Izvor: Blic, 25.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan ima šta da ponudi Evropi
Balkan ima šta da ponudi Evropi
Video sam grad patuljaka. Videću i grad džinova. Ali živeću u gradu na vodi. Tamo, kažu, patuljci porastu, a džinovi se, smehom, smanjuju. Kome od toga više treba? – utisnuto je na korice nagrađivanog romana 'Druid iz Sindiduna' Vladislava Bajca kome je izdavačka kuća 'Čigoja štampa' objavila izabrana dela u kojima su, pored pomenute, sadržane još četiri, ljubiteljima dobrog štiva, poznate knjige: 'Podmetači za snove', 'Knjiga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o bambusu', 'Crna kutija' i 'Evropa na leđima bika'.
Govoreći o činjenici da su mu objavljena izabrana dela, Bajac navodi da se oseća čudno, jer zapravo nema otklon od svega, zato što su knjige tek izašle ispod prese. Šta to zapravo znači? Svrstava li to čoveka, recimo, među starije pisce?
- Ne bi trebalo da to nužno znači da je čovek mator. Ne zato što se ja borim protiv svojih godina, već pre svega jer je takav model gledanja na stvari problem naše kulture. No, ne može se zanemariti činjenica da to jeste neka vrsta uslovnog zaokruživanja onoga što je čovek do određenog trenutka uradio. Priznaću vam, moja prva (tajna) reakcija je bila pomisao da sam mogao da napišem i više. S druge strane, to je fizički bilo nremoguće s obzirom da sam se 25 godina, uz pisanje, intenzivno bavio novinarstvom, prevođenjem i prtiređivanjem knjiga. Svakako da je kvalitet bitniji kriterijum nego kvantitet. A ja pripadam onoj grupi pisaca koji su istraživači i koji rade sporo. To, naravno ne znači da imam išta protiv onih koji rade brže i efikasnije. Uostalom, pisanje je oblast koja ne dozvoljava previše kalkulacije. Kad pogledate svoje izabrana dela, hronološki i kvalitativno, od čega ka čemu ste išli?
- Moja prva prozna knjiga, zbirka priča 'Evropa na leđima bika', izašla je 1988. imala je, da tako kažem, dvostruku zamisao. Jedna je bila da spisateljski oslikam raznorodnost Evrope. Druga se odnosila na moju želju da na izvestan način dam kritičku primedbu o, tada budućoj, ideji ujedinjene Evrope. Pribojavao sam se, a pribojavam se i danas, da su u toj Evropi politika i ekonomija zauzele i onaj deo prostora koji pripada duhovnosti. Reč je o strateškom promašaju.
Na šta konkretno mislite?
- Nije opšte meste kada kažemo da se Evropa bazira na različitim osobenostima, ali i sličnostima ideja i kultura. Zajedništvo na njenom podneblju mora se zasnivati na tananoj niti koja spaja i razdvaja u isti mah. I samo se iz te tanke niti može izvući sva korist ideje. Nijedan političar me neće ubediti da je to nešto zanemarljivo, niti da politika iznosi tu stvar. Hoćete da kažete da je kultura daleko bitnija nego što to politika i ekonomija priznaju?
- Naravno. Tu nema nikakve dileme i samo je pitanje priznavanja. Grubo govoreći, kultura stvara i kreira, od načina hranjenja do načina mišljenja, a ekonomija i politika preraspoređuju to ovako ili onako. Svakako, postoje i povratni procesi. Ima onih koji smatraju da je zainteresovanost Evrope, odnosno razvijenog sveta za Balkan proizilazi upravo iz činjenice da im je ponestalo kreativnog daha. Kakav je vaš odnos prema takvom stavu?
- Takav stav zbilja ima osnova. Uverio sam se u to prilikom brojnih putovanja i susreta. No, moram da naglasim da to nema veze sa politikom. Zaista su negde natrčali na kamen koji ne mogu da prekorače. Čuveni zapadni pisci su, uglavnom, stvaraoci drugih, odnosno manjih evropskih kultura. Gde god sam i kada god sam govorio o Balkanu ukazivao sam na to da nije dovoljno da se upotreba tih pisaca svede na državljanstvo koje im se omogući. Ne, treba ih prevoditi, predstavljati, približavati svojoj publici. Na taj način pomažeš i svojim piscima koji će dobiti neki podsticaj. E, to je druga strana one medalje na kojoj se mali, siromašni narodi dive velikom svetu i hrle ka njemu. Sa druge strane, Balkan mora raditi po sistemu akcije i reakcije. Preispitati se i modernizovati i kao takav zakoračiti velikim korakom. Kad već govorimo o velikim koracima kako gledate na sadašnji (nestabilan) društveni trenutak prisutan na ovom prostoru?
- Reč je o delimično opasnom momentu, ali uveren sam da se ide u pravcu sređivanja stvari. Tačno je da treba biti efikasan i brz kako se nebi sve razvodnilo i utopilo. Međutim, treba sagledati činjenicu da se sada nužno događaju i dobre i loše stvari. Jer, mnogo je ružnih godina i degradacije iza nas, a ništa se ne menja preko noći. Sasvim je sigurno da ćemo još izvesno vreme prolaziti kroz turbulencije, ali ja na to gledam kao na kolateralnu štetu onoga što se zove promena. DOS pokušava da napravi kompromise zarad opšte dobrobiti. No, razumem da postoje i oni koji su manje strpljivi i koji tumače stvari kao popustljivost. U koju grupu ubrajate sebe?
- Pristalica sam kompromisa zarad opšte dobrobiti. Mislim da strepnje ovih drugih potiču otuda što smo naučili da je prethodna vlast uvek zloupotrebljavala vreme. Jasno je da se u određenom trenutku, kako to narod kaže, moraju pokazati zubi. Ali, smatram da ljudi iz DOS-a i G17 plus znaju šta rade i da imaju pameti za mnoge stvari, pa i za procenu trenutka. Koja je pozicija kulture u svemu tome?
- Naravno da se sve reflektuje na kulturu. No, ako postoje stručnjaci za duhovni preporod, onda je to zvanje, odnosno činjenica koja obećava. Ono što smatram ključnim u svemu, a posebno u kulturi je profesionalizam kao dominantni kriterijum. Kako, upšte, procenjujete buduća zbivanja?
- Ovde će se događati ono što se nužno događalo u svim zemljama tranzicije. No, rekao bih da će u Jugoslaviji sve to ići brže. Ne samo zbog novca koji stiže, već pre svega zbog činjenice da ovde postoje svi elementi neophodni za brzi razvoj. Ono na šta bih želeo da skrenem pažnju jeste potreba da se organizovano pozabavimo povratkom mladih ljudi. I nemojmo više pričati priče o dijaspori. Ovih dana imam prilike da razgovaram sa mnogim našim ljudima iz inostranstva koji su raspoloženi da se vrate i da ulože ne samo novac nego i pamet i kreativnost, a ne znaju kome da se jave. Tatjana Njezić
