Izvor: Danas, 10.Jun.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorio krug
Veton Suroi, prištinski novinar i pisac, jedna od najznačajnijih ličnosti civilnog društva na Kosovu tokom devedesetih, posetio je Beograd prvi put nakon 17 godina. Promocija romana "Milijarder", koji se u prevodu na srpski jezik u potpisu Škeljzena Malićija nedavno pojavio u izdanju Samizdata B92, a koji govori o jednom danu tokom hiperinflacije 90-ih na Kosovu iz vizure urbanog albanskog dela kosovskog društva, bila je povod da se osnivač najvećeg kosovskog dnevnog lista na albanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jeziku Koha Ditore, kao i nezavisne televizije KTV, nađe na istom mestu - Domu omladine, na kom se desio incident na skupu beogradskih reformista, koji ga je i odveo daleko od ovog grada.
"U salu je ušao Vojislav Šešelj sa pripadnicima Srpskog četničkog pokreta, koji su dobacivali kad god je neko od prisutnih govorio. Kada je došao red na mene, jedan od njih me je gađao fotoaparatom, koji je pogodio Mirka Kovača... Za mene je to bio, metaforično, fizički udarac na jednu alternativnu, ali kritičku stvarnost u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Kosovu... Tu se zatvorio dijalog, i više nije imalo šta da se kaže", prisetio se Suroi. Kuriozitet je i da je promocija romana održana baš na rođendan njegovog oca, Redžaja Suroija, koji bi danas imao 86 godina i koji je u Beograd došao na studije prava, da bi kasnije radio kao novinar i diplomata, dok nije poginuo u saobraćajnoj nesreći u Madridu pod sumnjivim okolnostima.
"U vreme kada mi je otac stigao u Beograd, "Šiptar" je bila profesija, jer tako su nazivane drvoseče, nosači uglja i oni koji su radili teške fizičke poslove. Ali, kada se vratio u Prištinu posvetio se osnivanju Univerziteta na albanskom jeziku. U svojoj besedi istakao je da albanski neće više biti jezik samo onih koji rade najteže poslove već i budućih naučnika, pisaca, umetnika, profesora...", ispričao je Suroi.
Suroi je rođen 17. jula 1961. u Prištini. Otac mu je bio jugoslovenski ambasador, pa je studije završio u Meksiko Sitiju. Po povratku u SFRJ radio je kao novinar kosovske Rilindje, da bi 1994. osnovao nedeljnik Koha (Vreme), a zatim i dnevni list i televiziju. Kao uticajni aktivista učestvovao je u mirovnim pregovorima u Rambujeu, i potpisao je sporazum u ime kosovske delegacije. Predvodio je i Reformističku stranku ORA, bio poslanik u kosovskoj skupštini, a bio je i u timu Prištine u pregovorima pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Objavio je nekoliko knjiga među kojima i "Zmijske noge" o Hašimu Tačiju. Dobitnik je nekoliko nagrada za širenje demokratije i zaštitu ljudskih prava.
Pogledaj vesti o: Incident, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
