Izvor: GameInfusion.net, 04.Dec.2012, 21:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hitman Absolution opis: stari ubica u novom odelu

 
Posle šest godina pauze, na scenu se vraća hladnokrvni ubica, savršenog odela i ćelave glave, Agent 47. Izgleda da je taj period bio dovoljan da ljudi iz IO Interactiva malko smetnu s uma šta je ovaj serijal učinilo toliko popularnim, pokušavajući da se prebace u tokove igara sa jakom pričom, mnogo sinematika, ukratko, tokove koje pružaju interaktivno filmsko iskustvo. Postoji samo jedan problem – Hitman Absolution nije začetnik serijala, već nastavak koji iza sebe ima vrlo >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << specifičnu franšizu kao podlogu i veliko je pitanje da li je ovo kalemljenje pravi put.
 
U prethodnim delovima priča gotovo i da ne postoji, nepotrebna je. Vi ste plaćeni ubica koji dobija zadatak koga da eliminiše, ne postavljajući pitanja. Imate oružje, adresu i na vama je da obavite posao onako kako smatrate da treba. Absolution pravi zaokret. Imamo jednu veliku, linearnu kampanju. Agent 47 nije više samo oružje, sredstvo za ubijanje, već sada, iako je to pomalo nejasno, posle toliko vremena, postaje čovek sa savešću i nekakvom ličnom motivacijom.
 
No i pored pokušaja dodvoravanja širem auditorijumu igrača važno je imati na umu – Hitman Absolution je i dalje Hitman igra. Istina je da povremeno osnovnu delatnost Agenta 47, ubijanje, ostavlja po strani zarad progresije priče, ali ne može se reći da je suština serijala ozbiljnije ugrožena. Glavni lik je begunac, jure ga i agencija i policija, i priličan deo igre ćete provesti u misijama sa zadatkom da eskivirate poteru i pređete put od tačke A do tačke B.
 

 
Iako su svi trejleri prikazivali obilje akcije i napucavanja, Hitman Absolution nije tavka igra. Jednostavno, on se prelazi u stealth fazonu i svako ko pokuša direktnim pristupom, neće iskusiti sve čari koje Hitman pruža. Agent 47 čeka, posmatra, vreba pravi trenutak da njegov gajtan zameni ogrlicu na čoveku koji ima idealnu odeću za stapanje sa okolinom. Zatim, krećući se poput kameleona, pronalazi svoju metu i završava posao čineći da sve izgleda kao nesreća.
 
Misije su načelno velike, ali su iseckane na više manjih deonica, npr. hotelsko prizemlje, prvi sprat, drugi sprat, itd. Više ne postoji mogućnost da pre početka birate oružje. Jednostavno ćete biti zaglavljeni sa onim što dobijete na startu misije, ukoliko ne otmete od stražara ili ne pronađete na mapi. Ovo budi osećaj da ste mnogo više ograničeni u stilu prelaženja i načinu eliminisanja protivnika nego što je to bio slučaj u Blood Money.
 
Sve deluje mnogo skriptovanije nego do sada. Potreba za razmišljanjem i uopšte uključivanjem mozga je samo povremena. Recimo, u jednoj misiji, nebitno kojoj, na spratu pored prozora koji gleda pravo na žrtvu, nalazi se idealno postavljena snajperska puška. Pošto, kao što je već rečeno, ne možete birati svoje oružje, ovakve stvari su neminovna posledica. Nećete imati osećaj da ste sami osmislili način likvidacije već da ste vođeni željama dizajnera.
 
Nemojte pogrešno shvatiti, i dalje postoji obilje mogućnosti za eliminisanje mete. Tu su davljača, hladno oružje, vatreno oružje, korišćenje okruženja i kretanja protivnika, čineći da sve izgleda kao nesrećni slučaj, ali sve je to već unapred osmišljeno i planirano. Neka ima i deset načina za ubijanje konkretne mete, svi su oni već zacrtani, a vi samo birate od ponuđenog.
 

 
Za mene, lično, veliki je problem nedostatak mogućnosti da snimite poziciju kad poželite jer se ovako može desiti da zbog malih grešaka ponavljate iste deonice na desetine puta da biste došli do lokacije na kojoj ste zabrljali. Postoji izuzetno loš sistem čekpointa. Oni su oni prilično retki, loše postavljeni i ne pamte baš sve što ste uradili pre toga, recimo, uklonjeni stražari će se ponovo stvoriti.
 
Sistem prerušavanja je pretrpeo izvesne inovacije. Kao i obično, možete uzeti odeću sa svakog protivnika kojeg ubijete ili onesposobite i na taj način se kretati neopaženo. Međutim, svi koji su obučeni kao i vi, npr. ostali policajci ili naučnici, će postati sumnjičavi kada shvate da vas ne poznaju. Ovo ima logike, policajci će videti da u svojoj jedinici imaju nepoznato lice, naučnici, domari ili bez obzira ko drugi, takođe.
 
Ipak ova sumnjičavost protivnika može biti prilično nekonzistentna. Mogu vas prepoznati sa velike udaljenosti čim se popuni skala, bez obzira što možda nosite fantomku ili kakvu drugu masku na glavi, a u drugim situacijama kada vam je lice otkriveno, biće dovoljno da okrenete leđa ili čučnete iza zaklona pa da protivnik odustane. Ispostavlja se da je šunjanje i kretanje iza zaklona, čak i kada vas neprijatelj uoči, manje sumnjivo nego kad se krećete kao svaki normalan čovek.
 

 
AI ne predstavlja neki poseban izazov. Bez problema možete da smaknete sve protivnike, jednog po jednog, jer vam se prosto nameštaju da ih pridavite sa leđa. Kada podignu uzbunu, brzo će im dosaditi da vas traže, dovoljno je da uskočite u kontejner na kratko da se stvari smire.
 
Novina u serijalu je Instinct skala koja vam omogućava brojne taktičke mogućnosti kao što je obeležavanje svih interaktivnih objekata, gledanje kroz zidove, pokazivanje pravca kretanja stražara. On bi trebalo da predstavlja instinkt ubice i u mnogome olakšava igru. Doduše na većim nivoima težina vrlo je restriktivan. Takođe vam omogućuje i “point shooting” gde ćete u slow motion-u nanišaniti protivnike i na brzaka ih smaknuti dok ne stignu ni da se u’vate za oružje.
 
Absolution je veoma kontroverzan naslov kada su u pitanju žene. Zamislite, u igri u kojoj ste plaćeni ubica, ima nešto što izaziva veću pažnju od nasilja kod dežurnih kritičara. Svaka osoba ženskog pola je u ovoj igri prikazana kao seksualni objekat. To ide od samog početka, tj. od Dajanine scene ispod tuša, preko striptiz bara, pa sve do The Saints tima. Sve imaju istaknute…hm…ženske atribute i odevene su kao poslovna pratnja za svoje, fetišima opterećene, klijente. Dakle, “nenapadni” kadrovi Mirandine pozadine iz Mass Effect 2 su ništa spram Hitmana. Nebuloze poput Duke Nukem-a ne treba ni komentarisati.
 

 
Izvan glavne kampanje, imate na raspolaganju Contracts mod. U njemu uzimate bilo koju mapu iz Single Player misija i birate svoje mete. Način na koji ih eliminišete, sredstvo, odelo koje nosite i sveopšta uspešnost likvidacija su zadatak koji drugi igrači imaju prilike da izjednače ili nadmaše.
 
Hitman Absolution definitivno izaziva pomešane reakcije. Najveći broj fanova prethodnih igara je razočaran daleko komercijalnijim pristupom, dok su novi igrači uglavnom zadovoljni. Može se izvesti sledeći zaključak: kao nastavak, Absolution je možda malo podbacio, međutim, kao igra za sebe, on je i više nego korektan i ne treba ga propustiti.

Nastavak na GameInfusion.net...