Izvor: GameInfusion.net, 21.Sep.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tradicija u igrama: Borbe sa maticama
Borba sa boss-ovima, u narodu popularnim maticama, jedna je od najdužih i najvoljenijih tradicija u istoriji igara. Svaki gejmer se seća svojih najzanimljivijih, ali i najtežih okršaja. Ovi okršaji su uvek strukturisani oko određenog sistema. On se može podeliti na dva momenta, koji se naizmenično smenjuju. Tokom trajanja prvog boss ima prevlast: on tada zastrašuje sekvencom svojih poteza, a od igrača se zahteva defanzivnost. Drugi segment je naklonjen igraču: tada matica >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << obnavlja svoju snagu i ranjiva je. Udrite je tada...
Prema Wikipediji, prva ovakva borba datira iz 1974. Naime, u igri dnd (malim slovima), koja je napisana u TUTOR-u, postavljeni su temelji Dungeons & Dragons pravila. Cilj je pronalaženje moćnog orba, kog čuva Zlatni zmaj (Gold Dragon). Reč je o high-level stvorenju koje je čuvar pomenutog artefakta. Sledeća igra, u kojoj se, po prvi put, matica pobeđuje upravljačkom veštinom, je Phoenix, arkadna igra iz 1980. Na kraju igre, u petoj rundi, poslednji protivnik je veliki matični brod.
Jedan od vodećih dizajnera Activision-a, Mike Stout, navodi sledeće smernice u dizajnu borbe sa boss-ovima:
Pobeđivanje matice treba da pruži osećaj nagrade.
Takvi okršaji su nagrada od strane dizajnera, igraču. Neko vreme, igrač radi nešto novo i drugačije.
Ovakvi sukobi su intezivni i daju osećaj da su "veći od života". Igrači se unapred raduju tome, i osećaju se dobro kada pobede.
Stizanje do matice treba da pruži osećaj cilja, ili prekretnice, igraču
Kao što je knjiga podeljena na poglavlja, tako su susreti sa maticama krajevi važnih deonica. Oni su povezani sa prekretnicama u priči, zato je važno da ona bude uverljiva i da podigne nivo emotivnosti tom prilikom.
Tokom ovakve borbe igrač demonstrira svoju veštinu
Ovakvi susreti su test za sposobnost igrača, ali i prilika da se oni pokažu na najbolji način. Ono što su igrači naučili do te tačke, mora da bude kulminira tada.
Do ove ključne tačke treba graditi tenziju, sukob je njen vrhunac, a opuštanije igranje (neko vreme), sledi po pobedi
Dizajn nivoa treba da utiče na osećanja igrača. Svakim korakom dobar dizajner gradi tenziju i razvija osećaj kod korsinika da je matica blizu.
Po pobedi u sukobu, igrač treba da očekuje nagradu, ali i period mirnijeg i opuštenijeg igranja (istraživanje, laki problemi, jednostavni protivnici...
izvor: Gamasutra
Veoma važno za dobru maticu je njeno pretstavljanje igraču. On bi trebao da se oseti slabašno, čak i da se uplaši. Zato su jaki urlici, razaranje nekog objekta u okruženju ili udaranje u nešto, najbolji mogući potezi, sa dizajnerskog stanovišta, na početku borbe. Matica bi morala da bude posebna: ili nadograđena verzija postojećih antagonista, ili, još bolje, nešto sasvim novo.
Najbolje matice iznenađuju. Tama kada ste misleli da vam je njihova rutina poznata, one bi trebale da urade nešto novo. Važan je i prelomni trenutak za dobar fight: tada igrač oseća da je povredio maticu (kao kada Roki prvi put razvali Ivana Draga i on zakrvari). Najgore što se može desiti u tom trenutku je linearan tok, tj. da igrač glatko završi šta je naumio. Mnogo je bolje razbiti tok video sekvencom, gde matica obnavlja snagu, ili prelazi u novi prostor, gde počinje da radi nešto drugo.
Sem logičnih nagrada, tokom procesa pobeđivanja, veoma je važna atraktivna završnica, u kojoj će igrač da ponizi nekada moćnog antagonistu (osim ako priča ne diktira drugačiji tok). To je važan psihološki momenat u igrama, jer osećaj satisfakcije gura igrače napred.
Od Zlatnog zmaja, preko Bowser-a iz igre Super Mario Bros, pa sve do epohalnih i prelepih okršaja u God of War III, industrija igara je, zaista, prešla ogroman put. Koja je vaša omiljena matica?
Izvori: Wikipedia, Gamasutra
Nastavak na GameInfusion.net...
