Izvor: Blic, 22.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve namamljene u zamku otmičara
Žrtve namamljene u zamku otmičara
BEOGRAD - Saslušanjem članova porodica 17 Muslimana iz Sjeverina koji su oteti i ubijeni 1992. godine, juče je u Okružnom sudu nastavljeno suđenje Milanu Lukiću (36), komandantu paravojne formacije 'Osvetnici', i njegovim borcima Oliveru Krsmanoviću (40), zvanom Orlić, Dragutinu Dragičeviću (35), zvanom Bosanac, i Đorđu Ševiću (30). Lukiću i Krsmanoviću se sudi u odsustvu, pošto su u bekstvu. Džavid Mandal je kritičnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana izgubio oca Aliju, a Dževad Koldžić majku Melvidu. Obojica su svedočili da su im roditelji kritičnog dana krenuli u Priboj da bi podigli plate.
- Fabrike nisu radile mesec dana pre ovog događaja, a putem razglasa je rečeno da se tog 22. oktobra dele plate. Otmica je bila isplanirana - kazao je Mandal.
Jusu Džihiću je brat Esad otet 22. oktobra 1992. godine iz autobusa u mestu Mioče. On je juče svedočio da je u autobusu kritičnog dana bio i njegov tada 13-godišnji sin Admir. - Njega slučajno nisu izveli iz autobusa. Naime, pored njega je bilo još jedno dete u autobusu, sin Ilije Katića i njegove žene. Sin Katića je bio odmah pored mog sina i njemu nisu tražili legitimaciju, pošto je bio mali. Kada je mom sinu Lukić zatražio legitimaciju, Ilija je, ne okrećući se, rekao: 'To je naš sin' - kazao je Džihić.
On je dalje kazao da je posle otmice u Priboj dolazio Momčilo Grubač, tadašnji savezni ministar pravde.
- Dok su okupljeni članovi porodica otetih pričali s njim došlo je šest-sedam naoružanih ljudi, pa ih je Grubač zamolio da odu. Otišli su do jedne prodavnice, a kada sam i ja došao u nju da bih ih pitao o otmici građana, Lukić i Krsmanović su mi naručili pivo. Jedan od njih je izvadio novčanik pun novca i rekao da može sve to da mi da, ali ne i informacije o tim ljudima - ispričao je Džihić.
Hilmija Alihodžić je ispričao da njegov brat Mujo nije ubijen na Drini u Višegradu, kako piše u optužnici, već u Bijelom Brdu. - Njemu su tamo odsekli glavu i nabili je na kolac, jer nije hteo da peva četničke pesme. To su mi ispričali ljudi koji su šlepali kamion sa otetima, a koji se uz put pokvario - kazao je Alihodžić.
Mesud Gibović je rekao da su posle ovog događaja dolazili naoružani ljudi u Sjeverin, zajedno sa rezervnim sastavom Vojske Jugoslavije na čijem čelu je bio kapetan Golubović, i da su pevali četničke pesme.
O prisustvu Vojske Jugoslavije svedočio je i 70-godišnji Ramiz Đatović, koji je kazao da mu je kapetan Golubović rekao: 'Tako je moralo biti'. Đatoviću su oteli sina Ramahudina iz autobusa, a dan pre toga, na 50 metara od kuće, i sina Sabahudina. - Od pravoslavaca sam saznao da mi je Sabahudina oteo Drago Savić, koji je komandovao vojskom Milana Lukića. Iz dobre sam i poštene porodice, a izgubio sam dva sina, dva srca, četiri bubrega - kazao je potreseni Ramiz Đatović. N. Jovanović Šević nezreo za vojsku
Na početku suđenja, sudija Nata Mesarević upitala je optuženog Đorđa Ševića da objasni kako je to išao na ratište kao patriota. - Te 1992. godine išao sam da branim srpski narod, pošto nisam mogao da služim vojsku. Dve godine ranije otišao sam u vojsku, ali su me brzo otpustili jer su rekli da sam emocionalno nezrela ličnost - kazao je Šević.
