju nije bilo lako održati na nivou jer su iza nas godine koje nisu bile naklonjene kulturi.
'Mi uistinu i jesmo građa od koje se tvore snovi, jer u svakom se može naći nešto dobro i lepo, samo ako hoćemo to i da tražimo. Što se tiče svakovrsnih problema, mišljenja sam da smo ipak u stanju da napravimo program dostojan jubileja.'
Šta to zapravo znači sa stanovišta koncepcije?
- Festival će se sastojati od premijera, odnosno produkcija i koprodukcija 'Grada teatra', čak i nekih inostranih. Naime, ove godine nema nijedne predstave koja dolazi, da tako kažemo, sa klasične pozorišne scene, sem 'Balkanske plastike' Narodnog pozorišta iz Beograda, ali i ona će biti prilagođena prostoru ispred Starog grada. Dolaze nam predstave rađene za ambijent, ili one koje imaju svoju ambijentalnu varijantu kao što je recimo predstava 'Čekajući Godoa' Dušana Jovanovića Slovenskog narodnog gledališča. Čitav festival time zapravo dobija na atraktivnosti i originalnosti. Imamo čak i jednu inostranu premijeru. Reč je o komadu 'Tri sestre' A. P. Čehova, u režiji Toni Janežiča, koja je trebalo da izađe u Ljubljani i da bude, potom, izvedena na Splitskom festivalu, ali je slučaj hteo da ima premijeru u Budvi. Atrakcija po sebi je i Roberto Čuli sa svojim 'Malim princom'. Naime, sve predstave će se odvijati u nekim novim, zanimljivim prostorima. Recimo, komad koji radi Nebojša Bradić, 'Zločin na kozjem otoku' će se zaista odvijati na Kozjem otoku, odnosno preko puta Budve gde je nekada zbilja živela porodica koja je imala mnogo koza. Ili Šekspirova 'Bura' u režiji Unkovskog na miločerskoj plaži, iznenađenje će biti i Čehovljev 'Ivanov' u režiji Nikite Milivojevića, jer će se igrati u šumi iznad Budve. Da li je to zbog toga što je čuvena 'Citadela' dobila novog vlasnika?
- To je pre svega zbog zanimljivosti i ekskluzivnosti što je, pored ostalog, bila sugestija nekih članova Saveta 'Grada teatra'. I inostrani programi će se odvijati na takvim, neuobičajenim mestima. Ove godine je vrlo bogat i muzički program koji se objedinjeno zove 'Novi zvuci Balkana', u okviru koga gostuju brojni muzičari iz Evrope, a počinje koncertom Vlatka Stefanovskog. Trg pjesnika će, uz Ronalda Harvuda, dovesti i druga svetska literarna imena. Kako zategnuti odnosi Srbije i Crne Gore utiču na život 'Grada teatra'? Često vas optužuju da ste prosrpski orijentisani?
- Bez obzira na neke nesuglasice ili čak napade, nikada nisam radila program pod takvim opterećenjem, pa neću ni sada. I nikada nisam prihvatala takav način razmišljanja. Pa to se, zaboga, i vidi po programima koji su negovali i internacionalnu dimenziju. Uvek smo se rukovodili kriterijumom kvaliteta, a ne sredinom iz koje umetnik dolazi. Znate, kada je čovek na takvom mestu, mora da prihvati činjenicu da će biti i napada. Ali, kultura uopšte, pa i ona koju nastojimo da odnegujemo u 'Gradu teatru' zapravo ima neku misionarsku ulogu. U čemu se ta činjenica konkretno ogleda?
- Po mom dubokom uverenju, kultura ima misionarsku ulogu čak i onda kada ne postoji svest o tome kod onih koji se njom bave. U konkretnom slučaju, odnosno kada je reč 'Gradu teatru', radi se o jednom pomirujućem elementu ove naše nevesele stvarnosti. Vidite, kada počne program, nećete primetiti da publika postavlja pitanje ko je odakle došao. Ona očekuje samo dobar umetnički doživljaj. Uostalom, za sukob je uvek potrebno dvoje. Jel vi to napuštate poprište borbe?
- Čini mi se da se nismo razumeli. Kako rekoh, za sukob je potrebno dvoje, a za njegovu eskalaciju neophodna je i mržnja. Mi u gradu teatru nismo ostrašćeni. I čuvamo se toga jer smo svesni da bi se to, pre ili kasnije, nama samima obilo o glavu. Čak se događalo i da pomirimo neke koji su u javnom životu slovili za ljute protivnike. Znate, ma kako to, možda i patetično zvučalo, ima umetnost u sebi tu dimenziju plemenitosti i lepote koja ima snage da nadkrili sve, pa čak i najoštriji ili najprljaviji sukob. Lično mislim da nas iz ovog dubokog procepa samo ljudskost i lepota mogu izbaviti. Pa, kako?
- Mržnja je nemoć, moćna je kad joj se suprotstaviš. Međutim, ako je ignorisana, ona sama sebe troši. Ljudskost i lepota odnose prevagu upravo svojom tihom i na prvi pogled ne baš sasvim vidljivom snagom. Mržnja je vrlo agresivna i čini se da joj, bar na prvi pogled, nikakva ni umetnost, ni lepota, ni plemenitost ne mogu ništa. Čovek se uplaši od tog prvog utiska da će mržnja svojom silinom spržiti sve pred sobom. Ali nije tako. Istorija je puna primera da je upravo dobra strana stvari ta koja opstaje. Naravno, nekada je cena velika. Sve zajedno iziskuje veliko strpljenje i pamet. Međutim, duboko u sebi nosim tu vrstu uverenja, pa mi je i manje teško. Devet nagrada Dobili ste čak devet Sterijinih nagrada na ovogodišnjem Pozorju. Jeste li ih očekivali? Da li će to dovesti u pitanje vašu odluku da napustite direktorsko mesto u 'Gradu teatru'?
- Priželjkivala sam neku nagradu, ali ni u snu nisam mislila da će ih biti devet. Treba li da govorim o tome koliko me je to obradovalo? Suvišno bi bilo. No, uprkos svoj radosti, odluka da odem sa direktorskog mesta nijednog momenta nije bila dovedena u pitanje. Jer, ne napuštam lako svoje odluke. A veliko mi je zadovoljstvo i čast što ću onome ko bude festival vodio posle mene, uz ostala priznanja, ostaviti 36 Sterijinih nagrada.
Tatjana Njezić
