Izvor: GameInfusion.net, 02.Sep.2011, 22:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tropico 4 opis: Trule banane

 

 
Voleli ste Sim City? Interesuje vas politika? Uživate u tradicionalnoj kubanskoj muzici? Ako su odgovori na ova pitanja potvrdni, a uz to ste gejmer, onda je Tropico 4 nezaobilazna stanica za vas. Za zaljubljenike u građevinske simulacije, u periodu prave suše ovog tipa igara, svaka nova, koja je vredna pomena, zlata vredi. Ako se na to dodaju konstantna politička previranja, kako spolja tako i iz unutra, prelepa ostrva smeštena, po istorijskoj logici, u Karipskom >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << moru, onda se dobija jedna poprilično jedinstvena atmosfera koja zaslužuje pažnju.

Međutim, tek kada se čovek malo udubi u igru i posveti joj nekoliko sati, zapita se zar je ovo nastavak? Stand alone igra? Novih mogućnosti je mizerno malo i one su stoprocentno čista šminka i ukras. Što se grafike, zvuka i gejmpleja tiče, bez imalo razmišljanja se može konstatovati da je ovo Tropico 3 dorađen u vrlo maloj meri. Eto toliko je truda uloženo za dve godine od izlaska prethodnog dela. Istina je da ima novih objekata za izgradnju, ali većina njih, bukvalno, bez preuveličavanja, ne služi ničemu. Stajaće na mapi, izgledaće lepo, eventualno će u njih ulaziti i izlaziti stanovnici i tu se njihova funkcija završava. One koje bi trebalo da budu korisne i donesu nešto novo, poput kabineta ministara, ne proširuju gameplay mogućnosti, već eto, moći ćete da kažete da imate ministre, da ih smenjujete i imenujete nove, a uglavnom služe kao uslov za izdavanje edikata. Potpuno neiskorišćena zamisao sasvim solidne ideje o uvođenju vlade. Ako se nastavi sa ovakvom praksom, vrlo brzo ćemo prisustvovati stvaranju novog The Sims serijala, sa tom razlikom što Maxis ima obraza da ne naziva svaku sitnicu koju izmisli novom igrom.

Ako je ovo prvi put da se susrećete sa Tropikom, onda nema razloga za brigu. Gore navedena kritika vam neće značiti mnogo i moći ćete da uživate bez osvrtanja u nazad.

Mesto događaja je "banana republika" - pejorativni izraz za države pod velikim ekonomskim i političkim uticajem stranih vlada, kojima, obično, čvrstom rukom, vlada diktator. Taj diktator ste vi, sa svim dobrim i lošim aspektima tog položaja. Imaćete mogućnost da izaberete jednog od, istorijski vrlo dobro poznatih, poput Fidela Kastra, Če Gevare, Augusta Pinočea itd, a moći ćete da napravite potpuno novog, fiktivnog, diktatora. Bilo da kreirate novog, ili birate postojećeg, svaki od njih će imati karakteristične osobine (traits) – alkoholičar, kockar, nakaza, finansijski genije itd. One će imati svoj uticaj u igri koji će se ogledati u lakšem ili težem sticanju podrške pojedinih struktura društva, višim ili nižim izvoznim cenama itd. Ono što je takođe specifično je da je diktator prisutan na mapi. On nije neka nevidljiva materija, otelotvorena u strelici miša, već aktivno učestvuje u životu svoje države. Možete se kretati okolo, pešice ili u limuzini, držati govore narodu, motivisati radnike, davati predizborna obećanja, naravno ako se opredelite da raspišete izbore. Ako ne, tu su uvek vojska i tajna policija da rešavaju nemire, a poslužtiti može i podmićivanje vođa pobune – para vrti gde burgija neće.


 
Počinjete od nule, sa desetak stanovnika koji žive u kolibama, koje će stalno nicati po ostrvu, bez obzira kakav smeštaj obezbedite ljudima, potpuno neobrazovanom radnom snagom, bez policije, bolnica, škola... Mehanizam igre je sledeći i prilično je jednostavan – npr. Izgradite plantaže duvana i izvozite ga. Kada se steknu uslovi (novac) sledeći logičan potez je fabrika cigara jer naravno proizvod je skuplji od sirovine. Ali pre nego što počnete da se bavite ozbiljnom ekonomijom morate obezbediti narodu osnove za egzistenciju – plate, hranu, stanove, zdravstvenu zaštitu, a naravno i obrazovanje ukoliko ne želite da dovodite stručnjake iz inostranstva koji su daleko skuplji.

Drugi osnovni izvor prihoda, pored izvoza, jeste turizam. Jasno, za uspešno ugostiteljstvo nije dovoljno izgraditi samo hotele. Turisti moraju da imaju šta da vide, gde da se zabave i najvažnije, mesto gde će trošiti novac. U te svrhe na raspolaganju su brojni spomenici, bazeni, restorani, tržni centri, akva parkovi itd.

Očuvanje unutrašnjeg reda je glavni, možda i najteži zadatak jednog diktatora. Kako društvo nije homogeno, nailazićete na brojne, ideološki suprotstavljene strukture društva – kapitalisti i komunisti, religiozni fanatici i oni okrenuti nauci itd. Gotovo je nemoguće ugoditi jednima, a da time druge ne uznemirite i kako vreme odmiče to će biti sve teže.  Posebna priča su društva za očuvanje životne sredine koja će dizati glas kada izgradite najobičnju kolibu za drvoseče. Zamislite onda reakciju na nuklearni reaktor ili naftnu bušotinu. Svaka akcija ima reakciju, ali i pored toga putanja kojom će se kretati razvoj vašeg ostrva je linearan, nema mogućnosti za eksperimentisanje i što duže igrate, to će vam više ponestajati ideja i volje za daljim igranjem.

Da biste izbegli invazije na vaše, prirodnim bogatstvima, obdareno ostrvo, moraćete biti vešti u spoljnoj politici. Pred vas će biti stavljani brojni zahtevi koji će se uglavnom odnositi na izvoz određenih sirovina ili proizvoda, a pod latentnom pretnjom u slučaju neizvršenja.


Posle odličnog Tropika 3 mnogo se više očekivalo od nastavka. Istina je da dobar recept ne treba menjati, ali premalo je urađeno, nikakva značajna novina nije prisutna, ni na jednom jedinom aspektu. U slučaju nedostatka ideja, što je opšte poznat fenomen u gejming svetu, pribegava se poboljšanju audio-vizuelnog doživljaja, međutim Tropico 4 je i na tom planu ostao potpuno isti. Sve u svemu, ukoliko već posedujete Tropico 3, nema potrebe za nabaljanjem četvorke.
 
Miloš MLADENOVIĆ
 
 

 

Nastavak na GameInfusion.net...