Izvor: Vostok.rs, 09.Avg.2011, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitika gluposti
09.08.2011. -
Kriza na severu Kosmeta prerasla je u ozbiljan incident koji bi mogao da zapali čitav region. Mogao bi, kada srpska vlast ne bi, i pored očigledne ugroženosti naroda i države, i dalje bila beskompromisno opredeljena za mirno rešavanje krize. Međutim, iako je Tadić poručio, valjda da bi skinuo svaku brigu sa pleća onih koji bi se ustezali od akcija protiv Srba sa severa Kosmeta plašeći se reakcije Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da je Srbija zemlja mira koja ni po koju cenu više neće ratovati, nestabilnost je stvorena. O pacifizmu kao, zaista, izuzetnoj vrednosti već je toliko napisano i rečeno da to više nije potrebno ni ponavljati, ali u situaciji kada ste životno ugroženi i preti vam opasnost potpunog nestanka, a Srbi sa Kosmeta su upravo izloženi takvoj pretnji, onda je odustajanje od borbe i izbor mirnog puta ustvari samoubilački akt i kapitulacija.
REMETILAČKI PACIFIZAM
Tadićev beskompromisni pacifizam Srbima neprestano stvara sve nove i nove probleme, a njegova politika, uprkos sasvim suprotnim željama, već odavno nije faktor mira nego generator nestabilnosti. Srbija koja konstantno urušava svoje odbrambene kapacitete i čak se time i javno ponosi ni na koji način ne doprinosi stabilnosti regiona. Zato ne treba da nas čudi kada posle krize na severu Kosmeta, ako se to pitanje reši na našu štetu, usledi eskalacija u Raškoj i zahtevi tamošnjih muslimana za autonomijom ili možda čak nečim većim. Jednostavno to je prirodna zakonitost. Na slabome i nespremnom da se brani svi žele da oštre zube. To je, danas, slučaj sa Srbijom. Srpska vlast nije spremna da se bori ni za svoje vitalne interese, a kada se tome doda odsustvo, u kabinetu Borisa Tadića gde se kreira i vodi politika Srbije, sposobnosti predviđanja događaja i delovanja u susret njima, a ne samo posledično onda rezultat i ne može biti ništa drugo do stalni porazi. Bilo kako bilo, ova vlast je u dijalog sa Prištinom ušla, barem su nam tako rekli, da bi Srbima na Kosmetu bilo bolje. Ispostavilo se da je Srbima mnogo gore jer ljudi, umesto da rade i privređuju, dane provode na barikadama, a noći u strahu od KFOR-ovih nasilnih mera i najava hapšenja. Sve se ovo moglo predvideti. Sadašnja eskalacija nije došla iznenada već kao rezultat serije provokacija od strane Prištine, pre svega, njenog pokušaja da smeni lokalne srpske komandire policijskih stanica na severu Kosmeta. EULEKS je tada morao da reaguje, upozori Prištinu i stvari zadrži u okvirima rezolucije 1244. Kako se to nije dogodilo te sve prošlo bez ikakve reakcije Beograda bilo je jasno da se moglo preći na drugu fazu zauzimanja prelaza na administrativnoj liniji.
GUSKE U MAGLI
Tadićeva politika pacifizma je paradoksalna i po tome što će ostati upamćena kao stalni izvor novih eskalacija i opasnosti po srpski narod. Ona je nalik kretanju gusaka u magli, odnosno to je tumaranje bez ikakvog cilja, ideje i vizije. U takvoj politici moguće je prevideti sve, čak i ponašanje EU koja je od te iste politike proglašena jedinim ciljem i bezalternativnom težnjom. Ono što EU u ovom trenutku interesuje je pre svega stabilnost, ne samo na Kosmetu, već u celom regionu. Stabilnost koja neće biti nametnuta, pa prema tome i krhka, već održiva. Zato se EU opredelila za dijalog putem kojeg će zainteresovane strane, vođene šargarepom članstva u toj organizaciji, same doći do održivog rešenja. Stabilnost je potrebna, pre svih, nemačkoj privredi koja pokazuje znake oporavka i izlaska iz krize. Nezaposlenost u toj zemlji je, prvi put posle 1992. godine, pala ispod 3 miliona, odnosno, dok u celom svetu stopa nezaposlenosti raste, u Nemačkoj je pala sa 8.5 na 7.1 procenat. Svaka nestabilnost bi bila smrtno opasna po evro-zonu za čiji spas se Nemačka grčevito bori jer joj donosi komparativnu prednost, omogućava visok nivo izvoza i značajnu uposlenost privrede. To je sa srpske strane shvaćeno kao mogućnost da se izvuče bilo kakav dobitak koji bi dobro došao u predizbornoj godini omogućio namicanje nekoliko procenata podrške birača, inače drastično opale, na tas vladajuće koalicije. Tako je, Dačić sa otvorenim predlogom podele Kosmeta, a Tadić izjavama da je Velika Albanija nešto sa čime Srbi mogu da žive, srpska vlast dala do znanja da je spremna da, zarad stabilnosti evropske perspektive, prizna nezavisnost Kosmeta pod uslovom da joj se daju mrvice sa stola u vidu severnog dela sopstvene pokrajine. Naravno, klub „političkih mudraca" sa Andrićevog venca potpuno je zanemario Amerikance i njihovo viđenje stvari. Amerikanci se, prevashodno, plaše da bi podela Kosmeta mogla da pokrene sličan takav proces i u BiH. To je za njih nepoželjan scenario koji svakako treba izbeći. Iz više razloga: Prvo, to bi, verovatno, za duži period usporilo željeno američko instaliranje Turske na Balkan i u velikoj meri umanjilo mogućnost destabilizacije Srbije preko „sandžačkih" muslimana. Drugo, pripajanje milion i po Srba iz RS bi značajno ojačalo nacionalne snage u Srbiji i oslabilo pro-zapadne i pro-američke elemente za čije je jačanje i instaliranje u sve pore srpskog društva Amerika utrošila ogromnu količinu i novca i energije. Treće, nezadovoljstvo muslimana u BiH, Raškoj i Kosmetu ovakvim, eventualnim, razvojem događaja moglo bi poslužiti kao inicijalna kapisla za širenje požara u čitavom regionu sa kojim se, vojno prenapregnuta i ekonomski poljuljana, Amerika ne bi mogla nositi što bi onda predstavljalo odličnu priliku za ponovni povratak Rusa na Balkan i širenje njihovog uticaja u ovom, strateški važnom, području. Tadić je, takođe,potpuno zanemario činjenicu da od pada Berlinskog zida, u bezglavom i sumanutom nastojanju da obezbedi večno trajanje američke hegemonije i globalne prevlasti, spoljna politika te države sve manje razlučuje i razdvaja svoje vitalne i sekundarne interese od onoga što im je nevažno. Sve su to faktori koji su doprineli američkom podrivanju dijaloga u koji je Srbija ušla nedovoljno spremna i bez koncepta šta činiti u slučaju razvoja nepovoljnog scenarija. Nasuprot tome, EU suočena sa, od Amerike podržanom, arbanaškom spremnošću za zaoštravanje situacije i nasilna rešenja, sa jedne strane i Srbijom opredeljenom za mirovnu politiku pod svaku cenu, sa druge strane izabrala je, naravno, teroriste jer od Beograda, očito, ne preti nikakva opasnost. Odgovornost EULEKSA i glavnih evropskih sila, Nemačke, V. Britanije i Francuske, za situaciju na Kosmetu je nepobitna. Vrlo je moguće da su pojedine od njih ili sve zajedno kroz razgovore iza scene, što je na neki način potvrdio Dačić pred srpskim parlamentarcima, obećavali Borisu Nejakom povoljan rasplet samo sa ciljem da ga uvuku u dijalog u kojem je bila spremljena zamka za Srbiju.
AHILOVA PETA ZAPADNE POLITIKE
Međutim, ono što su prevideli planeri Kvinte i što im je, očito pomrsilo račune, je ponašanje Srba sa severa Kosmeta i njihova odlučnost da se odupru nasilnoj asimilaciji. Upravo je ta hrabra i odlučna volja kosmetskih Srba otkrila slabe strane zapadne politike, ali i karte na koje bi Beograd mogao igrati u vremenu koje je pred nama. Pre svega, kriza je do kraja ogolila krajnje negativan stav koji Zapad ima prema Srbiji i srpskim interesima. Valjda je sada u potpunosti jasno da će priznanje nezavisnosti Kosmeta biti stavljeno pred Srbiju kao uslov za kandidaturu i nastavak evropskih integracija. Takođe, pokazalo se da su anglosaksonski srbomrsci spremni na primenu brutalne sile protiv Srba, ali samo u svrhu zastrašivanja i nikako protiv civila te da se bez Srbije ipak ne može doći do rešenja na Kosmetu. Upravo u tome leže srpski aduti. Koliko god bilo teško dane i noći provoditi na barikadama i sa nestašicama osnovnih životnih namirnica, nama je potrebna istrajnost i strpljenje. Sa produžavanjem krize uvećavaće se i arbanaško nestrpljenje, a time i mogućnost njihovih nekontrolisanih i ishitrenih poteza. To, i kratkoročno i dugoročno stvara probleme Anglosaksoncima i onim Evropljanima koji podržavaju teroriste na Kosmetu, a koje oni jačanjem snaga NATO-a mogu odložiti ali ne i sprečiti. Što se nas, pak, tiče nestabilnost koju su sami zakuvali neka sami i kusaju. Srbija ne sme, popustljivošću i pristajanjem na srednja rešenja u vidu autonomije za sever Kosmeta, pomagati ispravljanje anglosaksonskih grešaka. Tadićev nekontrolisani i kontra-produktivni pacifizam mora biti sprečen. Pravi je trenutak da Srbija otkaže gostoprimstvo EULEKSU i zahteva vraćanje „slučaja Kosmet" pod ingerencije UN. U tome ćemo, zasigurno, imati podršku Rusa,bez obzira na njihov sasvim uzdržan stav i odsustvo ozbiljnijih reakcija što je, u svakom slučaju,krajnje simptomatično i zabrinjavajuće. Ova kriza može poslužiti i kao nauk Rusima. Ruska politika mora da sledi svoje geopolitičke interese, a povratak na Balkan, i zbog Južnog toka, ali i bezbednosti same Rusije, mora biti među njenim prioritetima. Zato odnos prema Balkanu i Srbima posebno, ruska država ne sme formirati kroz prizmu srpske vlasti. Ta vlast će vrlo brzo otići sa scene, ali će Balkan i ruski interesi u njemu i dalje postojati.
Što se tiče nas, stanovnika Srbije i srpskih patriota, i mi moramo dati puni doprinos. Kada malinari mogu da se dignu zbog cene maline, onda svi Srbi moraju zbog Kosmeta. Jednostavno, to je napor koji moramo istrpeti. Novim povlačenjem ništa nećemo dobiti. To nas je valjda istorija naučila. Devedesetih, kada nam vreme nije išlo na ruku i naši ratni neprijatelji svakim danom postajali sve jači, a mi, pritisnuti ratom i sankcijama, sve slabiji, kupovali smo vreme. Danas, kada je situacija sasvim drugačija i vreme tera vodu na našu vodenicu, srpska vlast čini, u suštini istu grešku kao i Milošević nastojanjem da, pod svaku cenu, iznađe rešenje za Kosmet. Tragična je zabluda srpskih vlasti i, ako hoćete, istorijska pretencioznost da su oni upravo ti koji će rešiti kosmetski čvor. Prava je istina da je istorijska glupost imati te pretenzije u međunarodnim okolnostima koje vam ne idu na ruku. Kosmetski čvor je veoma veliki, a kako će se razmrsiti ne zavisi samo od geopolitičkih interesa velikih sila koje su za stolom, već i od nakaradnih izbora, grešaka pa i gluposti malih koji su na stolu.
Predrag Nikolić,
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
