Izvor: GameInfusion.net, 20.Dec.2011, 20:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dexter, sezona 6 opis: Serijski ubica ili super-heroj?

 
Dexter, sezona 6, konačno je gotova, a sa njenim emitovanjem završila se i jedna sve mučnija i dosadnija obaveza. Još od prve epizode šeste sezone bilo je jasno da je Dexter sasvim nova serija, i to uvredljivo razblažena, za neku novu ciljnu grupu.
 
Upozorenje: Spoileri!!!
 
Ova kontroverzna serija o serijskom ubici predstavljala je najozbiljnije približavanje televizije iskustvu čitanja knjiga. Naime, Dexterova naracija otvorila nam >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << je vrata ka umu serijskog ubice. Njegova osećanja, razmišljanja, dilema, strahovi i retki momenti sreće podeljeni su sa publikom na najbolji način uz "ulazak" u psihologiju protagoniste. Ali dobra formula razblažena je svake sledeće sezone u izvesnoj meri, dok nismo dobili ovaj TV šljam.
 
Posle ne tako dobre prethodne sezone, usledio je školski primer svega lošeg u današnjoj TV produkciji. Šesta sezona serije Dexter snimljena je sa gejmerskom publikom na umu. To znači da se u kreativan i originalan koncept ove serije penetrirala gramziva producentska logika, te da je bukvalno svaki aspekt – od psihologije likova, preko njihovih odnosa i sporednih priča, do glavne fabule, pretpreo promene koje su, sve zajedno, seriju utupile do tačke da je postala nepodnošljiva. Krenimo redom sa glupostima...
 
Prva epizoda  sezone prikazuje Dextera koji je, sada, više super-heroj neko serijski ubica. On ima tragičnu priču iza sebe, uvek ima antagoniste i očinsku figuru koja mu objašnjava da sa "velikim moćima dolazi velika odgovornost" – u ovom slučaju, moći su, zapravo, njegovo prokletstvo koje, nekako, od te tragične epizode, postaje cool.
 
Ako se sećate, Dexter je, tada, posetio godišnjicu svoje mature, kako bi uzeo DNA uzorak od školskog drugara. Umesto da se, kao i do sada, ušunja u njegov dom dok on nije tu, Dexter pokušava da mu pusti krv na totalno "paljevinske načine"  - seljačkom forom prilikom rukovanja, i kasnije, na utakmici američkog fudbala (kada je Dexter još jednom mogao da bude pametan i da uradi stvari kako je i ranije).
 
Neko će, možda,  prigovoriti da je to način da se serija učini svežom. Ima puno načina da se serija učini svežom, ali ovakve situacije (kao i Dexterov nindža potez, kada ukršta ruke kao tregere da bi sa dva šprica uspavao svoje mete) su jednostavno za decu i fanove stripova. Kada smo već kod stripa, geek koji voluntira u stanici je jako loš hodajući cliffhanger za sedmu sezonu i upravo odličan primer za maliciozne ideje koje su uništile seriju. I gde se dede plavuša?
 
Od prve epizode nove sezone pisci svojoj gikovskoj-gejmerskoj publici bukvalno bacaju trule komadiće humora i štreberskih referenci, dok bi ovi trebali da skakuću i tapšu za još. Poslednji ispad Mazuke, kada glumi Jodu iz Ratova Zvezda je, jednostavno, jadan. Simpatiči perverzni ćelavko je bleda senka sebe iz prethodnih serijala Ali, formula je uspešna:  klinci se lože i Dexter se gleda. Nema veze što je brutalno zgaženo sve što je Dexter bio.
 

 
U svakom slučaju, sve je podnošljivije od najvažnijeg aspekta: glavne priče šeste sezone.
Dexter se, prirodno, kao otac, boji za sudbinu svog sina, koji je "kršten u krvi" (origin priče su veoma važne za super heroje). Zato ne čudi interesovanje za religiju, uz obaveznu intelektualnu sumnju, koja je poslednja slamka spasa za sve gori lik Dextera. Međutim, gde god da se okrene on nailazi na fundamentalizam i ludilo. Izgleda da se tama privlači...

Dakle, osnovna postavka glavne priče nije ništa spektakularno i neviđeno, ali drži vodu. Čak i izbor negativaca i školska ubistva inspirisana apokalipsom i biblijom su element koji je prežvakan milion puta, ali koji može da funkcionše dobro još isto toliko puta, ako ste dovoljno originalni. Pisci Dextera to nikako nisu bili.
 
Najpre, tokom lova na ubice nije postojao nikakav osećaj hitnosti. Nikakva napetost i nikakav preokret.
 
Prvo, Deb i ekipa su delovali kao gomila amatera koji samo čekaju da Marshall/Gellar završe posao. Cela sezona je rutinski odrađena bez mrvice naptetosti. Kao da je sve vodilo ka poslednjoj ceni i kao da je cela sezona bila most ka sedmoj.
 
Drugo, sem crnje kao novog člana ekipe, koji je primer najnekreativnijeg default kastinga u istoriji televizije i policijskih serija, natezanje nadređenih i podređenih kroz ceo serijal i kratko preuzimanje kontrole od strane Homeland security-a, urađeno je toliki rutinski, toliko Deja Vu, da ispada da ova sezona nije ništa drugo nego brutalni rip off standardne policijske tv drame, trilera kao što je Sedam i stripova o super herojima, umesto da bude inteligentan miks istih ovih elemenata.
 
Gellar, tj. Marshall, je, preko svog bloga, stvorio pravu doomsday sektu. I ovo je moglo da bude cool i da podigne stepen napetosti. Međutim, iako je Marshall imao jasno izgrađenu ideologiju, svoju izopačenu monstruoznu ideju, ali i moć da pridobije pristalice, mi u seriji nismo videli ni delić njegove harizme ili čuli bilo šta o njegovom životu ili dubljim uverenjima, kako bi mogli jasnije da upoznamo pretnju. Isto važi i za sve važnije likove serije koji su se bavili više svim drugim stvarima, a najmanje ovom hitnom.
 

 
Zamislite. Jedan serijski ubica "sa dušom" za koju ni sam nije siguran da li je ima, protiv apsolutno monstruoznog psihopate koji koristi religiju za manipulaciju i perverzna ubistva. U teoriji – remek-delo. Koliko je dobrih diskusija o sudbini i slučaju moglo da bude? Koliko dilema, dubokih pitanja i, pre svega, napetih situacija koje bi gledaoce držali zakovane za ekran? Koliko simbolike?
 
Međutim, praktično svaki cliffhanger u šestoj sezoni bio je imbecilan, dok je svaki pokušaj simbolike jadan.


Najgluplji "simbolični cliffhanger" je svakako slika kojom je Marshall Dextera predstavio kao zver. Umesto da dovede do brojnih peripertija naš super heroj se izvukao čistom srećom – po milioni put, što postaje dokaz da je on, u stvari, jako loš serijski ubica, a da pisci nemaju ideja za razrešenje problema koji sami stvaraju.
 
Takođe, i Dexterov unutrašnji univerzum je uvek bio odličan element serije. Sada je najgluplji. Njegovi komentari više nemaju zadatak da pomognu gledaocima da uđu u um serijskog ubice već imaju funkciju "Dexter for Dummies" iskustva.
 
Situacija je još gora kada se sve predvidljivijim razgovorima Dextera i njegovog oca, priključi još jedan pratilac u umu serijskog ubice: IceTruck Killer.
 
Međutim, najgluplji momenat cele sezone je "otkrovenje" da je Gellar mrtav. Postoje tri mogućnosti kako su gledaoci mogli da reaguju i ni jedna ne ide u prilog pisaca.

Ako ste pratili pažljivo, najverovatnije ste dve-tri epizode pre otkrivanja ove činjenice, već znali da Marshall nije sam u svojoj glavi.
 
Ako niste provalili - cool, jer su velike šanse da niste pratili koncentrisano, imajući u vidu koliko je serija postala dosadna i kliše.
 
Ali, ako ste se oduševili zbog ovog predviljivog, očekivanog i infantilnog razvoja događaja, onda se i niste baš nagledali kvalitetnog sadržaja u životu.
 

 
U svakom slučaju, falilo je samo da vidimo Deksterovog oca i Gellara kako se sukobljavaju na život i smrt, dok se Dexter i Marshall nadmudruju praznim argumentima, pa da serija postane definitivan shit. Na sreću ovo se nije desilo, ali su se razvili određeni događaji koji su vredni diskusije jer bude nadu da će sledeće sezona biti bolja – mada to više i nije teško, jer je od ovog promašenog serijala svaki će biti bolji.
 
Elem, Deb je, u stvari, zaljubljena u Dekstera. Kada se osvrnemo na njenu biografiju, ovo je veoma moguće.
 
Ceo njen život je kliničko-psihološki primer za proučavanje na fakultetu, te je ona, u izvesnoj meri, i dalje dobro osmišljen lik. Dekster nije njen biološki brat, njena želja da bude bliža ocu definisala je njenu karijeru, a sve njene veze povezane su (po sličnosti ili čistoj suprotnosti) sa činjenicom da latentna ljubav postoji oduvek - pogotovo što je Dex uvek bio nedostupan i zauzet zbog svog specifičnog odnosa sa ocem.  Uvek je bio enigma, misterija, ali i neko ko je uvek tu, ko, bar u njenim očima, brine...
 
Iako je delovao neprirodno i bolno neprijatno, ovo je razvoj događaja koji zaista ima smisla – pogotovo u kontekstu otkrića koje smo svi priželjkivali, ali mu se nismo nadali.
Debra konačno zna ko je Dexter. Ona, takođe, zna da ga voli. Potencijal za sledeću sezonu je ogroman, ali su šanse da ona neće biti dovoljno dobra veće od mogućnosti da se pisci vrate na stari put.
 
Iako smo svi čekali da vidimo kako će Debra saznati ko je Dexter, cliffhanger na kraju serije nije dovoljno jak i efektivan, baš kao što je i ceo serijal bio takav. Ipak, na ovaj način, pisci su uspeli da kupe našu pažnju čak i pošto su se sasvim obrukali. Mene su, jedva, potkupili.
 
5/10
 
Ivan VESIĆ
 

Nastavak na GameInfusion.net...