Izvor: Southeast European Times, 07.Maj.2012, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedostatak osiguranja zemljišta utiče na regionalne ekonomije

Posledice neuspeha useva na regionalne ekonomije su ozbiljne, ali otvara se debata zašto je samo mali boj poljoprivrednika osiguran.

05/05/2012

Miško Taleski za Southeast European Times iz Skoplja -- 5.5.2012.

Iako vlade u regionu nude subvencije za osiguranje protiv gubitka useva, broj poljoprivrednika koji osiguravaju svoje obradivo zemljište u regionu ostaje zanemarljivo mali, a štete na usevima su u porastu. Ova situacija podstiče debatu na koji način >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da se zaštiti sektor od vitalnog značaja za ekonomski razvoj.

„Posledice mogu biti od presudnog značaja za ekonomiju jedne države, posebno u onim zemljama u kojima je poljoprivredna proizvodnja dominantna u BDP-u, kao što je slučaj sa nama“, izjavio je Sava Bogićević, tehnički direktor osiguravajuće kompanije Delta Generali u Srbiji.

Miroslav Milovanović tvrdi da je, s obzirom da ne postoji sistemski pristup rešavaju pitanja prirodnih nepogoda, osiguranje poljoprivrednih proizvoda jedina alternativa.

„Prošle godine, bilo je samo 15 zahteva za osiguranje različitih vrsta proizvodnje [u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini], što je neverovatno mali broj, ali je razumljivo pošto osiguranje povećava cenu proizvodnje“, rekao je Milovanović.

Eksperti procenjuju da u proseku 3 odsto poljoprivrednika osigura svoje zemljište u igri sve ili ništa sa prirodom. U Srbiji, na primer, cifra je manje od 10 odsto, nasuprot zemljama EU poput Francuske i Austrije gde iznosi 77, odnosno 90 odsto.

Neobično obilna snežna sezona, koja je usledila nakon poplava, susnežica, požara i ostalih nepogoda ove godine uzrokovala je stotine miliona evra štete. Samo u Federaciji Bosne i Hercegovine, šteta na usevima premašila je 80 miliona evra. „Kada se sve sabere i oduzme, cifra će biti mnogo veća“, izjavio je Dragan Pavlović, predsednik Unije seljaka FBiH.

Poljoprivrednici su rekli da glavni razlog za slabo interesovanje za uzimanje osiguranja leži u neprincipijelnoj politici osiguravajućih kompanija prema svojim klijentima.

„Mi ne osiguravamo svoje useve zato što nemamo novca da pokrijemo visoke naknade, a osiguravajuće kompanije često nas manipulišu. To je razlog zbog kojeg polažemo našu nadu u subvencije, koje se stalno povećavaju. Štete uzrokovane klimatskim promenama takođe se povećavaju iz godine u godinu, a time i naši troškovi, tako da je svaka pomoć dobrodošla“, izjavio je za SETimes Risto Stefanovski, poljoprivrednik koji ima zemljište u blizini Skoplja.

Godišnja naknada za osiguranje farme u vrednosti od 50.000 evra u Srbiji iznosi preko 120 evra, ali ako je imanje u regionu pogođenom poplavama, cena može biti pet puta veća.

Veljo Tantarov, predsednik Udruženja poljoprivrednika Makedonije, izjavio je za SETimes da su u socijalističkom sistemu, osiguravajuće kompanije često pogrešno procenjivale štete i samim tim i iznose koji su obavezne da plate.

„Ljudi su izgubili poverenje. Situacija se jedva promenila danas; kompanije i dalje diktiraju uslove, i to utiče na poljoprivredu i ekonomiju u celini“, rekao je Tantarov.

Zbog toga su neke vlade uvele politiku kofinansiranja poljoprivrednika u osiguranja useva, stočarstva i protiv suše. U Hrvatskoj, vlada subvencioniše 25 odsto cene osiguranja; u BiH 30 odsto; u Srbiji 40 odsto.

Marjan Blaževski je istakao da je od kada je 2008. godine makedonsko ministarstvo poljoprivrede uvelo subvencije za poljoprivredno osiguranje od 60 odsto, interesovanje za uzimanje osiguranja je povećano.

„Ipak, broj osiguranih je relativno mali od odnosu na broj registrovanih poljoprivrednika. Jedan od glavnih razloga je nedovoljno znanje poljoprivrednika o koristima kao i o programu za subvencioniranje premija osiguranja“, rekao je Blaževski.

Aleksandar Janev tvrdi da činjenica da u Makedoniji samo četiri osiguravajuće kompanije nude osiguranje vezano za poljoprivredu govori o njihovoj nezainteresovanosti.

„Međutim, ni 60 odsto subvencija ni kampanja ministarstva poljoprivrede za podizanje nivoa svesti, nisu doneli očekivane rezultate. ... Samo 1,2 odsto od ukupnog broja registrovanih poljoprivrednika osiguralo je svoje useve prošle godine. Neto premija je bila 530.000 evra, od čega je vlada subvenciosnisala 320.000 evra“, rekao je on.

Makedonski poljoprivrednici pozdravljaju 60 odsto državne podrške, ali kažu da dolazi kasno u sezoni; oni su takođe nepoverljivi prema namerama zvaničnika nižeg nivoa.

„Osiguravajuće kompanije traže potvrdu da će država pokriti 60 odsto od ukupne sume osiguranja, ali ih regionalne kancelarije ministarstva poljoprivrede još uvek ne izdaju. Zvaničnici su nam rekli da će zahtevi koje treba da popunimo doći do njih u junu. Šta će nama osiguranje u junu kada ćemo završiti sa branjem voća?“, pita anonymous.

Danijela Nedeljković, direktorka odeljenja za mala i srednja preduzeća kompanije Dunav osiguranje, tvrdi da je još jedan veliki razlog malog broja osiguranja poljoprivrednika slabo razvijena poljoprivredna proizvodnja. Kada su ulaganje i prinos mali, teško je opravdati osiguranje farmi.

„Intenziviranjem proizvodnje velikim investicijama da bi se dobili visoki prihodi, interesovanje za osiguranje će rasti“, rekla je ona.

Nastavak na Southeast European Times...