Izvor: Politika, 09.Avg.2010, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Belene” – pitanje kontrole
Proteklih meseci svedoci smo sve prisutnije diskusije o pitanju moguće izgradnje nuklearnih elektrana, u blizini naših teritorija, uz učešće Republike Srbije, ili pak na domaćem terenu. Ovo nam otvara set pravnih a strateških političkih pitanja da bismo razjasnili česte nedoumice i „nedoumice”. Sve ovo zahteva dublje istraživačke korake ustanove kao što je ova u kojoj radim, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, koja se ekološko-pravnim pitanjima bavi punih 30 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što bi, siguran sam, pomoglo u daljem razjašnjavanju puteva i načina rešavanja uočenih problema, mada, jasno je, finalne odluke mora da donese Narodna skupština Republike Srbije, o tome hoće li da se ide u proces gradnje, znači i njene pripreme, pa i pripreme društvenog i pravnog miljea za to, ili jednostavno neće biti ove gradnje.
Sa pozicije istraživača pojedinca moguće mi je samo da ukažem na otvorene probleme vezane za nuklearnu-energetsku gradnju. Od SRJ smo nasledili Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, a on nema određeno trajanje. Važiće dok ga ne ukine za tu svrhu posebno donet zakon. Prvog januara 2006. stupio je na snagu Krivični zakonik Republike Srbije, sa članom 267 – Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja. Godine 2008. donet je i Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, koji polje krivične odgovornosti, pa tako i za dela iz člana 267 Krivičnog zakonika, širi sa fizičkih i na sva pravna lica. Otuda je jasno i da neki od potom donetih zakona, a čiji su elementi u koliziji sa napred pomenutim, moraju biti korigovani. Na primer: član 133 Zakona o planiranju i izgradnju, koji se takođe odnosi na nuklearne objekte – izdavanje dozvola za njihovu izgradnju.
Republika Srbija u ovom momentu ne poseduje pravni osnov za izgradnju nuklearnih elektrana na svojoj, ponavljam: samo svojoj teritoriji. Da bi ga posedovala bilo bi logično da ovo pitanje pokrene referendumom. Tek potom da donese odgovarajuće zakone, ukoliko bi javno mnjenje bilo za izgradnju ovih objekata u Srbiji. A zašto, jasno je: 2009. donet je Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.
Sasvim je drugo pitanje šta može da se čini u vezi sa izgradnjom ovakvih elektrana na tuđoj teritoriji, a u svom interesu. Ovaj pristup u principu jeste moguć, ali, šta se dobija? Mnogo toga različitog.
Sasvim sigurno profil elektrane kakve i danas postoje, kojima neizostavno sledi tehnološka smena modernijim, a manjim zagađivačima. Otuda njihovim proizvođačima i treba tržište za proizvod kome ističe period konkurentnosti. Uostalom kao i svemu što produkuje privreda. Ima li za ovo lobija? Pa bilo bi glupost reći da ih nema kada je čovek još od plemenskog društva lobirao za sve što proizvodi, hvaleći „svoje” i kudeći konkurenciju.
Ono što jeste bitno, ovakva investicija ne samo postrojenja već i finalni nuklearni otpad smešta van teritorije republike – čini ono što ni na koji način ne zabranjujemo: Udaljava ova postrojenja i materije od velikih gradova i snažne proizvodnje hrane i voda. Znači: bitno povećava nivo bezbednosti na domaćem terenu. Za slučaj da ne učestvujemo u budućem projektu, da li nam to dodatno povećava nivo nuklearno-radiološke (ekološke) sigurnosti? Ne. Otuda je ovo logičan argument za upuštanje u izgradnju nuklearne elektrane „Belene”, ili neke analogne ovoj. Ali nam to ipak otvara čitav niz onih pitanja što proizilaze iz jednostavne činjenice suverenosti i kontrole događaja na svojoj (tuđoj) teritoriji.
Sve su ovo jasna politička pitanja koja zahtevaju visokokvalitetnu međudržavnu saradnju dužu od šest decenija (očekivani vek centrala). Otuda, jasno, čine neophodnim i dublji, složeniji i timski istraživački pristup problemu sagledavanja pozitivnog i negativnog, neophodnog i onoga što valja izbeći, ali finalni odgovor moraju da daju javnost i skupština.
*Naučni savetnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja
Prof. dr Vladan Joldžić
objavljeno: 10/08/2010
.jpg)
