Izvor: Vesti-online.com, 23.Maj.2017, 18:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija još gubi medijski rat

Srbi su već tri decenije obeleženi kao "loši momci" na planetarnoj mapi, a ova etiketa iznova im je prilepljena kada je filozof Bernar Anri Levi u Beogradu pogođen tortom u glavu.

Taj incident kao reakcija na dokumentarac u kojem su Srbi krivci za sve ratne užase 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, bio je novi okidač za svetske medije da Srbiju krste kao "politički trusnu periferiju Evrope", bez političke kulture, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << elementarnog vaspitanja, discipline i reda.

Krajem prošlog i početkom ovog veka imidž Srba kao negativaca koristio je Holivud. Snimljeno je desetak filmova u kojima su Srbi nosili uloge od otmičara koji upadaju u ambasadu SAD u Bukureštu, preko nosilaca etničkog čišćenja, pa do teroriste koji pokušava da sravni Njujork atomskom bombom.

Političke okolnosti, ratovi lokalni i globalni i ranije su se odražavali na negativno viđenje Srba. Verovatno je film "Oluja u sutonu" iz 1933. godine prvi u kojem smo predstavljeni kao negativci. Po scenariju, dvoje mladih se volelo u Sarajevu 1914, a onda se pojavio zli i nasilni srpski major Panto Nikić (glumi ga Henri Gordon) koji im pravi svakakve smicalice. To je, naravno, bio odjek sarajevskog atentata, koji nije dopirao samo u kinematografiju, nego i u medije i predstave običnih ljudi o Srbima.

U SAD, na primer, nedeljno se objavi nekoliko negativnih vesti o Srbima i Srbiji. Nije reč samo o politici, nego i o svakodnevnim temama kao kada anketirani građanin izjavi da je "Srbija neuređena zemlja u kojoj se jeftino letuje".

Tome doprinosi i turistički imidž koji sve vlasti s ponosom neguju, a svodi se na jeftinu i dobru hranu i piće, niskobudžetni smeštaj i činjenicu da je svuda dozvoljeno pušenje, dok specijalizovani internet portali ukazuju i na nimalo skup seks turizam, pa zemlja pomalo liči na Južni Vijetnam iz američke jeftine filmske produkcije.

Iz dijaspore su stizale preporuke da država mora da u svetskim centrima moći formira medijske kancelarije, čiji bi zadatak bio da proizvode i distribuira vesti o Srbima za medije. To se nije dogodilo, a i država je u međuvremenu ostala bez Radio Jugoslavije koja je imala svetski servis na stranim jezicima, dok je TANJUG ugašen, ali je nastavio s radom u suženom obimu u odnosu na vreme kada je bio uzdanica i u nejasnom statusu. Time Srbija još gubi medijski rat koji se protiv nje više aktivno ne vodi.

Istoričar Radoš Ljušić misli da se ne treba čuditi priči o lošim srpskim momcima, kada se zna da uvek mora da postoji neki žrtveni jarac.

- To su 1945. bili Nemci i Italijani, a posle 1991. Srbi. Ko izgubi rat postaje loš i samo bi nekakav krupan preokret, poput ulaska Srbije u NATO promenio tu priču da smo loši. Ali nismo ludi. Evo vam primer Crne Gore koja je takođe ratovala, pa se okrenula NATO-u i niko danas ne pljuje po njima - kaže Ljušić.

Srpsko javno mnjenje smatra da je potrebno vremena i strpljenja da se izađe iz tog začaranog kruga i ono zaista prolazi, ali se ništa ne čini.

Istoričar Čedomir Antić ukazuje na razliku u odnosu francuskih i britanskih elita prema Nemačkoj posle nacizma i prema Srbiji posle Slobodana Miloševića.

- Suština razlike je u viđenju Nemaca kao naroda kulture, Getea i prijatelja, a Srbije i Srba u potpuno drugačijem konceptu. Za Nemce važi dogma da su doživeli jedan incident i da je holokaust posledica patologije grupe kriminalnih pojedinaca. Uz to, insistira se na dobrim stranama tradicije nemačkog naroda, kao što su filozofija ili umetnost, marljivost, ekonomija... A da li ste čuli da na zapadu insistira na dobrim tradicijama srpskog naroda? Možda su izuzeci Zoran Đinđić i Dimitrije Davidović uz Josipa Broza - kaže Antić uz napomenu da moramo da se suočimo sa tim stavom prema sebi.

Nikola Tanasić iz Srpske političke misli kaže da Srbi više i nisu tako loši momci u viđenju sveta, kao što su ranije bili.

- Na vrhuncu te propagande smo bili dvedesetih godina, a odjek toga nas je pratio i u prošloj deceniji. Međutim, poslednjih godina zamenili su nas aktuelniji faktori nestabilnosti. To su prvenstveno islamisti, a u francuskom, pa i evropskom filmu albanska mafija - tumači ovaj filozof.

Prema njegovim rečima, nismo ni najgore ni najbolje tretirana nacija.

- Kampanja protiv nas u vreme poslednjih ratova jeste bila gadna, ali sada su u prvom planu su Rusija i Severna Koreja. Sve to pokazuje da hladnoratovski propagandni aparati nisu nikada zatvoreni. Ako se pitamo, zašto ponekad i u novom milenijumu idu prema Srbiji, najednostavniji odgovor je da smo jedna od retkih zemalja koja je sačuvala potencijale za samostalno vođenje politike. Ne znači da takvu politiku i vodimo, ali ipak odbijamo neke diktate vezano za Kosovo, ulazak u NATO, pa sada i sankcije Rusiji. Štrčimo u tom smislu da nećemo u potpunosti da izvrašavamo ono što stiže od hegemona - zaključio je naš sagovornik.

On ističe da Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu.

Univerzitetski profesor Jovan Komšić mišljenja je da Srbija načelno i principijelno mora da se suoči sa istinom.

- Svet je došao do nekih činjenica o našoj ulozi iz poslednjeg rata i zato ne smemo reći da one ne postoje, već da individualizujemo zločine činjene u ime nacije i da i naš narod sazna ko su počinioci. Oni se kriju iza građana i iza lažnog patriotizma kojim se busaju u grudi - kaže Komšić.

I on ukazuje da su Nemci bili loši momci posle Drugog svetskog rata, a kaže da su imali snage da se distanciraju od sopstvenih lažnih patriota čime su i skinuli negativan oreol sa glave sopstvene nacije.

- Nama je potrebna kulturna dekontaminacija. Mi se nismo uklopili sa zapadom kada je bio u najvećoj euforiji posle Srednjeg veka, u periodu kada je Carska Rusija pod Romanovima bila u velikim problemima. Zapad u takvoj euforiji neće biti narednih nekoliko stotina godina. Čak i da smo se tada uklopili, ostali bismo evropski parija i kao narod moramo sa tim da se suočimo - zaključio je Antić.

Zato ističe će Srbija odbraniti sebe kao naciju ako smogne snagu da se suoči sa svim što se dešavalo.

- Ne smemo da imamo plemenski pogled na svet koji nekim našim protivnicima daje šansu da javno pojačaju tu našu tamnu crtu iz devedesetih. Nacionalna inteligencija mora da kaže narodu šta je dobro, a šta zlo. Dok se to ne desi teško ćemo skinuti to breme - zaključio je Komšić.

Nastavak na Vesti-online.com...