Izvor: Blic, 04.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beli balet za crno vreme
Beli balet za crno vreme
Narodno pozorište iz Beograda vodilo je novinare u Hrvatsko narodno kazalište na konferenciju upriličenu povodom gostovanja beogradskog baleta u na sceni hrvatskog nacionalnog teatra sa predstavom 'Doktor Džekili i mister Hajd'.To šta je tu sve bilo i kako, tema je za neku drugu priču, ali ono što je svakako bilo iznenađenje je činjenica da je na taj susret sem hrvatskih i srpskih novinara i ljudi iz uprave baleta obe kuće došao i Slobodan Šnajder. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Možda čak i kao novinar, jer on je kolumnista 'Jutarnjeg lista'. A zgodno se uklopilo i to što će njegova drama 'Nevjesta od vjetra', nedavno izvedena u HNK, na jesen biti u nacionalnom teatru u Beogradu.
Šta vi očekujete od te predstave u Beogradu?
- Pre svega posve drugačiju predstavu. Treba da znate da je ideja za predstavu o životu Geme Boić u Narodnom pozorištu u Beogradu stara bar tri godine, i da je do skora izgledalo da će praizvedba biti u Beogradu. Međutim, čitava košara razloga, od atentata na Đinđića pa na dalje, usporila je radove. To je ogroman projekt koji skoro da ima neke odlike opere. Sa stanovišta dramskog teatra to je veliki zalogaj.
Priča se da će to biti veoma neobična predstava...
- Biće neobična, to vam jamčim. I biće drugačija. Jednog lepog dana, kad malo odmakne vreme, za pravu publiku, biće čarobno uspoređivati Almu Pricu i Mariju Vicković. Dakle, koncepcija reditelja Miljkovića, sa kojom sam podrobno upoznat, se bitno razlikuje od onoga što je veoma dobro uradilo Hrvatsko narodno kazalište i reditelj Ivica Boban. Mislim da će tekst podneti oba koncepta (smeh). I ono što je zbilja zanimljivo, ova predstava je imala u Zagrebu za naše prilike i za, ‘ajmo reć’, ne baš kultni status Slobodana Šnajdera u Hrvatskoj, veliki uspjeh.
Šta ste hteli da kažete s tim’ ne baš kultni status Slobodana Šnajdera u Hrvatskoj’?
- Obično pokušavama da se šalim na taj račun. To mi je najjeftinije (smeh). Još uvek, na žalost, postoje koje kakva grčenja na temu Slobodan Šnajder i neke neraščišćene stvari koje se ubrajaju u historijat pisca i sredine. Dakle, postoji činjenica poremećenog metabolizma, odnosno razmene tvari između onog koji piše i sredine u kojoj živi. Društveni uspeh 'Nevjeste od vjetra' je iznad (mojih) nadanja. Pred premijeru se čak i očekivao nekakav skandal. Uostalom ja važim za neskromnog, pa neka vam o toj zagrebačkoj premijeri govore drugi.
Mislite da nisu dovoljne ‘izblendovane’ te tegobe na relaciji Beograd - Zagreb?
- Mislim da nisu, još uvek se ne razgovara potpuno emancipirano ali je pravac u svakom slučaju dobar. Ovakva velika gostovanja, kao što je balet Narodnog pozorišta na sceni HNK i obrnuto su sasvim sigurno vrlo značajne. Takvo gostovanje velika stvar, bilo bi veliko i da su stvari na relaciji Beograd - Zagreb, odnosno obrnuto, sasvim uredu. Možda su bjeli baleti upravo pravi izbor u crnoj stvarnosti.
Gde je mesto umetnosti i umetnika u takvim situacijama?
- Čini mi se da je, između ostalog, njen smisao upravo u ovome što ona radi. Vidite, u drugoj polovini XIX stoleća, kada je ova zgrada zidana, ovo je bio garnizonski gradić na rubu velikog carstva. Lično, kada danas mislim o tome činim to sa sve više nježnosti. Jer, znate - to je poruka. Oni su je htjeli ostaviti, to je baština, a druga je stvar što teatar bježi od ovakvih zgrada jer mu se čini da ga one odviše određuju. Vidite, mi ovu svoju zgradu zovemo pseudo-baroknom, dakle lažno-baroknom, a Njemci su pametniji i imaju više poštovanja prema građevinama predaka jer oni takve građevine zovu neo-baroknim. Dakle, očigledano je nipodaštavanje nas samih od strane nas samih. Doduše možda je takvo gledanje na stvari pitanje godina, pa ne mogu biti kazališni radikal s 55 godina. Zagreb duguje Miri Furlan
Vratimo se 'Nevjesti od vjetra'; svojevremeno ste baš u 'Blicu' rekli da sudbina Geme Boić donekle podseća na neke događaje u životu Mire Furlan koja sada snima film u Beogradu.
- Mislite da je mjesto Mire Furlan u Beogradu?! Svakako jeste, ali ne samo u Beogradu. Ona bi trebala doći ovde, i razgovaram o tome sa upravom HNK. Naša je zajednička ideja da napravim komad o tom Hrvatskom salonu XIX stoleća, o jednoj heroini ovdašnje sredine koja je bila obožavana glumačka zvjezda. Dakle, da napravim komad o tome za HNK i (eventualno)za Miru Furlan, negde 2005. godine. Taj dogovor poprima sve konkretnije forme. A pošto sam ja Šnajder volim krojiti po mjeri. I mislim da će to pomoći i meni da napravim dramu i Miri Furlan da se stvarno integrira ovde, jer ona je otjerana iz ove sredine, a ne iz Beograda.
.jpg)
