Izvor: Politika, 05.Feb.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A revizori?
Američka bonitetna agencija „Standard i Purs” platiće odštetu od oko 1,38 milijardi dolara na ime poravnanja u sporu sa američkim ministarstvom pravde zbog lažiranja kreditnog rejtinga rizičnih hipotekarnih investicija, što je pomoglo izbijanju finansijske krize.
U sklopu poravnanja, kaže se u agencijskoj vesti, nema činjenica koje dokazuju da je došlo do kršenja zakona, ali glavna zamerka javnih tužilaca iz čak 19 američkih država jeste što S&P „nije obavestio investitore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će tržište nekretnina doživeti kolaps u 2006”.
U agencijskom izveštaju podseća se, takođe, da su sve tri vodeće američke rejting agencije (S&P, Mudis i Fič) okrivljene da su doprinele izazivanju krize iz 2008. godine, pošto su visoke rejtinge dodeljivale izuzetno rizičnim hipotekarnim obveznicama.
I tu bi toj vesti mogao biti kraj, da nije onoga što se zove – a gde smo mi tu?
Zašto?
U Srbiji su za nepune četiri godine zatvorene četiri banke. Tri sa najvećim državnim kapitalom (Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd). Ovom neveselom spisku valja pridodati i akcionarsku Univerzal banku.
Suština ove dve priče je, međutim, u nečem drugom. Amerikanci su u svojim velikim bonitetnim kućama našli „krivce” za finansijski cunami 2008. od koga još ceo svet trpi posledice. Pa i mi. Neko će reći – velika vajda, jer su „izgorele” hiljade milijardi dolara, a svet gurnut u ekonomsku krizu kakva nije viđena od 1929. Svet i Amerikanci, bez svake sumnje, neće imati gotovo nikakve koristi od naplaćene odštete S&P. Ta „kazna” čak i nema tu svrhu. Suština je u nečem drugom. U poruci – da se posao, pa i ocenjivanje boniteta, valjanosti nekih hartija od vrednosti ili već čega god, mora obavljati odgovorno i za to, u kontraslučaju, snositi posledice. Makar i reputacijske. Simbolične? Pitanje je da li se tih 1,38 milijardi dolara mogu podvesti pod taj pojam, ali u odnosu na potonje posledice krize – svakako.
I to je taj deo priče.
Drugi deo priče smo mi. Propale su nam četiri banke sa cehom od oko milijardu evra. Platiće ga poreski obveznici Srbije. Ima li, osim onih koji su rđavo vodili te banke, još odgovornih? U veoma zapaženom intervjuu „Politici” (14. 12. 2014.) forenzični računovođa Miroslava Milenović upozorila je na činjenicu da niko od revizora nije „odgovarao” što na vreme nisu upozoreni vlasnici banaka i kontrolni organi (NBS, recimo) na najveće poslovne i kreditne rizike u tim bankama.
Od svetske finansijske krize, koja je eksplodirala 2008, prošlo je pet godina. Amerikancima ta stvar, međutim, nije zastarila. Možda bi neko i kod nas mogao da se „seti” odgovornosti svih, pa i revizora, u slomu ovih banaka čiji je stečaj u toku. Nije kasno.
Slobodan Kostić
objavljeno: 06.02.2015.
.jpg)
