Izvor: GameInfusion.net, 29.Avg.2010, 03:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kristofer Nolan: Betmenov spasilac

Danas je veoma teško naći reditelja koji ima tu privilegiju da većina njegovih filmova bude na Top 250 listi na Internet Movie Database-u (što je danas, očigledno, postalo merilo za dobre filmove). Jedan od njih, jeste britanski režiser Kristofer Nolan. Dok stručnjaci njegova dela nazivaju „post-modernim i neo-noar ostvarenjima“, on će u srcima običnih (često iskrenijih) gledalaca uvek ostati upamćen kao čovek koji je vratio dostojanstvo legendarnom Mračnom Vitezu i po „onom filmu >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << gde je kraj početak a početak je kraj, itd.“

 

Njegov prvi film, zaboravljeni triler The Following, predstavlja samo delić onoga što je Nolan imao u svom rukavu. Crno-bela tehnika snimanja se još jednom pokazala da poseduje više dubine i slikovitosti nego bilo koji ispolirani film današnjice, dok se priča odvija u donekle tradicionalnom ali opet, nelinearnom i osveženom noar maniru, što će ubrzo postati zaštitni znak svih Nolanovih filmova, nezavisno od žanra. Urađen u nezavisnoj produkciji, sa veoma malo budžeta, The Following dobija pozitivne kritike i stavlja mladog reditelja na „obratiti pažnju“ listu Holivuda.

 

Nakon samo dve godine, Nolan uspeva da opravda tu pažnju neverovatnim kultnim klasikom Memento. Bazirano na kratkoj priči Memento Mori Džonatana Nolana, Krisovog brata i najtraženijeg scenariste današnjice, ova klasična priča o osvetniku dobija drastičan preobražaj reditelja koji se poigrava sa njenom strukturom i ostavlja mnogo prostora za interpretaciju. Gaj Pirs, koji neprestano flertuje sa svojim statusom glumca sa A liste, uz podršku Keri En Mos i Džo Pantolijana (poznatiji kao Triniti i Sajfer iz The Matrix-a) sam film podiže na veći nivo, igrajući možda najbolje uloge u svojoj karijeri. Braća Nolan ovoga puta zaokupljuju pažnju Akademije, koja ih pozdravlja sa po jednom nominacijom za Oskara. Međutim, njihove zasluge ostaju zanemarene, dok drugačiji pristup kazivanju priče u Memento-u biva sveden na još jedan kliše koji će iznova ponavljati mladi ambiciozni reditelji (naravno, sa veoma malo uspeha.)

Sledeći izazov za režisera predstavljao je rimejk solidnog norveškog filma Insomnia. Iako će film zapečatiti jednu od poslednjih Paćinovih dobrih uloga (alkohol nije pomogao da zaboravim 88 Minutes i Righteous Kill), kao i izuzetnu transformaciju Robin Vilijamsa, ovo se može nazvati i najslabijim Nolanovim filmom. Film je posedovao odličan zaplet i prepoznatljivu atmosferu, ali je pokazao da se Nolan ne snalazi najbolje u adaptaciji tuđih dela. Dokaz da je lako učiti iz sopstvenih grešaka video se u sledećem filmu.

 

Sve što je potrebno da se uništi odličan serijal o super heroju je jedan oronuli Terminator, reditelj sumnjive seksualne opredeljenosti i Džordž Kluni u kostimu sa bradavicama. Da se ne lažemo, franšiza o Betmenu je bila poprilično mrtva posle Šumaherovog čudovišta Batman & Robin. Skoro deset godina niko nije pokušavao da poznatog DC heroja digne na noge. Ulog je bio veliki a pristup znatno riskantniji, pretvarajući gotsku atmosferu Bartonovog Gotam Sitija u pravu asfaltnu džunglu (dobro, Čikago), a Brus Vejna u običnog čoveka koji je željan osvete. Za glavnog negativca postavljen je Ra’s-al-Ghul (odlično odigran od strane Lijama Nisona) koji je bio poznat uglavnom tvrdokornim fanovima stripa. Dok su se Majkl Kejn (Alfred) i Silijen Marfi (Strašilo) odlično snašli u svojim ulogama, niko nije mogao da pretpostavi da će Geri Oldmen, jedan od najtipičnijih negativaca odlično predstaviti iskrenog i pravednog policajca Gordona. Štaviše, nama omiljenom (ili manje omiljenom) američkom psihu (poreklom iz Velsa), Kristijanu Bejlu je pripala čast da preuzme zaveštanje Mračnog Viteza. Na svu sreću, Batman Begins je predstavljao sve ono čemu su se fanovi nadali. Naravno, bilo je dosta kritika na račun Bejlovog Betmen-glasa (koji će staviti na probu na setu Terminatora 4), kao i na Nolanovo maskiranje akcionih scena u vrtoglavi camera-shake (koji predstavlja polovinu svakog Bourne-vog filma). Na svu sreću, film je posedovao neverovatnu strast i brigu prema svojim likovima, pa je bio veliki favorit i kod kritičara i kod publike. Omatoreli borac protiv kriminala je bio spreman za novi milenijum, dok je Kristofer Nolan konačno opravdao titulu filmskog genija.

 

Nakon trijumfalnog oživljavanja Betmena, Nolan se spremao za jedan od najvećih crossover-a u svetu kinematografije. Tako, 2006. godine, izlazi film Batman vs. Wolverine. Međutim, za publiku van štreberskog domena, ovaj film je ostao upamćen kao The Prestige. Priča o ekstremnom rivalstvu između dva mađioničara, koji traže pomoć od Nikole Tesle koga igra Dejvid Bouvi (Zigi?), može zvučati glupo na papiru i pomalo kemp, međutim Nolan to pretvara u odličan triler sa krajnje neočekivanim obrtom na kraju (priznajte, niko nije znao šta će se desiti). Kristijan Bejl i Hju Džekmen pokazuju odličnu uigranost i autentičnost (takozvanu „hemiju“), dok sam Bouvi sa lakoćom stvara tu misteriju i veličinu koja okružuje našeg poznatog naučnika. Naravno, potrebno je spomenuti i Majkl Kejna, kome, zahvaljujući Nolanu, uloga mentora koju konstantno ponavlja ovih godina stoji savršeno. Film je dobio pozitivne kritike i ostvario veliki finansijski uspeh, što je reditelju poslužilo kao odličan podstrek za nešto što će uskoro promeniti svet superheroja koji poznajemo.

Normalno da je reč o nastavku Betmena, ali niko nije mogao da očekuje kakav će udarac naneti na već formulisani žanr. Kraj prvog dela nas je ostavio podjednako uznemirene i nestrpljive od onog trenutka kada Gordon pokazuje kartu džokera. Ko će igrati Džokera? Denijel Dej Luis, Krispin Glover, Arnold Švarceneger? Predpostavljamo da je stari Džek Nikolson bio zauzet zavođenjem mladih manekenki na nekoj koktel žurci, što nas je još više držalo u neizvesnosti. Pored toga što još nismo znali ime glumca, nismo mogli da pretpostavimo kako će Nolan pristupiti klovnovskom princu zločina. Sem Raimi je imao tri negativca u svom poslednjem Spajdermenu, i možemo slobodno reći da je toliko loših momaka (i ona krajnje idiotska scena u kafiću), prosto uništilo film. Najveći favorit je, naravno, bio Venom koga je, nažalost, igrao Tofer Grejs. Erik Forman iz serije Vesele sedamdesete, kao psihotični arhi-neprijatelj starog Spajdija? Stvarno? Sigurno možete da zamislite kakve su reakcije bile kada je Nolan najavio Hit Ledžera kao Džokera. Relativno svež od svoje nominacije za Oskara u filmu Brokeback Mountain, Ledžer je, ipak bio iznenađenje za mnoge, jer je većina njegovih filmova služilo kako bi tinejdžerke vrištale po bioskopima.

 

Prvo emitovanje trejlera je nateralo mnoge (uključujući i mene) da temeljno opere svoje jezike sapunom. Stvorenje koje smo tada videli definitivno nije bio Džoker, već simbioza svih najozloglašenijih serijskih ubica sa maskom Džon Vejn Gejsija. Nakon što smo konačno mogli da budemo mirni što se tiče legendarnog arhi-neprijatelja, zadesilo nas je nešto strašno. Hit Ledžer biva pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi, ne znajući da će ubrzo postati podjednako veliki kao i sam lik koji je odigrao.

The Dark Knight dolazi u bioskope 16. Jula 2008-e godine i (da se ne bavimo statistikama) potpuno razvaljuje američki box-office. Vejnova borba da održi svoj zdrav razum pod pritiskom psihotičnog klovna, koji stvara stanje haosa i opšte histerije u Gotamu, deluje iznenađujuće stvarno i ostavlja veliki utisak na gledaoca. Šta bismo mi uradili? Podlegli pritisku kao Harvi Dent, ili žrtvovati svoj život za veće dobro? Džonatan Nolan govori ovo kroz (malo preterani) ali najprepoznatljiviji dijalog u poslednje vreme, dok Kristofer pretvara Betmenov univerzum u nešto što je realnije od same stvarnosti, govoreći o medijskoj eksploataciji, ugroženoj privatnosti i palim herojima. Ako ga Memento stavlja na mapu kao izuzetnog reditelja, The Dark Knight ga šalje u legendu. Film nije savršen, niti je „najbolji film svih vremena“ kao što mnogi kažu, ali je definitivno nešto najbolje što se desilo fanovima Betmena i nešto što je bilo daleko potrebno svetskoj kinematografiji.

Namerno neću govoriti mnogo o filmu Inception. Da, toliko je dobar. Konačno posle silnih adaptacija stiže nešto originalno i sveže iz Nolanove glave. Jedino što mogu da kažem je da je film potrebno pogledati u biskopu, jer čekanje da izađe za DVD ili Blu-Ray (ili na torrent-u) predstavlja pravi zločin. Danas već kruže glasine o drugom nastavku Betmena. Ovo ujedno predstavlja i prvi put da jedan reditelj određuje sudbinu Betmena ovoliko dugo. Da li je smrt Hit Ledžera zapečatila njegovu sudbinu, ili će Nolan ponovo pokazati da za njega ne postoje zidovi koje ne može srušiti, saznaćemo (ironično) 2012-e godine kada izlazi treći (i nadamo se) poslednji deo Mračnog Viteza.

Nemman

Nastavak na GameInfusion.net...