Izvor: B92, Tanjug, 22.Feb.2010, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vodostaj Belog Timoka u opadanju
1574. U Francuskoj izbio peti verski rat katolika i protestanata. Ti ratovi potresali Francusku do početka XVIII veka, a punu ravnopravnost protestanti stekli posle Francuske revolucije, 1789.
1685. Rođen nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najznačajniji muzičar baroka. U njegovom obimnom opusu najvrednijim se smatraju opere i oratorijumi. Po odlasku u London postao centralna ličnost muzičkog života engleske prestonice, a 1719. povereni mu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organizacija i vođenje Kraljevske muzičke akademije.
1792. Umro engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije, 1768, i njen prvi predsednik. Snažno uticao na englesko slikarstvo i stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.
1821. U Rimu umro engleski pesnik Džon Kits. Njegova dela se ubrajaju u najlepša poetska dela na engleskom jeziku.
1836. Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopesa de Santa Ane počelo opsadu tvrđave Alamo u Teksasu. Tvrđava koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među njima Dejvi Kroket, pala 6. marta, svi branioci poginuli.
1866. Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza, ujedinitelj Moldavije i Vlaške, primoran da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga Karol I, princ od Hoencolerna, koji je 1881. postao prvi rumunski kralj.
1898. Francuski pisac Emil Zola uhapšen zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, "Optužujem", u kom je Vladu optužio za antisemitizam i montiran sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.
1905. Američki advokat Pol Persi Haris u Čikagu osnovao klub Rotari.
1919. Benito Musolini napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku Fasci del Combattimento, Borbeni odredi.
1931. Umrla australijska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih soprana krajem XIX i početkom XX veka.
1934. Ubijen lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.
1938. U Kuvajtu otkriveno prvo nalazište nafte.
1944. U Vrhovni štab Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija, prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u II svetskom ratu.
1959. Međunarodni sud za ljudska prava otvorio prvo zasedanje u Strazburu.
1965. U Santa Moniki umro američki filmski komičar Sten Lorel, mršavi iz tandema Stanlio i Olio.
1970. Britanska Gvajana postala nezavisna republika u okviru Komonvelta.
1981. U pokušaju da izvrši državni udar i zbaci vladu Adolfa Suareza, grupa gardista pod vođstvom pukovnika Antonia Tehera upala, uz pucnjavu, u parlament Španije.
1991. Vojnim pučem u Tajlandu oborena vlada Čatičaja Čunavana, vlast preuzela vojna hunta.
1994. Bosanski muslimani i Hrvati zaključili sporazuman prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje Muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.
1999. Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti bez potpisivanja sporazuma koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.
2001. U Beogradu uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković osumnjičen za učešće u političkim ubistvima od oktobra 1998. do januara 2001. Osuđen 30. januara 2003. na sedam godina zatvora za pomaganje u prikrivanju ubistva četiri člana Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali.
2001. Predsednici Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski potpisali u Skoplju Sporazum o razgraničenju dve zemlje.
2003. U 47. godini umro američki rok-muzičar Haui Epštajn, gitarista i tekstopisac u grupi Tom Petty&Heartbreakers.
2005. U zemljotresu jačine 6,4 stepeni Rihterove skale, koji je pogodio provinciju Kerman u Iranu, poginulo 600 ljudi, blizu 1.000 ih povređeno.
2005. Haški tribunal otpečatio optužnicu protiv bivšeg komandanta Armije Bosne i Hercegovine Rasima Delića, zbog ratnih zločina nad Hrvatima i Srbima koje su u srednjoj Bosni počinili mudžahedini iz sastava III korpusa Armije BiH. Delić se predao sudu 28 februara. Osuđen je 15. septembra 2008. na tri godine zatvora.
2008. Umro je bivši predsednik Republike Slovenije i nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek.
Pogledaj vesti o: Zaječar, Poplave
