Izvor: GameInfusion.net, 20.Nov.2011, 22:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

GI školica: Istorija Elder Scrolls igara

RPG igara ima puno. Otvoreni nelinearni svet nije nešto što se baš retko viđa. Ali, niko ne radi ovakve igre kao Bethesda. Upoznajte istoriju Elder Scrolls serije.
 
Verovatno je sveti gral game dizajna stvaranje igre sa maksimalno uverljivim svetom. Da bi neko interaktivno iskustvo bilo na granici sa, za sada nedostižnim, konceptom virtuelne realnosti, potrebno je da korisnici imaju neverovatnu slobodu izbora.
 
U većini igara morate da radite, u većoj ili manjoj meri, ono što su dizajneri zacrtali.
 
U Elder Scrolls seriji skoro da nema granica: možete slepo da se držite, po pravilu,manje zanimljive glavne priče, ali i ne morate. Možete, bukvalno, da iskulirate likove koji vas zovu na glavni quest, te da krenete na putešestvije po svetu i da okušate sreću.
 
Elder Scrolls će vam dopustiti da istražujete, plivate, kradete, spavate, ubijate, jašete konja, skupljate komponente za alhemiju, kupite kuću, oženite se ili udate. Čini vam se da se nešto zanimljivo nalazi na horizontu? Ko vas sprečava da vidite šta se krije s’ druge strane brda?
 
Zaista, i danas je malo igara koje su kao one iz Elder Scrolls serije. Na pamet nam, naravno, pada Fallout 3, ali je i ta igra nastala u istom razvojnom timu: kompaniji Bethesda Game Studios, čija se osnovna filozofija bitno razlikuje od komercijalne mainstream logike: "budite ko želite da budete i radite šta želite da radite".
 
Danas smo svedoci najnovije inkarancije ovog koncepta: peti deo serije, Skyrim, prodao se u više od pet miliona primeraka za desetak dana. Igra je izdavaču donela preko pola milijardi dolara za ovo vreme, što je čini jednom od najuspešnijih franšiza ove godine.
 
A sve je počelo nekako prirodno i slučajno, kako velike priče obično i počinju...

Elder Scrolls: Arena (1994.) 

       
 
Kada je 1993. godine počeo razvoj prve Elder Scrolls igre dizajneri nisu ni bili svesni osnovnog koncepta koji će postati zaštitni znak ovog studija i izdavača. Prva igra nosila je jednostavan i, za neupućene, nelogičan naziv.
 
Arena je bila zamišljena kao epska gladijatorska igra, gde igrači napreduju kroz različite "lige" u brojnim gradovima, da bi se, na kraju, borili u kraljevskoj areni u glavnom gradu ovog fantazijskog sveta, u svom nastanku.
 
Tokom razvoja, dizajneri su sve više dodavali sekundarne zadatke, dok se putuje iz grada u grad. Vremenom se iskristalisala osnovna ideja: zašto ne pružiti maksimalnu slobodu igraču? Razvoj je gotovo krenuo od nule i Arena je postala sasvim druga igra.
 
Kako su press materijali i "sva druga birokratija" već očikvali izlazak najavljene Arene, Bethesda je samo "zalepila" ispred, sada već kultni, prefiks Elder Scrolls i istorija čuvenog otvorenog RPG-a je počela.
 
U Areni, 2D otvorenom RPG-u iz prvog lica, igrači ne mašu samo mačevima - oni koriste i magije, iz menija koji zahteva korišćenje miša. Svet je, iako igra dolazi na floppy disku, ogroman. Sem gradova, postoji divljina, ispunjena pećinama, farmama, selima, tamnicama i drugim mestima, gde se nalaze brojna stvorenja i korisni predmeti.
 
Elder Scrolls Arena imala bukvalno nekoliko stotina generisanih gradova, tamnica i NPC likova.
 
Igra je bila teška za početnike. Međutim, tada se sporije živelo i igrači su imali više vremena da se udube u kompleksnost mehanike. Ipak, zbog brojnih bagova - jer nije lako napraviti otvoreni svet iz prve, kritičari nisu bili blagonakloni. Kritikovano je loše programiranje, iako je hvaljen pokušaj.
 
Međutim, gejmeri nisu marili za statistiku. Ova MS DOS igra je postala kultni klasik u roku od godinu dana. I danas se prodaju CD verzija igra, a na zvaničnom sajtu izdavača Bethesda moguće je preuzimanje floppy verzije igre Elder Scrolls: Arena.
 
Što se priče tiče, Arenu počinjete zatočeni - u tamnici. Neočekivani protagonist će biti spasitelj kraljevstva i sveta - što je motiv koji se ponavlja iz igre u igru.
 
U Areni je, naime, carstvo u problemu jer je imperator Uriel Septim VII zarobljen u drugoj dimenziji (u Oblivionu, kao se ispostavlja u Elder Scrolls IV). Jedini način da mu pomognete je da skupite osam delova drevnog artefakta poznatijeg kao Staff of Chaos.
 
Elder Scrolls II: Daggerfall (1996.) 

       
 
Dagerfall, geografki gledano, predstavlja najveću igru Elder Scrolls serije. Bethesda tvrdi da je mapa duplo veće površine od cele Velike Britanije! Igrači se kreću prostorom od 487.000, u najvećoj meri, nasumično generisanih kvadratnih kilometara. Na mapi je 15.000 gradova, sela i tamnica.
 
Sledeća igra u seriji, Morrowind (25.9 km2), samo je 0.01 posto veličine ogromnog sveta iz Elder Scrolls II: Daggerfall. Ova igra, iz 1996. godine, verovatno, još uvek drži rekord po broju NPC likova - oko 750.000 njih. Oblivion ih, poređenja radi, ima "tek" oko 1000.
 
Naravno - kvantitet nije kvalitet. Nasumično generisani elementi, pogotovo u to vreme, nisu mogli da donesu raznovrsno igračko iskustvo u meri koja je potrebna da obiđete ovoliki svet.
 
U svakom slučaju, Daggarefall je prva 18+ Elder Scrolls igra, sa složenijim političkim i kulturnim sistemom i bogatijom mitologijom od Arene. Ovo je i jedna od prvih igara sa 3D svetom, a mnogi temelji Elder Scrolls serije su ovde, upravo, postavljeni (gilde, istorija, mitologija, rase, način razvoja, podela na atribute i veštine...). Takođe, borbeni sistem je već tada detektovao pokrete miša kako bi ustanovio jačinu i pravac udarca.
 
Pre dve godine, Elder Scrolls II: Daggerfall je, takođe, postao dostupan za besplatan download na zvaničnom sajtu izdavača Bethesda.
 
I Daggerfall, kao i sve ostale Elder Scrolls igre, smešten je u Tamirelu. Igrači mogu da putuju u provincije High Rock i Hammerfell. Tokom ove avanture oni nailaze na različite regije sa protivnicima koji, na trenutnom nivou razvoja lika, mogu biti i nepobedivi.
 
Daggerfall ne počinjete kao zatočenik, što je istupanje iz serije. Protagonist putuje u Daggerfall, grad u High Rock provinciji, kako bi kralju učinili dve usluge: potrebno je da oslobodite duha prethodnog vladara i da pomognete redu poznatijim kao Blades u pronalaženju Mantele, koja je ključ prizivanja Numidiuma, moćnog gvozdenog golema. Igra ima šest krajeva.
 
Igra je, takođe, kritikovana zbog lošeg koda i brojnih bagova, ali je dobila još veći kultni status među igračima.
 
***
 
Posle Daggerfall-a Bethesda je, neko vreme, odustala od numerisanja Elder Scrolls serije, ali se tražila i nova formula. Jednostavno, ispada da je devedesetih iscrpljeno sve što je moglo, u smislu raspoložive tehnologije, da se stvori ogroman otvoreni svet, a da ne dolazi sa brdom bagova.
 
Usledili su, sada već zaboravljeni, Elder Scrolls Legend: Battlespire, koji je bio RPG u tamnicama i pećinama, i linearna akciona avantura Elder Scrolls: Redguard.
 
Godine 2002. Bethesda se vraća pravim stvarima...
 
Elder Scrolls III: Morrowind (2002.) 

 
Dizajneri i programeri Bethesde znali su da je, posle Daggerfall-a, došlo vreme da iskuliraju sa otvorenim svetom. Osećali su da nisu spremni za nešto novo.
 
Kada su se stvorili uslovi za razvoj kvalitetivno drugačije igre od prethodnika, počelo se sa radom. Elder Scrolls III: Morrowind razvijan je još od 1998. godine, da bi izašao 2002 i prodao se, do danas, u više od četiri miliona primeraka. Ovoga puta ni kritika nije ostala ravnodušna, uprkos brojnim bagovima, a igra živi i danas, kroz brojne modifikacije nastale iz ogromne i veoma posvećene gejmerske zajednice.
 
Priča je smeštena u Vvardenfell, ostrvo Dunmer provicnije Morrowind-a, koja je najudaljenija, najegzotičnija i najmanje civilizovana u Tamirelu. Centralna priča vrti se oko božanstva Dagoth Ur, koji se nalazi u vulkansoj Crvenoj planini, odakle pokušava da oslobodi Morrowind od imperijalne vladavine. Ipak, akcenat je najmanje na glavnoj priči, a mnogo više na moru sekundarnih misija.
 
Razvoj je, kao i na dalje, definisan stvarima koje radite. Umesto da manuelno povećavate specifične veštine, vaša spretnost raste ako često forsirate određene akcije: na primer, ako udarate puno mačem, vremenom će vaš lik postati veštiji.
 
Elder Scrolls IV: Oblivion (2006.) 

 
Oblivion je prva Elder Scrolls igra koja je postala i deo gejmerskog mainstream-a. Ovo je prvi naslov sa sihronizacijom govora, naprednim engine-om za fiziku sveta i modernom produkcijom.
 
Mapa se proteže na oko 40 kvadratnih kilometara. Igra je i dalje jako bagovita, ali sa mnogo manje ozbiljnih problema.
 
Naravno, velika zajednica igrača pobrinula se da ispravi i modifikuje mnoge elemente, ali Oblivion nikada nije ponovio kultni geek status koji i danas ima Morrowind. Bez obzira na to, igra se prodala u preko pet miliona kopija i, do Skyrim-a, najpopularnija je u seriji.
 
Priča počinje atentatom Imperatora Uriela Septima VII, kome glas daje Patrik Stjuart. Misteriozna sekta ubija kralja pred očima protagoniste, zatvorenika osuđenog na smrt. Uriel Septim VII je, naime, pokušao da pobegne od zaverenika, kroz tajni prolaz u zatvoru. Od trenutka kada vaš lik napusti ovu tamnicu, na vama je da radite šta god želite.
 
Umesto veštački generisanog i neprirodnog sveta igre Morrowind, Oblivion predstavlja prvu Elder Scrolls igru sa uverljivim svetom, sa dinamičnim atmosferskim efektima, bogatijom florom i faunom, te naprednijom topologijom terena i multidemenzionalnim objektima. Ponašanje NPC likova više nije sasvim skriptovano, već određeni izbor i nasumičnost postoje, kako bi iskustvo bilo "više organsko, a manje veštačko".
 
Iako je ovaj svet uverljiviji Oblivion nije bio bez svojih mana. Likovi i razgovori su izgledali veštački, a najveća zamerka otišla je u pravcu činjenice da protivnicima level raste zajedno sa glavnim likom - što ubija poentu RPG žanra. Takođe, većini ljudi, glavna priča i linija misija je prokleto dosadna.
 
I konačno Skyrim (11.11.11.) 
Za sve detalje o najnovijoj Elder Scrolls igri, pogledajte Skyrim u našoj bazi igara.
 
 

Nastavak na GameInfusion.net...