Izvor: Politika, 29.Nov.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragičan nesporazum u magli rata
Pakistan otkazao učešće na Bonskoj konferenciji o Avganistanu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Odnosi SAD i Pakistana, nominalnih saveznika u avganistanskom ratu, nastavljaju da se pogoršavaju, posle subotnjeg incidenta kada su raketiranjem iz helikoptera NATO-a ubijena 24 pakistanska vojnika na sopstvenoj strani pograničnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << područja.
Iako je Islamabadu izrazila saučešće zbog ovog tragičnog incidenta „u magli rata”, vlada Baraka Obame nije odgovorila na pakistanske zahteve za izvinjenje, poručujući umesto toga da istraga tek treba da utvrdi kako je došlo do incidenta, dosad najtežeg kad je u pitanju takozvana prijateljska vatra, kad se umesto po neprijateljima puca po svojima.
Prva verzija događaja, koji se zbio u subotu oko pola tri ujutru po lokalnom vremenu, u međuvremenu je promenjena. Pakistanci sada priznaju da su pucali prvi, koristeći i artiljeriju, ka „sumnjivim aktivnostima” u blizini njihovih položaja, oko 500 metara od granice sa Avganistanom.
Američka verzija je da je u toku bila noćna operacija koalicionih i avganistanskih snaga protiv talibana koji često prelaze graničnu liniju i napadaju njihove položaje, tokom koje su izloženi vatri sa pakistanske teritoriji, nakon čega su zatražili podršku iz vazduha.
Pakistanci, međutim, tvrde da je napad trajao blizu dva sata i da su već u prvim minutima, koristeći proceduru za ovakve situacije, američku komandu upozorili da puca po njihovim položajima.
Pošto napad nije prekinut, u Islamabadu sada tvrde da je napad bio „nameran”. Pakistanski premijer Jusuf Reza Gilani izjavio je Si-En-Enu da ovaj problem ne može da se reši onako kako su slični rešavani do sada. „Mi moramo da dobijemo nešto više što će da zadovolji našu naciju i našu zemlju.”
Po svemu sudeći, ovaj incident je politički eksplozivan koliko je bio i smrtonosan. Antiameričko raspoloženje u pakistanskoj javnosti eskalira, a iz nižih ešalona armije stižu zahtevi da se obustavi antiteroristička saradnja sa američkim snagama.
Pakistan je već blokirao američki transport kroz svoju teritoriju, zatražio da se zatvori baza sa koje su poletali bespilotni „dronovi” koji su raketirali skloništa terorista sa obe strane granice i najavio preispitivanje ukupne vojne i obaveštajne saradnje sa Amerikom i njenim partnerima u avganistanskom ratu.
Politički najteže je međutim odustajanje Pakistana od učešća na novoj Bonskoj konferenciji o Avganistanu, koja počinje idućeg ponedeljka.
SAD pakistansku saradnju smatraju ključnom za održivi mirovni sporazum koji bi im omogućio da se do kraja 2014. povuku iz Avganistana. Računa se pre svega na uticaj Islamabada na talibane, koji su kao pokret, pred kraj sovjetske okupacije, i osnovani na pakistanskoj teritoriji, uz pomoć njegove vojne obaveštajne službe.
Nova bonska konferencija, deset godina od prve, treba da postavi neku vrstu međunarodnog političkog okvira za posleratni Avganistan, kao i da reši neke političke dileme, kao što je protivljenje Kine, Irana i Pakistana ideji da SAD tamo zadrže izvesno vojno prisustvo i kad formalno okončaju ratne operacije.
Uz bojkot Pakistana, svakako ključnog igrača u ovom zapletu, ovi ciljevi izgledaju u ovom momentu teško dostižni.
U Bonu će inače biti državna sekretarka Hilari Klinton, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, francuske Alen Žipe, britanski sekretar za spoljne poslove Vilijem Hejg, kao i generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Sve u svemu, najavljeno je učešće oko 65 šefova diplomatije i čelnika međunarodnih organizacija.
M. Mišić
objavljeno: 30.11.2011
