Izvor: Politika, 23.Jan.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon jačeg i golubija pošta
Većina građana od krivičnog suda očekuje istinu, a ne nekakvo dokazno bodovanje stranačkog izvođenja dokaza, kaže prof. dr Milan Škulić
Ako otvorite elektronsku verziju Nacrta zakonika o krivičnom postupku i u pretraživaču ukucate reč „istina”, ne biste je pronašli, kaže dr Milan Škulić, profesor Krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Radna grupa Ministarstva pravde ubrzano radi na usaglašavanju nacrta novog zakonika s velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brojem primedbi i predloga stručne javnosti. Profesor Škulić, međutim, upozorava da će se krivično pravosuđe Srbije naći u velikom problemu ako „pređe” na američki model suđenja gde su sudije samo posmatrači dokaznog dvoboja u kome će važiti najpre „zakon jačeg”.
– Većina građana od krivičnog suda očekuje istinu, a ne nekakvo dokazno bodovanje stranačkog izvođenja dokaza. Pisci novog ZKP-a potpuno eliminišu istinu iz našeg krivičnog postupka– kaže dr Škulić.
Krivični postupci u Srbiji su spori i zbog toga što građani izbegavaju da prime poziv, pa su pisci novog zakonika predvideli niz načina da poziv stigne do okrivljenog.
– Iako nije sporno da je potrebno uvesti efikasnije načine pozivanja, čini se da se u Nacrtu ozbiljno preteralo. Ako se građanin ne zatekne u stanu, poziv se može predati članu njegovog domaćinstva starijem od šesnaest godina, koji je dužan da ga primi. Kako će se utvrđivati godine člana domaćinstva?Ne postoji kazna za njegovo odbijanje da primi poziv. Da li će mu se tada papir „gurati u ruke” ili će se, možda, primeniti fizička sila – pita se profesor Škulić.
„Ako se član porodičnog domaćinstva ne zatekne, pismeno će se predati portiru, suseduili predsedniku kućnog saveta, ako oni na to pristanu, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno”, kaže Nacrt zakonika.
– Ovo je neverovatna odredba. Srpski komšijski odnosi su ponekad poprilično poremećeni i lako je zamisliti suseda koji će rado primiti pismeno koje se inače lično dostavlja, a onda ga hladnokrvno uništiti, te svog zlosrećnog suseda izložiti određenim procesnim posledicama. I, naravno, tu je „konačno rešenje”, pa ako osoba koja nije dužna da primi pismeno (portir, sused, predsednik kućnog saveta, kolega s radnog mesta), odbije da to učini, dostavljač ostavlja obaveštenje da će se poziv istaći na oglasnoj tabli i, po mogućstvu, internet stranici suda, pa kada prođe osam dana, smatra se da je dostavljanje izvršeno. Efikasno, nema šta!Dobro je da nije predviđeno dostavljanje pismena i „golubijom poštom” – kaže dr Škulić.
U detaljnoj analizi nacrta ZKP-a, napisanoj za advokatski časopis „Branič” i „Reviju za krivično pravo”, profesor Škulić nije izostavio ni jezičke nedoumice.
– Veoma je neobična odredba člana 2, stav 2, po kojoj „svi izrazi koji se koriste u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod”. Dakle, ovde je reč o baš svimizrazima, pa tako kada se koristi „muška” reč „postupak”, to bi značilo da postoji i takva „ženska” reč, a da ne govorimo o terminima kao što su:„organ”, „jezik”, „zakon”, „zakonik”, „akt”, „ustav”... Sve ove reči, podrazumeva se po tvorcima Nacrta, moraju biti i u ženskom rodu. To samo može da raduje sve naše borce i „borkinje” za ljudska prava – kaže profesor.
Kada je reč o različitim stepenima sumnje, kao što su „osnovana” i „opravdana” sumnja, profesor ukazuje da su njihove definicije u potpunoj suprotnosti s pretpostavkom nevinosti.
– Reč je, zapravo, o pretpostavci krivice. Ako se pretpostavlja „da je određeno lice učinilo krivično delo”, onda to znači da se pretpostavlja da je on kriv, čime se derogira pretpostavka nevinosti, koja nije sadržana samo u Zakoniku o krivičnom postupku, već i u Ustavu i važnim međunarodnopravnim dokumentima. Kada se kaže da osnov sumnje, osnovana sumnja, odnosno opravdana sumnja predstavljaju pretpostavku da je određeno lice učinilo krivično delo, to znači da se time pretpostavlja krivica – kaže dr Škulić.
Tvrdi da Nacrt zakonika o krivičnom postupku Srbije predstavlja „prilično loš i nedoteran tekst, za koji se treba iskreno nadati da nikada neće u ovom obliku postati izvor prava”.
– Nacrt je prepun veoma loših rešenja, počev od onih najkrupnijih koja su koncepcijske prirode, do pravno-tehničkih omaški i grešaka, ozbiljnih nejasnoća i neusaglašenosti. Njime se, pored ovoga, u naš krivičnoprocesni sistem uvode neki procesni mehanizmi koji su potpuno atipični za najveći broj zemalja kontinentalne Evrope, što u praksi, ako bi takva normativna rešenja dobila snagu zakona, može imati veoma negativne konsekvence, kako po uređenost pravnog sistema, tako i po prava i slobode građana – kaže prof. dr Milan Škulić.
Sadašnje stanje u našem krivičnom pravosuđu nije dobro i moraju se pronaći načini za njegov oporavak, ali, kaže naš sagovornik, Nacrt zakonika o krivičnom postupku Srbije predstavlja izrazito pogrešan lek.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 24.10.2011
