Izvor: Press, 31.Okt.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beli mantil
Srpski zdravstveni sistem verovatno je jedinstven u svetu. U deficitu smo sa radiolozima za skrining mamografiju, nemamo dovoljno hirurga za postoperativnu rekonstrukciju dojke, fale nam anesteziolozi, kardiohirurzi, patolozi... A na sve to imamo višak zaposlenih u zdravstvu.
U tom i takvom sistemu Srbija je oktobar, mesec borbe protiv raka dojke, obeležila nedostacima koji i te kako utiču na borbu protiv ove opake bolesti, koja se svake godine otkrije kod 4.000 žena, a od nje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << umre 1.600. Sa ovom statistikom, naša zemlja, među 186 drugih, zauzima neslavno 11. mesto po smrtnosti i 36. po učestalosti obolevanja od raka dojke.
Nacionalni program za rano otkrivanje ovog kancera usvojen je pre tri godine, a još nije počeo da se sprovodi. Zašto? Zato što nemamo nijednog radiologa za preventivnu skrining mamografiju.
Ali zato imamo 20.000 „fantoma" u zdravstvenom sistemu. Naime, od ukupno 125.000 zaposlenih, za 105.000 njih RFZO isplaćuje plate, dok ostatak, njih 20.000, spada u takozvane neugovorene radnike. Radnu knjižicu dobili su od direktora i nisu morali da se javljaju na konkurse, šalju biografije. A i zašto bi, kad imaju vezu? Da je i ja imam, ne bih se sekirala da li će moja sestra, gotovo svršeni filolog, sutra dobiti posao.
Da je manje takvih direktora u zdravstvu, ne bismo, sa jedne strane, imali nedostatak određenih profila, a sa druge, višak radnika u istom sistemu. Niti bi naša zemlja sa 28 odsto nemedicinskog osoblja bila daleko od evropskih standarda, prema kojima taj kadar treba da čini 15 odsto zaposlenih. Da li bi se tako ponašali i da je to njihova privatna bolnica?
Tada bi i te kako bili spretni da budžet rasporede i na laboratorijski, sanitetski i drugi potrošni materijal, aparate, zavoje...Problem je, međutim, mnogo veći, zato što je takvih menadžera malo i u svakom drugom sektoru. Dakle, nije to slučaj samo sa zdravstvom. Tako je, po svemu sudeći, u prosveti, policiji, socijali, a još gore je što to niko ne kontroliše. Nisu krivi samo direktori, krivi su oni koji su njih i njihov rad aminovali i aminuju bez kontrole.
Ministarka zdravlja bi ipak trebalo da se pozabavi ovim i bar u svom sektoru reši „divlje" zapošljavanje. Za početak, može da pozove nekog od bahatih direktora zdravstvenih ustanova na odgovornost. Pa da se za četiri godine pohvali kako bar u zdravstvu radi optimalan broj optimalno raspoređenih radnika. Sasvim je sigurno da bi onda mnogo lakše bilo i pacijentima, ali i nama novinarima. Jer, lepše je pisati o pozitivnim stranama umesto o problemima. Verujte da je tako...
< Prethodna Svi komentari dana
.jpg)
