Izvor: GameInfusion.net, 01.Okt.2010, 19:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Front Mission Evolved: Nepotrebna igra

Želim da verujem da se iza želje japanskih izdavača da približe svoje naslove zapadnoj publici krije nešto lepo. Gejmerska scena je podeljena po mnogim kriterijumima na različite struje, ali postoji jedna glavna linija, koja je najviše polarizuje. Na istoku se igraju jedne igre, a na zapadu sasvim drugi naslovi.



To, naravno, nikako ne znači da nema osipanja. Ima itekako, Devil >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << May Cry i Final Fantasy, na primer, su jako popularni i na zapadu, ali je njihovu slavu nemoguće uporediti sa kultnim statusom tih serija na istoku. Penetracija zapadne kulture tamo je veća, nego što je uticaj Japana u Evropi i Americi. Korejancima je, tako, Starcraft nacionalni sport, a globalnu popularnost WoW-a i da ne spominjemo. Ipak, postoje brojni, pogotovo RPG naslovi, koji su u Aziji veoma popularni, a ovde ih igra jako malo igrača.

Ključni razlog leži u stilu vizuelnog prikaza, u čijim osnovama možemo pronaći različite kulturne uticaje. Izdavači sa zapada su uspešniji u približavanju svojih franšiza istoku, ali oni uspevaju i da očuvaju integritet svog intelektualnog vlasništva. Na svu sreću, retko ko se usuđuje da iskvari sjajnu gaming tradiciju zapada: unošenje istočnjačkih elemenata lako neko delo može pretvoriti u kič. Na zapadu, dakle, dizajneri ovo rade sa stilom. Čak i kada se Bioware, zapadni razvojni tim, da zapadniji ne može da bude (Kanada), dohvatio istočnjačke mitologije i uticaja, stvorio je remek-delo: Jade Empire.

Ta igra je na sjajan način pokazala koliki je jaz između zapada i istoka. Igrači su veoma isključiva sorta: ko voli PES teško će priznati da FIFA donosi nešto dobro, ko se odlučio za Modern Warfare 2, biće pun predrasuda prema Bad Company 2. A pogledajte koliko su kulturno ti naslovi slični. Zamislite onda koliko se brižljivo gaje predrasude, pa i mržnja, prema naslovima sa totalno drugačijom kulturnom matricom (Hell, ni ja ne trpim većinu japanskih igara, iako se trudim da pronađem lepotu u svemu).

Tako je Jade Empire bio nedovoljno japanese za fanove takvog pristupa, a preterano japanese za sve ostale. A igra je, u stvari, odlična: ima sjajnu priču, zanimljiv gameplay, i, pre svega, odličnu ideju. Zapadni um je na najbolji način prodro u istočnjačku gejming kulturu, odstranio je kič i hiperstilizam iz nje, strgo je sve, sem suštine, i rezultat je bio prelep. Ali to tako rade majstori. Na žalost, kada japanci diktiraju uslove konverzije svojih naslova, rezultat je katastrofalan.

Gde su roboti u svemu ovome?

Pogađate i sami. Kada je uvod ovoliko dugačak, a nema ni pomena o naslovu koji je tema recenzije, postoje tri mogućnosti: 1. da sam toliko prošvikao da nemam pojma o čemu pišem, te da sam promašio temu; 2. da sam izdeformisan od moći, jer mogu da napišem sve što želim, bez cenzure (ima da se vozim ja do te stanice); 3. da Front Mission Evolved (pomenuo sam ga, eto!) ne valja ništa.

Nemam pojma zašto je Square Enix dodelio Double Helix-u pravo na reimaginaciju franšize. Znam zbog čega su želeli da se posla dohvati neko sa zapada: radi sveže perspektive, kako bi se istočnjačka franšiza konačno na zapadu osetila kao kod kuće. But why Double Helix? Sem paljevinskog imena, šta ih je drugo preporučilo? Ne tako uspešan pokušaj da se sa Silent Hill učini isto (ne ocenjujem vrednosno njihovu igru, samo ističem da nije uspela u osnovom cilju).

Sad, kao, kreće recenzija: Front Mission je serija sa dugom strategy-RPG tradicijom. Avantura sa drukčijim žanrom može osvežiti neku franšizu (najsvežiji primer je svakako Lara Croft and the Guardian of Light), ali, pod uslovom da se ključna odrednica serije sačuva. Front Mission je zahtevao razmišljanje, taktiziranje, analizu. Evolved od vas traži samo da pucate.

Istina, postoji dosta opcija za nadogranju. Ali, sem određenih neophodnih izbora (hover noge za kretanje iznad vode, ako misija uključuje dosta tekućina), od taktiziranja nema ni T. Ni to ne bi bilo toliko opasno, da je igra dobra. Fanovi bi je proglasili izdajom, ali bi je prihvatili mnogi novi igrači. Međutim, kao TPS Front Mission Evolved ne valja ništa. Kao što rekoh, igra od vas traži samo da pucate.

Svaki nivo nudi neke varijacije, ali u osnovi, vi dolazite, razarate gomilu robota i ne obraćate pažnju na dosadne narativne sekvence. Istina, prisustni su različiti tipovi naoružanja, koji diktiraju određeni stil borbe: melee, srednja udaljenost i držanje na većoj razdaljini. AI saborci su korisni k`o Teletabisi, a grafika je jednolična i na PS2 nivou. Atmosfera je bezdušna i veštačka, okruženje je siromašno.

Kako je Front Mission Evolved trebao da izgleda? Morao je da sadrži RPG elemente i mogućnost izdavanja naređenja saborcima. Tako bi bila očuvana suština serije, uprkos istupanju u novi žanar. Akcija je morala da bude intezivnija i raznovrsnija. Okršaji sa maticama se ne drže uspešnih obrazaca boss fight-a, niti sadrže neku inovaciju. Pristup je morao biti promenjen iz korena.

Rekoh, na početku, da želim da verujem da su ciljevi Square Enix-a dobronamerni. Nisu. Cilj je profit. Difuzija kulturnih elemenata u igrama je prelepa stvar, i tek treba da se pojavi neko ko će uspešno zadovoljiti oba sveta. Do tada, igrajte Jade Empire, i mante se igre koju sam, kinda, opisao.

OCENA: 51

Two Worlds 2: katastrofalan PR
Transformers: War for Cybertron opis

Nastavak na GameInfusion.net...