Izvor: Blic, 13.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od 100 kriminalaca nosilo legitimacije DB
Više od 100 kriminalaca nosilo legitimacije DB
BEOGRAD - Tačna je izjava ministra srpske policije Dušana Mihajlovića da u poslednoj deceniji nije postojao 'iole značajniji kriminalac ili vođa kriminalne grupe koji nije imao legitimaciju Državne bezbednosti' - kažu za 'Blic' Marko Nicović, bivši pomoćnik načelnika beogradske policije, i Božidar Spasić, nekadašnji šef SDB. Prema njihovim rečima, sigurno je da je nekoliko stotina ljudi iz podzemlja imalo taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dokument.
- Praksa da država daje kriminalcima pogodnosti da bi joj učinili uslugu, postoji već dugo u svetu - kaže Nicović i dodaje da je 1943. godine Laki Lučijano pomogao iskrcavanje SAD u Italiji. Ipak, kod nas je problem što je to preraslo u masovnu pojavu početkom devedesetih godina. Spasić ističe da je do devedesetih godina vladala fama da su kriminalci opremljeni legitimacijama DB, ali da to nije tačno jer do 1992. godine nije postojala mogućnost da neko iz kriminogene sredine dobije službenu legitimaciju. Međutim, 1993. godine DB Srbije je donela pravila o radu u kojima je predviđena mogućnost da se saradnicima službe pružaju određene pogodnosti, kao što je službena legitimacija. Time je, smatra Nicović, Milošević pokušao da pod svojim okriljem drži i javnu vlast, ali i vlast nad podzemljem koje je, kako se kasnije ispostavilo, tu pogodnost vešto iskoristila za svoje poslove. Nicović objašnjava da je DB tim postupkom uništio i kriminalističku policiju, jer je poznato da su kriminalci ranije svojim informacijama pomagali da se pojedini zločini reše. Kada su, međutim, osetili da mnogo više koristi mogu dobiti ukoliko su u vezi sa DB, okrenuli su se toj službi.
Budući da je službena legitimacija strogo poverljiv dokument, za njeno izdavanje su u službi znale samo tri osobe: načelnik DB, načelnik neke od uprava i radnik kadrovske službe. Niko van DB nije mogao dobiti službenu legitimaciju ukoliko za to nije postojao pismeni nalog načelnika DB i to na predlog nekog od načelnika uprava. S tim nalogom načelnik uprave je odlazio u kadrovsku službu, gde se vodio poseban dosije za izdavanje tih legitimacija. Isprava je dodeljivana van prostorija službe.
- Nije poznato koliko je i kome je te legitimacije izdao DB Srbije, jer su ti dosijei uništavani svake godine, ali pretpostavka je da je u pitanju nekoliko stotina takvih legitimacija DB - ističe Spasić.
Ta legitimacija razlikovala se od onih koje su imali pripadnici ove službe po serijskom broju i po tome što na njoj nisu pisala ovlašćenja. Sagovornici 'Blica' naglašavaju da su ove službene legitimacije najpre dodeljene pripadnicima parapolicijskih snaga, a cilj je bio da oni zavrbuju još ljudi iz svoje okoline za učešće na ratištima. Takođe, trebalo je da u podzemlju prikupljaju informacije važne za DB o tome gde se nalazi veća količina oružja, eksploziva ili droge. U tom periodu, a po istom receptu, DB je izdao i nekoliko hiljada dozvola za nošenje oružja i registrovao nekoliko hiljada automobila. A. Adzić Statusni simbol
Posedovanje službene legitimacije DB u podzemlju je smatrano statusnim simbolom. Pokazivanje tog dokumenta pomagalo je kriminalcu pri neprijatnom susretu sa saobraćajcem ili posle nereda u kafani ili na splavu. Naravno, mnogo značajnije je to da su vlasnici tih isprava svojim vezama sa DB stvarali prostor za svoje poslove, kao što su šverc cigareta i nafte. Takođe, vlasnicima dokumenata DB opraštani su pojedini gresi.
Najveći problem službi bio je kako da oduzme legitimaciju saradniku iz podzemlja za čijim uslugama je prestala potreba. Kada je počela serija krvavih obračuna na beogradskim ulicama, u kojima su ubijeni i mnogi saradnici DB, služba je tražila da se, ukoliko se nađe službena legitimacija kod žrtve, ona vrati DB-u i da se to ne razmatra kao trag u istrazi. Arkanova 'knjižica'
Marko Nicović kaže da je Željko Ražnatović Arkan 1983. godine, kada je pucao u dva policajca, pokazivao zdravstvenu knjižicu savezne DB. Ipak, policajci se nisu na to obazirali i priveli su ga.
Prema nezvaničnim informacijama, Arkan je među prvima devedesetih godina dobio legitimaciju srpske DB. Javna je i tajna da su mnogi žestoki momci, koji su ostali da leže u lokvi krvi, u džepu imali pomenuti dokument. Pominjana su imena Darka Ašanina, Milana Đorđevića Bombone, Slavka Mijovića, Branislava Lainovića i Zorana Uskokovića Skoleta.
