Izvor: Vostok.rs, 09.Avg.2013, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
40 godina T-72: istorija „Urala“ se nastavlja
09.08.2013. -
Navršilo se 40 godina od dana kada je tenk T-72 stupio u naoružanje. On je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najmasovniji tenk savremenosti. T-72 je, takođe, proglašen za najbolji tenk poslednje četvrti XX veka. Njegove različite modifikacije se nalaze u naoružanju armija preko 40 država.
„Isti, samo jednostavniji“
U drugoj polovini 60-ih godina u naoružanje sovjetskih tenkovskih jedinica je počeo da ulazi tank T-64. Mašina sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kombinovanim višeslojnim oklopom, sa topom glatke cevi i visokom balistikom sa automatskim punjenjem i odličnim dinamičkim karakteristikama, postala je jedan od prvih borbenih tenkova u svetu koji u sebi sadrže zaštitu i vatrenu moć teškog tenka, a s pokretljivošću srednjeg.
Ova mašina je konstruisana u Harkovu i postala osnova za oblik svih sovjetskih (ruskih) osnovnih borbenih tenkova, uključujući T-90. Glavne osobine nove mašine su postali relativno mali, u poređenju sa zapadnim konkurentima, veličina i masa, smanjena posada do 3 člana i kompaktnost. T-64 je u mnogom bio revolucionarni tenk, ali je njegova proizvodnja bila propraćena sa velikim poteškoćama: motor, šasija i niz drugih delova i agregata nove generacije su primorali mnoge fabrike da ponovo organizuju proizvodnju i opremu. Istovremeno kapacitet harkovskog kompleksa nije bio dovoljan ni za obezbeđenje tekućih potreba oružanih snaga, a tim pre ni za stvaranje mobilizacijske rezerve.
Evo šta kaže glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“, stručnjak za tenkove, pukovnik u rezervi Viktor Murahovskij:
- Sa harkovskim kapacitetom obnova naoružanja u tenkovskim jedinicama bi trajala i 20 godina. I sve to vreme bi trebalo koristiti mašine prethodnih generacija T-55 i T-62.
Istovremeno, povećanje proizvodnje T-64, zajedno sa organizacijom njegove proizvodnje u drugim fabrikama, je bilo otežano i zbog ekonomskih uzroka. Rukovodstvo zemlje je shvatilo da je neophodna jeftinija mašina nove generacije.
Prototip takve mašine je postao „objekt 172M“, delo ruku stručnjaka uralskog konstruktorskog biroa tenkovske proizvodnje, koji je i danas „mozak“ uralske „tenkovske korporacije“. Imajući malo jednostavniju konstrukciju, proveren motor iz porodice V-2, ovaj tenk, praktično, nije bio lošiji od T-64 po borbenim sposobnostima, a istovremeno je omogućavao da armija brzo dobije novo naoružanje, tenkove nove generacije. Mašina je istovremeno počela i da se usavršava i da joj se povećavaju mogućnosti.
Krajem 70-ih godina T-72 je postao osnova sovjetskih tenkovskih jedinica na Zapadu, aktivno se izvozio u zemlje Varšavskog dogovora i druge saveznike SSSR, nekada i sa ustupanjem licence za proizvodnju (Poljska, Jugoslavija, Rumunija, Indija i druge države).
Prema ocenama mnogih tenkista, on je postao optimalna mašina u kojoj su spojeni jednostavnost i pouzdanost sa visokim karakteristikama i potencijalom za modernizaciju: poslednji modeli T-72 sa usavršenim sistemima za upravljanje vatrom i dinamičkom zaštitom, nisu bili ništa gori od T-64 i njegovog naslednika T-80. Međutim, specifika sovjetskog ekonomskog planiranja nije dozvolila da tenk T-72 postane jedini i jedinstveni u proizvodnji i naoružanju. Paralelno se proizvodio kako T-64 (sve do 1987., kada je Harkov prešao na T-80UD), tako i T-80, koji se proizvodio u Lenjingradu od 1976, a skinut sa proizvodnje sa modelom T-80U u Omsku sredinom 90-h godina.
Od 72 do 90 sanadom u „Armatu“
Posle raspada SSSR, Rusija je morala da izabere, jer oslabljenoj zemlji nije bilo moguće proizvoditi i T-72 i T-80. Na ulogu glavnog tenka ruske armije je pretendovao uralski T-90 sa modernizovanom opremom i lokalizacijom proizvodnje u RF, kao i omski T-80UM.
U korist T-90, kao i pre 20 godina u korist T-72, je išla njegova jednostavna konstrukcija, a bio je i jeftiniji. Na kraju je počela serijska proizvodnja ovog tenka i isporuka, kako svojim oružanim snagama, tako i za izvoz. Indijska narudžbina krajem 90-ih, početkom 2000-ih godina je bila jedini izvor finansiranja proizvodnje ove mašine.
Vremenom se T-90 sve više modernizovao i udaljavao od baznog modela „Ural“. Ekonomske mogućnosti nisu omogućavale da se on proizvodi u potrebnoj količini. Zato je T-72 i sada glavna mašina ruske armije. Međutim, razvoj tehnike i povećanje troškova odbrane je omogućilo da se počne sa modernizacijom postojećeg parka T-72 i da se njegove karakteristike privedu do nivoa naslednika. Posebna nada u tom pravcu je novo borbeno odeljenje sa novom kupolom, koja je konstruisana za tenk T-90AM (izvozni model T-90SM). Ono može biti postavljeno kako na tenk T-90 ranije proizvodnje, tako i na T-72, dajući im kvalitet tenka sledeće generacije i naglo povećane mogućnosti sredstava za otkrivanje, vezu, upravljanje vatrom. Poboljšava se i zaštita tenka – kako za račun nove kupole, tako i za račun ploča dinamičke zaštite nove generacije koje se postavljaju na korpusu. U takvom izdanju modernizovani T-72 mogu ostati u stroju sve dok ih ne zamene tenkovi nove generacije, koje će da naprave uralski konstruktori na borbenoj platformi „Armata“.
Ilija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije
