Izvor: Politika, 14.Avg.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki savet sudstva protiv sile zakona
Sukob interesa profesora Predraga Dimitrijevića samo je jedan od razloga propasti celokupnog rada VSS-a na preispitivanju reizbora sudija
U odluci o usvajanju žalbi više od stotinu neizabranih sudija, Ustavni sud je posebnu pažnju posvetio sastavu Visokog saveta sudstva (VSS) i načinu na koji je obezbeđena većina glasova za donošenje odluka o prigovorima.
Ustavni sud je utvrdio da je nezakonita funkcija člana VSS-a iz reda profesure, dr Predraga Dimitrijevića. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tome je posvećen znatan deo obrazloženja odluke.
Agencija za borbu protiv korupcije donela je 9. decembra 2010. godine rešenje kojim je utvrđeno da je dr Predrag Dimitrijević na funkciji dekana Pravnog fakulteta u Nišu i da je prihvatanjem druge funkcije postupio suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog čega mu funkcija člana VSS-a prestaje po sili zakona. Profesor je uložio žalbu protiv ovog rešenja, ali je agencija tu žalbu odbila kao neosnovanu 9. marta 2011. godine.
Narodna skupština nije prihvatila predlog za prestanak funkcije profesora u VSS-u. Budući da je Narodna skupština izabrala profesora za člana VSS-a, jedino ona može da doneseodluku o prestanku te funkcije. Ustavni sud smatra da je već samim donošenjem rešenja Agencije za borbu protiv korupcije „objektivno dovedena u pitanje nepristrasnost ovog izbornog člana Visokog saveta sudstva”.
„Zbog toga ni ovaj član Visokog saveta sudstva nije mogao učestvovati u radu VSS-a i odlučivanju o podnetim prigovorima. Radi otklanjanja svake sumnje u nepristrasnost dr Predraga Dimitrijevića, on je saglasno Poslovniku VSS, morao biti izuzet iz učešća u razmatranju i odlučivanju o prigovorima neizabranih sudija”, navedeno je u obrazloženju odluke Ustavnog suda.
Samo izborni članovi iz reda sudija mogli su učestvovati u odlučivanju o prigovorima neizabranih sudija, zaključio je Ustavni sud.
„Pretpostavka stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti u postupku preispitivanja može se smatrati oborenom samo pod uslovom da je najmanje šest članova stalnog sastava VSS-a iz reda sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, koji nisu bili i u prvom sastavu VSS-a, glasalo da se odbije prigovor. Uzdržani glas ne može se smatrati glasom za odbijanje prigovora”, navedeno je u obrazloženju.
Uzdržani glasovi pripadali su članovima VSS-a po položaju, a to su ministarka pravde, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i predsednica Vrhovnog kasacionog suda, ali pravo glasa nije mogao imati ni član VSS-a iz redova advokature, jer je on bio i u prvom sastavu ovog tela, koje je sprovelo opšti izbor sudija.
„Ne postoji rešenje VSS-a kojim se ove osobe izuzimaju iz rada i odlučivanja o prigovorima. Navedene osobe bile su prisutne na sednicama VSS-a na kojima se odlučivalo o prigovorima i činile su kvorum za rad VSS-a, a prilikom odlučivanja su se uzdržavale od glasanja”, navodi Ustavni sud.
Međutim, ni to nisu svi razlozi koji su pred Ustavom i zakonima oborili dvanaestomesečni rad VSS-a. Bilo je problema i sa izbornim članovima iz redova sudija. Jedan od njih je, u toku postupka odlučivanja o prigovorima, iznenada pritvoren, jer je protiv njega pokrenut krivični postupak. VSS je nastavio rad sa jednim članom manje, jer je sudija Blagoje Jakšić suspendovan, pa nije mogao biti zamenjen drugim članom. Ubrzo potom, drugi izborni član iz redova sudija, Milimir Lukić, podnosi ostavku.
Sa samo četiri izborna člana iz redova sudija, VSS je krajem novembra prošle godine pokušao da nastavi rad, tako što je kvorum obezbeđivan prisustvom članova po položaju, a pravo glasa je protivno zakonu dato članu iz redova advokature, koji je bio i član prvog sastava VSS-a.
Tek izborom novog člana iz reda sudija, u martu ove godine VSS nastavlja rad, ali ni to, prema stavu Ustavnog suda, nije bilo dovoljno za legitimno odlučivanje.
Sada se postavlja pitanje legitimnosti i još više pitanje autoriteta Visokog saveta sudstva. Zašto VSS nije pravovremeno otklonio sve smetnje i sumnje? Da li je još početkom 2011. godine mogao biti izabran drugi član iz redova profesure, od toliko profesora pravnih fakulteta, koji ne bi bio u sukobu interesa zbog dve javne funkcije? Da li su visoki državni organi, pre izbora članova VSS-a, mogli da znaju za postojanje sumnje ili indicija da je Blagoje Jakšić možda učinio krivično delo pre 13 godina ili je zaista uhapšen samo zato što se zalagao za povratak većine neizabranih sudija?
I konačno, da li je, posle svega, mogla biti ozbiljnije shvaćena ostavka sudije Milimira Lukića?
– Verujem da će doći dan kada će postojati potpuno jasna i precizna pravila i procedure za izbor i napredovanje, ali i razrešenje nosilaca sudskih funkcija, na osnovu kojih će najčestitiji i najobrazovaniji kadrovi moći da budu birani u sudove, a potom samo na osnovu ostvarenih rezultata, dosegnute dostojnosti i autoriteta moći da napreduju u sudskoj hijerarhiji. Takođe, želim da verujem u dan kada će VSS sve napred rečeno obezbeđivati kao svoj najvažniji princip i kada će pomno bdeti da se ni na koji način i od bilo koga ne utiče na nezavisnost i samostalnost sudija i sudova. Time bi zasigurno bili stečeni autoritet, poštovanje i poverenje građana u sudove i sudije i obezbeđena nepristrasna primena zakona – rekao je tada za „Politiku” sudija Milimir Lukić.
U tekstu ostavke naveo je da su članovi VSS-a preko noći menjali svoje mišljenje i da nisu vođeni zapisnici sa sednica.
Niko u vrhu vlasti, ni sudske, ni izvršne ni zakonodavne, čiji su predstavnici bili članovi VSS-a, nije ni na koji način reagovao na ovu ostavku.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 15.08.2012
