Izvor: GameInfusion.net, 05.Nov.2012, 19:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Medal of Honor: Warfighter opis

 
Ako neko želi recept kako da upropasti odličan serijal koji svoje korene vuče još iz 1999. godine i ere Playstation 1 konzole, ne mora da ide dalje, na pravom je mestu. Iako Medal of Honor franšiza ima sve preduslove da održi nekadašnji ugled - ime, novac, Frostbite 2 endžin, jaku izdavačku kuću iza sebe, ona u tome ne uspeva tako da danas nemamo ni obrise onoga što smo igrali pre desetak godina.
 
Warfighter je jedno potpuno neambiciozno ostvarenje koje kao da pokušava da bude kopija igara iz Call of Duty serijala. Po mom mišljenju, i u tome je jedva uspela. Da se razumemo, nemam ni o CoD franšizi bog zna kako visoko mišljenje, makar ne od kada su krenuli da štancuju nove igre na svakih godinu dana, ali čisto poređenja radi, odigrao sam ponovo Call of Duty: Black Ops i razlika je neverovatna, kao kada gledate engleski fudbal pa pređete na srpski.
 
U svojoj prilično kratkoj kampanji (5-6 sati), novi Medal of Honor ne donosi ni trunčicu toga novog. Sve je već viđeno i dosadno, a igra uporno pokušava da ostane zanimljiva ubacujući velike eksplozije i rušenje na svakih nekoliko minuta. Već na samom startu imaćete bombastičan uvod u kojem posmatrate posledice postavljene bombe, a nedugo zatim i obaranje helikoptera.
 

 
Nećete imati nikakvu mogućnost da unesete sebe u igru. Ona će vas ograničiti u svakom pogledu. Misije su vrlo linearne i skriptovane tako da ih morate prelaziti onako kako igra to od vas traži bez nekog taktiziranja ili manevrisanja. Prvog neprijatelja ćete ubiti tako što mu prilazite sa leđa i kompjuter će ga automatski nanišaniti u potiljak, a na vama je samo da kliknete, ondosno povučete obarač. To je dovoljan nagoveštaj kakva vas igra očekuje.
 
Zapravo, Warfighter vas u toj meri ograničava da ćete morati da uradite tačno ono što je igra zacrtala da biste pokrenuli sledeću sekvencu. Vaši saborci će stajati u zaklonu i čekati da sami uletite u zasedu jer niste došli do određenog mesta ili prolaza.
 
Osnovna prednost, ili mana, zavisno kako gledate na stvari, kod hodnik pucačina je upravo linearnost i taj osećaj interaktivnog filmskog spektakla koji jedino ona ima mogućnost da donese. To ovde nedostaje jer neće imati šta da vas uvuče u priču. Likovi su bezlični i jednostavno se ne zna dovoljno o njima da bi vas zainteresovali. Bitno je da se ''dobri'' Amerikanci bore protiv ''zlih'' islamista koji tobože pokušavaju da unište onaj čuveni američki ''way of life''.
 

 
Borbene sekvence su isprekidane flešbekovima koji prikazuju privatni život vojnika kojim upravljamo i njegove porodične probleme. Cilj je bio da se prikaže ljudska strana specijalaca, da se vidi da su oni i dalje samo obični ljudi kao i svi ostali, kao i to kako rat utiče na sve. Međutim, kvalitet je poput onog u španskim serijama, na jeftin način su pokušali da probude emotivnu reakciju kod igrača.
 
Prilično ćete se namučiti da pohvatate konce u priči. Vremenske odrednice su nejasne. Počinje terorističkim napadom, zatim se Preacher, glavni protagonista, nešto nervira po kući, onda trčkara po Filipinima, pa leži u bolnici, onda jurca kolima nekog. Inception iznova i iznova, flešbek u flešbeku. Na kraju nećete imati pojma šta se već desilo, a šta tek treba da se dogodi.
 
Od najavljivane autentičnosti i pravog osećaja rata nema ništa. Istina je da su američki specijalci bili savetnici razvojnog tima, međutim njih očigledno niko nije slušao. Nikada nisam bio u vojsci, a još manje u nekom sukobu, ali pouzdano znam da borbe ne izgledaju ovako. Pogotovo bode oči natpis ''by actual events''. Činjenica je da se taj pojam široko tumači, ali kada dva vojnika potamane stotinak islamista u jednoj misiji, tu prosto nešto ne štima.
 
Helt se sam regeneriše i to još nekako može da se proguta jer je to standard u svetu igara, pogotovo ovakvih, međutim kada saborac iz svojih džepova bez dna vadi neograničene količine municije, a ovamo se priča o nekakvoj autentičnosti, to zaista deluje smešno.
 

 
Odmor od pucnjave će vam pružiti traljavo urađeno vozikanje kolima ili čamcem. Bićete smešteni iza volana, to je jedina kamera, i dvadesetak minuta jurcate kao blesavi do određenog cilja. To traje, i traje, i traje toliko da sam u jednom momentu zamalo batalio igru. Zapravo, jedini razlog zašto sam je završio je ovaj opis. Iza deonica vožnje stoji tim koji radi Need For Speed serijal.
 
Treba reći nekoliko stvari i o probijanju vrata, takozvanom ''breach-u''. U Warfighter-u razvalićete više vrata nego vatrogasci, policija i sve ostale interventne jedinice zajedno. Od breach-a je napravljena prava mini igra sa ciljem da u slow motion sekvenci zadate što više pogodaka u glavu i tako otključate nove načine obaranja vrata. Ljudi, razvaljena vrata su razvaljena vrata, kakve veze ima da li se to uradi nogom, sekirom ili pajserom? Da stvar bude još čudnija, najbrže će biti razvaliti ih nogom, a ta mogućnost vam je primarna na raspolaganju i ne mora da se otključava.
 
Ono gde Warfighter sija je grafički aspekt. Da ipak ne bude sve tako crno pobrinuo se moćni Frostbite 2 endžin koji je ponovo opravdao očekivanja i dokazao da može da proizvede visok nivo detalja, dobru animaciju i fantastične specijalne efekte. Igra se, sa tog aspekta, može svrstati u rang sa Battlefieldom 3.
 

 
Multiplayer aspekt je klasičan za ovaj tip igara. Tu su blago modifikovani capture the flag, king of the hill i deathmatch. Postoji i jedna inovacija koje je verovatno i najbolji deo igre, a to je Fire Team. Naime, na startu mape po dva igrača će biti uparena. Kada jedan pogine, spawn-ovaće se u blizini drugog. Uzimaćete municiju jedan od drugog i što je najvažnije, dobijaćete isto što i vaš partner dobija. Fire Team koncept stvara poverenje između igrača, iako oni mogu biti potpuni stranci. Više ćete obraćati pažnju ako zavisite od samo jednog čoveka nego od celog tima.
 
Ako ste odigrali bilo koju pucačinu u modernom vremenu u proteklih nekoliko godina, iskusili ste sve što Warfighter ima da vam ponudi i to na kvalitetniji način. Novi Medal of Honor nije toliko loša igra kakav ste utisak možda stekli čitajući ovo. On je samo već viđen bezbroj puta i deluje kao da kaska za konkurecijom koja pokušava pomalo da odstupi od recepata koji su žarili i palili nekoliko godina unazad i stvori nešto novo.

Nastavak na GameInfusion.net...