Izvor: Politika, 20.Jan.2011, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antene i građansko zdravlje
Gde se kod nas u velikim gradovima grade bazne stanice za mobilnu telefoniju
Nedavno me je pozvao naš uvaženi arhitekta Svetlan Lekić. Reče da u novinama uglavnom čita o tome kako su građani u nečemu uskraćeni ili nekako oštećeni. Lekić tvrdi da u stvarnom životu nije uvek tako.
Zaista, ispada da kod nas pravda postoji samo za moćne i bogate, a svaki primer borbe za nekakva, pa i sasvim obična, narodna prava, služi samo kao primer kako su naivni – koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u tako nešto ušli – ispali smešni. Lekić živi na najvišem spratu jedne zgrade u samom centru Beograda. Jednog jutra pre dve godine otkrio je da na krovu susedne zgrade radnici užurbano grade jednu visoku antenu. Uskoro su nasuprot njegovih prozora nikle još dve antene. Naizgled ništa strašno, osim što su tokom noći u pravilnim razmacima osvetljavale susedne prozore. Posle kraćeg raspitivanja Lekić je doznao da je na susednom krovu podignuta bazna stanica za dve kompanije koje se bave mobilnom telefonijom. Zainteresovan da li ove stanice, o čijoj gradnji kao i većina ostalih suseda nije prethodno bio ni obavešten, utiču na zdravlje onih koji žive u njihovoj blizini doznao je o postojanju Zakona o nejonizujućem zračenju. Prema slovu ovog zakona bazne stanice za mobilnu telefoniju ne bi smele da budu izgrađene bez prethodnih dozvola, a pre svega bez dozvole Gradskog sekretarijata za životnu sredinu, što je u ovom slučaju bilo zloupotrebljeno. Naime, bazne stanice su postavljene mimo važećih zakona i propisa, a na štetu zdravlja stanara susednih objekata. Budući da nije poznato kakav je uticaj nejonizujućeg zračenja na ljude u dugom nizu godina, tužno je da se na ovakav način bazna stanica našla na krovu jedne zgrade u samom centru Beograda. Ovakve bazne stanice u svetu grade uz vrlo precizne analize i propise, recimo na najvišim zgradama, ili uspostavljaju veliki broj manjih stanica koje su međusobno blizu pa tako umanjuju zračenje okoline. Pošto su sva ta rešenja složena i skupa, kod nas se obaveza za dozvolu sekretarijata veoma brzo pretvorila u „saglasnost“. Tako mobilni operater izgradi baznu stanicu, a ispunjenje pojedinih uslova i dobijanje izvesnih saglasnosti može da ostavi za kasnije. Ne bi se moglo reći da građani nisu saglasni sa gradnjom ovakvih baznih stanica, ili preciznije makar neki građani. Zgrada u Lekićevom susedstvu ima predsednika kućnog saveta, ili makar nekoga ko je nekada obavljao tu dužnost. Predsednik je sklopio ugovor sa kompanijama mobilne telefonije. Zgrada je tako, navodno, došla do izvesnih sredstava.
Pre godinu dana Lekić je sam započeo jednu upornu građansku inicijativu. Obilazio je ministarstva, sekretarijate i agencije. Konsultovao pravnike, inženjere i novinare. Organizovao sugrađane. Pred njim je bio začarani krug ispleten spregom korporacija, vlasti i predsednika kućnih saveta. Ispostavilo se da na sumnjivoj nedoslednosti i nedorečenosti zakona samo upornost ugroženih može da dovede do sprovođenja zakona i njime propisanih procedura. Kada su stanari podneli tužbu protiv predsednika kućnog saveta (neki od njih su tvrdili da su njihovi potpisi krivotvoreni) ispostavilo se da je za iznajmljivanje krova isplaćivana veoma visoka nadoknada u iznosu od 3.000 evra mesečno. Konačno, posle stotinak dopisa, molbi i žalbi, Lekićeva upornost i odlučnost grupe profesionalaca sa Gradskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine na čelu, dovela je do toga da bazna stanica bude isključena. Posle povremenih uključivanja i jednog privremenog izmeštanja, ona je pre tri meseca uklonjena. Lekić i njegovi susedi su tada bili bezbedni, ali samo oni, pošto se pretpostavlja da su iste kompanije podigle baznu stanicu na krovu koji se nalazi dve ulice dalje.
Iako uspešna, Lekićeva građanska inicijativa ponovo je otkrila odavno poznate istine: loše ustanove koje unose zabunu umesto da rešavaju, poslovne ljude i stručnjake kojima je posao na prvom mestu, građane pohlepne na laku zaradu u meri da su spremni i na rizik zdravlja sopstvene dece.
Tu je i nova istina: uspešna građanska inicijativa koja podseća da demokratija počiva upravo na spremnosti građana da se bore za ideale i načela. Ta borba počinje uvek od malih i svakodnevnih pitanja, a ima smisla samo ako ona nisu posvećena isključivo ličnoj udobnosti ili koristi.
Nekoliko dana potom zatekao sam radnike kako užurbano razvlače kablove ka krovu moje zgrade. Nadležni komšija mi je strpljivo objasnio da je reč o nekakvoj značajnoj anteni. Dogovorio se, kaže, na nekoj slavi kako bi pomogao oronulu zgradu. Na pitanje o kojoj je sumi reč, nasmešio se i rekao – „3.000“. – Evra? – upitao sam. „Dinara!“ – odgovorio je odlučno.
Napredni klub
Čedomir Antić
objavljeno: 20.01.2011.
