Izvor: Prva.rs, 17.Dec.2015, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin: Možda bi Turska da pokaže Zapadu da je pouzdan partner
On je, odgovarajući na pitanja rekordnih 1.392 novinara i predstavnika medija na godišnjoj velikoj pres konferenciji, rekao i da će biti teško postići sporazum sa sadašnjim rukovodstvom Turske, te da se ne nada obnavljanju odnosa sa Ankarom, preneo je Rojters.
Dodao je da je incident sa obaranjem ruskog bombardera neprijateljski akt i da su turske vlasti odbile sarađuju sa Moskvom kada je došlo do incidenta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs <<
"Možda se turska vlada povinovala zahtevima Amerikanaca, ne znamo, možda postoji neki dogovor, ali sebe su svakako doveli u ozbiljnu situaciju", istakao je Putin.
Neće spoljna sila da odlučuje ko će vladati Sirijom
Ruski predsednik izjavio je da nikad neće pristati da neka spoljna sila odlučuje o tome ko će vladati Sirijom, ali i da nije siguran da li bi Rusija trebalo da ima stalnu bazu u toj zemlji.
"Rusija nije započela rat u Siriji, ona sprovodi određene operacije koje ne opterećuju značajno budžet", kazao je Putin, prenela je agencija Tas s.
Političko rešenje je jedini način rešavanja sirijske krize, istakao je Putin.
Moskva podržava američki nacrt rezolucije o Siriji koji će biti predstavljen u Savetu bezbednosti UN, prenele su agencije.
Putin smatra da mora da se načini novi nacrt sirijskog ustava, kao i da se pripreme novi izbori na kojima će Sirijci samo odlučiti ko će ih voditi.
On je rekao i da ruske snage u Siriji pružaju podršku iz vazduha pojedinim opružanim opozicionim grupama koje se bore protiv Islamske države.
Putin je naveo da nije siguran da li bi Rusija trebalo da ima stalnu bazu u Siriji.
"Neki ovde kažu - da, treba nama tamo baza. Nisam u to baš siguran", rekao je Putin.
On je napomenuo i da ruske akcije mogu biti sprovođene i sa velike udaljenosti sa raketama dugog dometa.
"Ako želimo do nekog da dopremo, to ćemo i uraditi", poručio je Putin.
Želimo rešenje krize, ali ne po cenu naroda na istoku
Moskva želi rešenje krize u Ukrajini, ali ne po cenu naroda na istoku te zemlje, rekao je Putin, istakavši da Rusija želi ispunjenje sporazuma iz Minska te da je spremna da ljude u jugoistočnoj Ukrajini ubedi da je potreban kompromis za političko rešenje sukoba.
On je rekao i da Rusija ima osoblje na istoku Ukrajine koje sprovodi određene vojne zadatke, ali je porekao da Moskva tamo ima raspoređene redovne trupe, preneo je Rojters.
"Nikada nismo rekli da tamo nema ljudi koji obavljaju određene zadatke uključujući vojnu sferu. Ali to ne znači da su tamo ruske (redovne) trupe, postoji razlika", istakao je ruski predsednik.
Putin je naveo da Kijev ne ispunjava u potpunosti sve aspekte sporazuma iz Minska u vezi sa specijalnim statusom za istočni region.
Takođe je izrazio očekivanje da će se trgovinski odnosi sa Ukrajinom pogoršati i dodao da Moskva Kijevu neće dati nikakve trgovinske povlastice od 1. januara 2016, ali je napomenuo da Rusija ne planira da uvodi bilo kakve sankcije Ukrajini.
Vrhunac ekonomske krize u Rusiji je prošao
Vrhunac ekonomske krize u Rusiji je prošao, a od drugog kvartala ove godine postoje znaci stabilizacije privredne aktivnosti, izjavio je ruski predsednik.
"Statistika pokazuje da je ruska privreda prošla vrhunac krize", rekao je Putin, dodajući da od maja nije beležen pad industrijske proizvodnje, a da je ona u septembru počela da raste.
Ruski predsednik je napomenuo da ta zemlja u naredne tri godine očekuje jačanje privrednog rasta od 0,7 odsto iduće godine, zatim 1,9 odsto u 2017. i od 2,4 odsto u 2018, dodajući, međutim, da su te projekcije zasnovane na predviđanjima da će cena nafte iznositi oko 50 dolara za barel, iako je taj nivo sada znatno niži.
"Očekivani nivo budžetskog deficita za ovu godinu je 2,8 do 2,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više nego zadovoljavajuće s obzirom na trenutnu privrednu situaciju", rekao je on, napominjući da je u 11 meseci zaključno sa novembrom budžetski deficit iznosio 957 milijardi rubalja (13,5 milijardi dolara).
Putin je kazao da vlada Rusije neće ishitreno donositi odluke o reviziji budžeta, ali da je spremna da reaguje na razne scenarije, dodajući da je smanjenje stope nezaposlenosti na 5,6 odsto rezultat pozitivnog rada vlade.
"Ukoliko pogledamo kakva je situacija bila 2008, razumećemo da je ovo rezultat uspešnog rada vlade", rekao je on.
Rast priliva kapitala u Rusiju pokazuje da postoji interesovanje investitora za rusku privredu. "Uveren sam, a i stručnajci se slažu, da investitori razumeju realnost naše privrede i pokazuju interesovanje za poslovanje ovde", rekao je Putin.
Ruski predsednik izrazio je podršku politici centralne banke koja osigurava makroekonomsku stabilnost.
Putin je takođe poručio da veruje da je prognoza cena nafte na nivou od oko 50 dolara u 2016. suviše optimistična. "Obračunavali smo budžet za iduću godinu na osnovu te cifre. Mislim da je ona veoma optimsitična", rekao je on.
Biće Turskog toka ako Ankara dobije garancije Brisela
Projekat izgradnje gasovoda Turski tok će biti realizovan, ukoliko Turska uspe da dobije garancije od Brisela, rekao je danas predsednik Rusije
"Potrebne su nam pisane garancije Evropske komisije da će sve rute, uključujući potencijalnu rutu do Evrope preko Turske, biti ne samo realizovane, već i da će postati prioritet uz podršku Evropske komisije. Ako nam partneri Gasproma iz Turske dostave dokument te vrste, možemo nastaviti. Nažalost, to se do sada nije dogodilo", rekao je Putin.
Naglasio je da sudbina ovog projekta zavisi i od drugih, a ne samo od Rusije, javlja ruska agencija Tas.
Putin se osvrnuo i na pitanje izgradnje nuklearne elektrane Akuju u Turskoj, navodeći da ruska strana nije investirala 3,5 milijardi dolara u tu elektranu i da se pregovori sa turskom stranom nastavljaju.
"Rusija nije investirala 3,5 milijardi dolara u nuklearnu elektranu Akuju. Budućnost ovog projekta bi trebalo da bude rešena na korporativnom nivou, jer je to čisto komercijalno pitanje", naveo je predsednik Rusije.
Sporazum o izgradnji gasovoda Turski tok je postignut u decembru 2014. godine, a prvobitnim planom je bilo predviđeno da četiri linije gasovoda imaju kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
U oktobru, generalni direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler je izjavio da će izgraditi samo dve linije gasovoda, jer gasovod Severni tok 2 može da pokrije rastuću tražnju Evrope za gasom.
Istovremeno je saopšteno da su pregovori o potpisivanju međuvladinog ugovora odloženi zbog političke situacije u Turskoj gde je u to vreme formirana vlada.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je 3. decembra saopštio da su obustavljeni pregovori o izgradnji gasovoda Turski tok, podseća ruska agencija.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je, uoči konferencije, da će novinari "teško iznenaditi predsednika" nekim svojim pitanjem.
S obzirom na prijavljen broj novinara, Putin bi ove godine mogao da obori rekord iz 2008. godine u broju odgovora na postavljena pitanja, a tada je odgovorio na 106 pitanja, dok je konferencija trajala četiri sata i 40 minuta, podsetila je "Raša tudej".
Prošle godine, konferencija je trajala tri sata i 10 minuta, a Putin je odgovorio na 53 pitanja, većinom u vezi sa odnosima za Zapadom, sankcijama protiv Rusije i nacionalnom ekonomijom.
Kada je danas počela konferencija za medije, ruski predsednik je skinuo sat sa ruke i odložio ga pored sebe.
Izvor: Tanjug
.jpg)
