Izvor: Vostok.rs, 14.Jun.2012, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojim se, Francuska će doći do samoubistva (završni deo)
14.06.2012. -
Konstantin Meljnik, 84-godišnja legende međunarodne i francuske obaveštajne službe, koordinator obaveštajnih službi Francuske u vreme de Gola, koji je odigrao ključnu ulogu u završetku Alžirskog rata u intervjuu koji je dao Aleksandru Artamonovu i Mihailu Kurakinu, govori o tome da mu je u karijeri veoma smetao ruski mentalitet, da komunizam nije ideologija koja liči na nacizam, već prava religija, da je KGB najbolja obaveštajna služba na svetu, i o tome zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << čega Rusija ne treba da se ugleda na Zapad...
Sada, o komunizmu. Moj pristup je bio veoma interesantan. Na neki način, poklapa se sa linijom Vatikana. Verovao sam da je komunizam - ne ideologija kao nacizam, već prava nova religija, zato bi trebalo duhovnom snagom boriti se sa njim. U skladu sa ovom linijom sam i izgradio ceo svoj život. Ali, od Francuske za to nisam dobio posebne zasluge. Zapravo, to me posebno ne zanima, jer se osećam kao rus, a ne kao francuz.
Rođen sam u Francuskoj, ali sam počeo da govorim na francuskom, tek kada sam imao 7 godina. Do 20-te godine živeo sam među rusima, koji su govorili isključivo na ruskom. I razmišljao sam na ruskom jeziku, a na francuskom jeziku sam počeo da mislim tek kad sam krenuo na Akademiju političkih nauka. Diplomirao sam u roku, što mi je dozvolilo da napravim karijeru. Naravno, tada je prava karijera bila nemoguće, jer tada - posebno posle rata - Francuska je bila duboko komunistička zemlja. Na primer, na Akademiji političkih nauka, istorija Rusije do 17. godine, nije se izučavala. Izučavali smo samo političku ekonomiju i socijalističi marksizam. Zato su na mene, belog rusa, gledali popreko. Moja prava karijera je počela u Americi, ali onda sam odustao od zaštite Francuske i de Gola, i kao pravi rus postupio: veoma glupo. Baš kao i Saltikov-Ščedrin.
Niste uspeli da dostignete visine, jer se nikada niste odrekli svojih ruskih korena. Mi smo to pročitali u vašoj knjizi: oduvek ste bili iskreni prema sebi i niste hteli da menjate svoje ime, da ga prilagodite francuskom ... (napomena: videti knjigu K. Meljnika, „Savremena inteligencija i špijunaža", a takođe od istog autora, „Špijuniranje na francuski način").
Tako je. Ali moja glavna muza je uvek bila inteligencija. Prvo, inteligencija nije imala veze sa komunističkom ideologijom, a drugo, ona daje priliku da se razume svet. Oduvek sam želeo da shvatim zašto je tako veliku država, kao Ruske Imperija, tako brzo i tako duboko propala. Upravo zato poslednjih 10 godina sam i dalje zainteresovan za istraživanja obaveštajne službe. Nakon tog mog rada, koji ste pomenuli, nastupilo je vreme za prvi sastanak sa Markus Volfom (napomena: Volf je 34 godine upravljao obaveštajnom službom u Istočnoj Nemačkoj), sa Generalom Kondrašovim, višim zvaničnicima CIA-e ... Bio je snimljen film. Na prvom sastanku producent me je pitao: „Šta Vi zapravo želite?" Odgovorio sam mu da želim da se sastanem sa KGB-om, sa kojim sam nekada borio. Mislim na Prvu glavnu Direkciju, a ne zamenicima ili pomoćnicima. Zamislite moj šok! U Prvoj Glavnoj Direkciji , pronašao sam divne ljude čije ste misli mogli porediti sa mislima predavača francuskih univerziteta! Apsolutno iskreni ljudi, koji ništa naopako nisu uradili! Oni su samo proučavali svet, dodše, bavili su se i vrbovanjem agenata, koji su gajili simpatije prema komunizmu.
Jednim iz ove plejade smatram Šebaršina. Ne mogu a da ne brinem o tome. Zvao sam ga svake nedelje, često smo se sastajali večerali ili pili čaj. Tako da je njegovo samoubistvo bio veliki udarac za mene. Šebaršin je bio jedan od najblistavijih obaveštajaca, koje sam ikada sreo. Mislim da je njegov nivo Markus Volf, sa kojim sam se takođe družio.
Dakle, 10 godina ja sam bio prijatelj sa ljudima iz bivše Prve direkcije KGB, i pročitao sve knjige koje su mi poslali tako ljubazno. Možda baš zato sam napisao još jednu knjigu o pravoj ruskoj obaveštajnoj službi. Možete je pročitati na ruskom, ali prevod nije baš dobar.
U mojoj knjizi se kaže da je nastanak prave ruske obaveštajne službe obeležila pojava komunističke ideologije. Na Zapadu, pak razvoj obaveštajne službe počeo je tek kada je Drugi svetski rat izbio. Britanci su se ponašali veoma pametno. Francuski obaveštajci su se takođe dobro ponašali naspram Nemaca. Partizanski rat nije bio značajan fenomen, ali je obaveštajna služba zaista radila dobro. A onda je počeo „hladni rat" i na poprištu rata među obaveštajcima pojavila se Amerika.
Iskreno, moji kontakati tokom poslednjih 10 godina sa predstavnicima ruske inteligencije su mi mnogo pomogli da napišem poslednju knjigu o nedostacima u francuskom sistemu prikupljanja podataka (napomena: odnosi se na knjigu „Špijuniranje na francuski način"). Kada sam video KGB muzej, napisao sam u zlatnoj knjizi posetilaca: „Najbolja obaveštajna služba na svetu."
Tajna leži u činjenici da ruski narod voli druženje sa drugim ljudima i živo je zainteresovan za to. Pored toga , KGB-Akademija svojim studentima nudila je veomazanimljivo i dobro obrazovanje. Isti taj ruski čovek ima specifičan duh: on je zainteresovan i za drugie zemlje. Francuzu je zanimljiv samo on sam. Dakle, Pariz se teško snalazi u borbi protiv terorizma, pošto je u ovom slučaju reč o samoodbrani. Zato su imali sjajne obaveštajce tokom nemačke okupacije, pa i sada u tom smislu postoji napredak u borbi protiv terorizma. Ali znanje o drugim zemljama, za poznavanje drugih ljudi nisu zainteresovani.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
