Izvor: Politika, 16.Jun.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ariljci privatnici
Malina je u Arilju pre nekoliko decenija postojala samo ,,na nivou greške” po dvorištima
Mi u Arilju nismo imali velike fabrike i naši ljudi su se na vreme okrenuli privatnoj inicijativi. Oni su najzaslužniji što je ova opština danas u razvojnom pogledu iznad proseka. Pretvorili su svoje kuće u radionice i tako su započeli posao. U Arilju su bile tri veće tekstilne fabrike u društvenoj svojini. Te fabrike su privatizovane, zatvorene ili su pod stečajem, ali zato sad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imamo ukupno oko 1.200 privrednih subjekata – preduzeća i radnji – najviše u oblasti tekstilne industrije. Za opštinu sa dvadeset hiljada stanovnika to je veliki broj. Osim tekstilnih radionica i preduzeća imamo i drvoprerađivačku industriju i dve fabrike iz metalskog kompleksa (,,Proleter” i ,,Fasil”). Ipak, dominiraju privatna porodična preduzeća i radnje. Oni proizvode tekstil i plasiraju ga po celoj Srbiji, sad i u inostranstvu. Firma ,,Jasmil” je, recimo, dospela na američko tržište.
Naši proizvođači su veoma nezadovoljni prilivom kineskih proizvoda, ali i Ariljci su uspeli da nametnu svoju robu. Proizvode veš, dukseve, trenerke... Po pravilu, jedna firma je vodeća u proizvodnji nekog proizvoda, a druge joj se pridružuju. To su stabilne porodične firme koje su uspele da se održe i u uslovima krize.
Ipak, proizvodnja malina u Arilju je ispred tekstila: u opštini imamo najmanje pet hiljada ovih ,,fabrika pod vedrim nebom”. To su malinjaci koji se i ove godine, i prošle, kad je cena bila loša, proširuju. U Arilju se i vreme meri prema malini, pa kažemo: ,,pre branja” i ,,posle branja” maline. Ovih dana je početak branja maline. U opštinu dođe i po nekoliko hiljada berača iz drugih krajeva. To nije nimalo lak posao, traje četrdesetak dana, ali ljudi zbog dopunske zarade dolaze iz cele Srbije.
Maline se zatim odlažu u stotinak manjih ili većih hladnjača. Ove godine neke male hladnjače se ubrzano završavaju. Ja znam bar 25 takvih. Međutim, naši malinari se ne bave preradom ovog voća. Ima takvih pokušaja (sokovi, kompoti), ali sve je to na samom početku. Jer sav rod maline koji se obere ujedno se i otkupi i to je i uticalo da se malo razmišlja o preradi.
Proizvodnju maline su u Arilje doneli stručnjaci koji su bili zaposleni u našoj zadruzi još pre nekoliko decenija. Ta zadruga je bila možda najveći otkupljivač malina na Balkanu. Pre toga, malina u Arilju nije postojala osim ,,na nivou greške” po dvorištima. Ali pokazalo se da je podneblje za ovo voće jako dobro, tako da imamo malinu čiji kvalitet se na evropskom tržištu veoma ceni.
Proizvodnjom maline se bavi skoro svaka porodica, i ta proizvodnja mnogima služi kao dopunski prihod. Jer jedno domaćinstvo može da obradi od 10 do 25 ari maline kao dopunsku delatnost. Sad neki obrađuju po hektar-dva, što je pravi biznis.
To su razlozi zbog kojih je naša opština u drugačijoj poziciji od nekih drugih. Mada i mi imamo problema. Budžet opštine je, recimo, oko 300 miliona dinara, što je jako malo. Ovde se samo od maline u sezoni obrće 32 miliona evra, a u budžetu nemamo novac ni za veoma skromne projekte. Mi, međutim, konkurišemo i dobijamo sredstva: od ministarstva za infrastrukturu, od NIP-a, od ministarstva za lokalnu samoupravu, od ministarstva za ekologiju i prostorno planiranje...
Imamo gotove projekte i često konkurišemo. I moramo da budemo uporni. Zato smo dobili 64 miliona dinara za realizaciju jednog za nas važnog putnog pravca, 18 miliona za nadgradnju školske kuhinje i smeštaj dece predškolskog uzrasta. Izgradili smo sportsku halu, preuredili još jedan objekat za predškolsku ustanovu, asfaltirali nekoliko puteva. Opština pokušava da stvori ambijent za normalan život. I mnogi i žive bolje, što se vidi po njihovim kućama, automobilima... Mada ima i socijalnih problema.
Ima i odlazaka iz Arilja. Odlaze mladi sa završenim fakultetima. Zato nastojimo da poboljšamo ambijent. I radujemo se kad naša deca sa završenom školom ostanu u Arilju. Nedavno se jedan od njih, Vlada Novaković, sa završenim poljoprivrednim fakultetom (smer u vezi sa hladnjačama) vratio. Kažu da je mogao da ostane na fakultetu, ali došao je kući i već otvara hladnjaču. Potrudili smo se da što pre dobije sve potrebne papire u našim službama. Ali treba nam više takvih koji ostaju.
Predsednica opštine Arilje
Mirjana Avakumović
objavljeno: 17.06.2010.
