Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogatstvo stečeno zločinom teško se krije
Izmenama Zakona o oduzimanju imovine protistekle iz krivičnog dela uvodi se jedna vrsta ispitivanje porekla imovine. – Trajno oduzimanje tek posle pravnosnažne osude
Radni tekst izmena i dopuna Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je završen i nalazi se na sajtu Ministarstva pravde, koje je pozvalo stručnu javnost da pošalje komentare.
Ključna promena ovog zakona nalazi se već u promeni samog naziva – Zakon o oduzimanju imovine proistekle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz kriminalne aktivnosti (a ne krivičnog dela, kao do sada). Da li to znači da će biti ispitivano poreklo sve imovine osuđenog, a ne samo one koje je stečena konkretnim krivičnim delom za koje je protiv njega vođen postupak, pitali smo prof. Dr Milana Škulića, koji je član radne grupe za izmenu ovog zakona.
– Nije sporno da treba oduzimati imovinu ne samo onda kada je dokazano da ona potiče iz konkretnih krivičnih dela, što je oduvek bio moguće po krivičnom zakonu i što se činilo u praksi, već i onda kada je čovek osuđen za konkretnu vrstu krivičnog dela, kao što su organizovani kriminal ili teški slučajevi korupcije i kad on pritom poseduje imovinu velike vrednosti za koju ne može da dokaže da je stečena na zakonit način – kaže dr Škulić.
Time je proširena mogućnost oduzimanja imovinske koristi od kriminalnih aktivnosti.
- Zato je i promenjen naziv zakona da bi se posebno ukazalo da se ovde ne radi o imovini proistekloj iz konkretnog krivičnog dela za koje je lice pravnosnažno osuđeno, već je reč i o njegovoj ostalog imovini u pogledu koje on nije dokazao na odgovarajući način da je stečena zakonitim putem. To je neka vrsta ispitivanja porekla imovine, uz obrnuti teret dokazivanja jer se polazi od pretpostavke da ljudi koji su imovinu stekli na zakonit način u principu mogu da dokažu njeno legalno poreklo. Obrnuto, kad je neko suđen za krivična dela koja po pravilu donose veliku imovinsku korist, poput trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, korupcije lica na državnim funkcija i slično, onda je njihova imovina pod znakom pitanja čak i kada se ne može dovesti direktno u vezu sa konkretnim krivičnim delom – objašnjava profesor.
Nije reč o kazni konfiskacije, kakva je postojala nekad u SFRJ. Reč o vrlo osetljivom pravnom mehanizmu, koji se smatra jakim instrumentom u borbi protiv najtežih krivičnih dela.
- Davno je rečeno da iza mnogih velikih bogatstava stoje i veliki zločini, a načelni je ideal da se zločin ne sme isplatiti. Interesantna je i jedna stara kriminalistička postavka - da se dve stvari nikada ne mogu prikriti, to su kašalj i bogatstvo, a neki tome dodaju i ljubav. Ovde je reč o bogatstvu koje se ne može prikriti, tim pre ako je stečeno nezakonito – kaže profesor Škulić.
Još jedna vrlo važna promena, koju donosi izmenjeni tekst zakona, je da postupak trajnog oduzaimanja može da započne tek kada presuda kojom je optuženi oglašen krivim postane pravnosažna.
- Do sada je rešenje bilo paradokalno jer se sa postupkom trajnog oduzimanja imovine moglo započeti već onda kada je optužnica stupila na pravnu snagu, što je suviše rano i može biti problematično zbog dejstva pretpostavke nevinosti. Niko ne želi da favorizuje kriminalce, ali postupak mora biti fer – kaže naš sagovornik.
Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom imala bi nešto veća ovlašćenja nego sada kada je reč o čuvanju imovine čije se poreklo ispituje. Ideja je da imovina koja se čuva donosi neke prihode ili bar da isplaćuje troškove čuvanja.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 18/11/2012
