Izvor: Politika, 09.Avg.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božur
Strah me da ne zabrljam i da mi se ne omakne da glasno izgovorim ono o čemu svi ćutimo. Plašim se da glasno ne kažem nešto što svi znamo, što nas brine, muči i razdire
I na kraju, šta da kažem,
ništa skrivili nismo, ništa tuđe nismo uzeli,
ni bogati ni siromašni, imamo samo jedan život..
I hteli bismo da mu se radujemo.
Neka nam niko ne zameri, da nam oprosti nema šta.
To >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što još nisam rek`o ostade mi u grlu
A šta mislim – znamo samo Bog i ja…
I tako…
(Radašin u seriji Selo gori...)
Slutim da je neko od visokih državnih zvaničnika odustao, ili mu je nešto važnije iskrslo, elem, na poziv koji mi je sedam dana pre bio upućen da ove godine otvorim četrdeset i drugi Sabor narodnog stvaralaštva „Prođoh Levač,prođoh Šumadiju” u porti manastira Kalenić – odgovorio sam potvrdno. Nisam se pokajao.
Ova smotra narodnog stvaralaštva,koju je pre četiri decenije utemeljio seljak i kulturni radnik Levča i Šumadije Brativoje Marković, po svojoj izvornosti i čistoti, po doslednosti u očuvanju baštine, običaja, folklora i tradicionalne kulture srpskog naroda, te po svom značaju – umnogome nadilazi slične narodne svetkovine i manifestacije u Srbiji. Pogotovu one koje su po konceptu novih marketinških evaluacija i eksperata za medije, u poplavi komercijalizacije, lake zarade i tržišnog brendiranja po svaku cenu izgubile svoju dušu, pretvorile se u vašarište besmisla na kome se ispijaju hektolitri piva, iz čijih šatri zavijaju estradne zvezde koje bi imale dobru prođu u Teheranu.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Politike od 10.08.2011.
Radoš Bajić
objavljeno: 10.08.2011
