Izvor: GameInfusion.net, 22.Mar.2012, 20:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto je Mass Effect 3 više od igre [GI FILOZOFIRA]

Biću od početka potpuno otvoren. Za mene je Mass Effect serijal najbolje iskustvo ikada stvoreno u svetu igara. Razlog za to je jednostavan. Nije u pitanju gameplay koji iako je odličan, mogu mu se zameriti po neke sitnice. Nije u pitanju ni grafika, iako je na vrhunskom nivou, viđali smo i bolje. U pitanju je osećaj koji Mass Effect budi u vama.
 
Kada jedno delo gejming idustrije probije barijeru puke zabave i ubijanja slobodnog vremena, kada stane rame uz rame sa najboljim >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << filmskim i televizijskim ostvarenjima, kada u vama probudi emocije i natera vas da se potpuno prepustite jednom novom svetu, onda je to nešto posebno.
 
Svoj život potpuno stavljate na standby, dobijate nove prijatelje – Garusa, Džokera, Mordina, zaljubićete se u Ešli, Mirandu, Liaru, dobijate novi dom – Normandiju i imaćete samo jedan cilj, spasiti sve što se spasti može od najezde Ripera. Bićete ratnik, političar, simbol spasa, ali istovremeno i samo običan čovek. Od vas se očekuje neočekivano. Pritisak je veliki, a ulog je sav živi svet u galaksiji.
 

 
 
Stvorićete heroja baš po svojoj meri. Može da u potpunosti odgovara vašoj ličnosti i ima vaša uverenja, kako politička tako i filozofska. Biraćete sebi prijatelje, preživljavati njihove trenutke slabosti, probleme i unutrašnje borbe, znaćete njihova razmišljanja, osećanja... Svako od njih je ličnost za sebe, sa svojim demonima iz prošlosti.
 
Gledanje smrti u oči ume da stvori vrlo jaku povezanost između lica, bez obzira na njihovu rasu, ponašanje i stavove. Sve vreme imate na umu da je napolju opšti rat i da je vrlo tanka linija između života i smrti, a ko će tu liniju preću, uglavnom zavisi od vas i vaših odluka. To je upravo ono gde je Mass Effect najjači – uspeva da vas natera da vam bude stalo, da vas ne bude baš briga za nekog tamo Tejna, Tali ili Džeka.
 
Mass Effect 3 prebacuje težište na širi plan. Sudbina galaksije više ne može zavisiti samo od pojedinaca, ma koliko oni bili dobri. Potrebno je ujediniti sve rase pod istom komandom, stvoriti od njih oružje koje će imati makar minimalne šanse da se odupre Riperima, jer ako se svako bude borio pojedinačno, vodeći svoju politiku, vrlo brzo više neće imati šta da se spasi.
 
Iako na prvi pogled to svima deluje jasno, svaka rasa ima svoje probleme i, logično, gleda prvo sebe da zaštiti, odbrani svoje interese i sačuva svoje tajne, bez obzira što to, ukoliko se razvoj događaja ne prekine, više neče ni najmanje biti važno. Ono što je pravi problem su političko–istorijski odnosi između njih. U pitanju su nepremostive nesuglasice, sukobi, pa čak i genocidalno ograničenje populacije, rasna čišćenja planeta itd.
 

 
 
Preko svega toga treba preći i stati rame uz rame se zakletim neprijateljima, sa dželatima svoje vrste, tretirati ih kao jednake, biti složan i jedinstven, delovati kao jedno oružje i sve to da bi postojala i najmanja šansa da se dočeka sutra.
 
Reklo bi se da nema jačeg motiva od opstanka i samoočuvanja, međutim priroda je čudo. U svakom velikom sukobu postoje oni koji pokušavaju da profitiraju od rata i opšteg rasula jer u tome vide svoju jedinu šansu za napredak, po principu sada ili nikad. Ne prezaju da rade na svoju ruku, čak i ako to, u ovom slučaju, može značiti kraj svega.
 
Javlja se još jedan krucijalni problem.
 


Šta je virtuelna inteligencija? Da li je to običan softver koji upravlja mašinama da bi zadovoljavao potrebe biološkog življa ili se nekako među čipovima i elektronikom rodila ličnost. Koja je njihova svrha? Sigurno je da su daleko od obične mašinerije bez trunke samosvesti. Ali isto tako oni nisu biološko–hemijska slučajnost kao organski život. Stvorila su ih druga živa bića i stoga su tretirani kako su tretirani. Uvek je prisutna opasnost da će dalja evolucija virtuelne inteligencije doneti nove probleme i ratove.
 
Još jedna fenomenalna stvar u Mass Effect-u je što nije sve crno ili belo. I oni za koje verujemo da su okoreli i najgori negativci imaju svoju motivaciju, a ta njihova težnja zapravo donekle ima smisla i uopšte nije tako jednostvano razaznati ko je u pravu i koliko.
 
Neki od njih imaju opravdane razloge, drugi duboko veruju u to što čine i ne smatraju da greše. Prilikom donošenja ključnih odluka često će se u vama voditi borba izmedju onog ljudskog, emotivnog, one težnje da se postupi ispravno, i onog racionalnog i makijavelističkog – cilj opravdava sredstvo, i često je ova druga stvar logičnija, ali koju cenu treba platiti, koje granice ne treba preći?
 
Kao i većina drugih naučno-fantastičnih dela i Mass Effect ima elemenata društvene satire. Gotovo za svaki događaj iz univerzuma se može povući paralela sa stvarnim dešavanjima u modernom svetu, kako što se tiče pojedinaca, koji predstavljaju tipove ličnosti kakve možete sresti na svakom koraku, tako i većih etničkih grupa i nacija koji svoje interese stavljaju iznad svega. Zamislite samo da Zemlji zaista preti neka globalna opasnost, kolika je verovatnoća da bi se svi udružili? Skoro nikakva.
 
Miloš MLADENOVIĆ
 

Nastavak na GameInfusion.net...