Izvor: Politika, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večita robija
Mediji su procenili da Milorad Ulemek neće živeti duže od 76 godina Kazna zatvora u doživotnom trajanju se u starim krivičnim zakonima zvala "večita robija", a danas je odomaćen naziv "doživotna robija" ili samo "doživotna". Ta zastrašujuća reč, koja znači da će neko ostati u zatvoru do kraja svog života, "krasila" je ovih dana nekoliko udarnih naslovnih strana, uz neizostavnu fotografiju Milorada Ulemeka Legije.
Pri tom nije važno što doživotna robija u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne postoji. Ulemek je, zbog ubistva Ivana Stambolića, osuđen na 40 godina zatvora, a mediji su računali i procenili da on neće živeti duže od 76 godina, koliko je potrebno da napuni da bi se jednoga dana pred njim otvorile kapije među zatvorskim zidinama i prepustile ga životu na slobodi.
Istina je da kazna od 40 godina zatvora za starije ljude verovatno znači doživotnu odnosno večitu robiju. U srpskim zatvorima već ima mnogo osuđenika na ovu, kod nas najtežu, kaznu i sasvim je sigurno da mnogi od njih iz zatvorske ćelije neće dospeti ni na jedno drugo mesto osim grobnog. Ipak, za mnoge i dalje postoji nada.
Pravni lekovi
Osuđenici na 40 godina zatvora imaju pravo na još jednu žalbu posle koje se zakazuje trećestepeno suđenje pred većem od sedam sudija Vrhovnog suda. Ako i to veće utvrdi istu kaznu, ostaje mogućnost da se ulože takozvani vanredni pravni lekovi, a jedan od njih je zahtev za vanredno ublažavanje kazne. Tada se najčešće sudu podnosi medicinska dokumentacija o lošem zdravstvenom stanju osuđenika. Postoji i šansa za pomilovanje i amnestiju, ali one retko kada "pogađaju" izvršioce najtežih zločina.
Ako i pored svih zakonskih mogućnosti sud ostane pri odluci da zločinac treba da provede četiri decenije iza rešetaka, onda mu kao jedina šansa ostaje da posle polovine izdržane kazne, a to znači posle 20 godina, traži uslovni otpust. Osuđenik se u tom slučaju pušta na slobodu uz uslov da ne izvrši novo krivično delo. Ako bi to učinio, vratio bi se u zatvor da "dosluži" celokupnu kaznu. O uslovnom otpustu, na osnovu predloga i mišljenja uprave zatvora, odlučuje posebna komisija Ministarstva pravde.
Ukoliko Vrhovni sud, posle svih pravnih lekova, odluči da Ulemek ostane u zatvoru 40 godina, on bi mogao da traži uslovni otpust 2024. godine, budući da mu se u kaznu uračunava i vreme provedeno u pritvoru, a on se u zatvoru nalazi od 2. maja 2004. godine. Danas on ima 38 godina, a 2024. imaće 56. I dok mnogi već govore o tome kako nekadašnji komandant ozloglašenih "crvenih beretki" sprema nekakvo spektakularno bekstvo iz Okružnog zatvora u Beogradu, njegova supruga Aleksandra Ivanović izjavila je ovih dana za jedan beogradski dnevni list da će Legija uskoro izaći iz zatvora na potpuno legalan i zakonit način. Koji bi to način mogao da bude, ona nije objasnila.
Prema pravilima krivične procedure, Ulemek neće skoro preći ni na izdržavanje kazne u neku od većih ustanova za izvršenje zavodskih sankcija u Srbiji, kao što su zatvori u Požarevcu, Nišu i Sremskoj Mitrovici, zato što se protiv njega vode još tri krivična postupka zbog kojih i dalje mora da boravi u Centralnom zatvoru. To su suđenja za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, kome se još ne nazire kraj, zatim suđenje "zemunskom klanu" za niz ubistava i otmica, koje je u sličnoj fazi, i na kraju proces za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, koje je će tek u septembru ponovo, treći put, početi iz početka.
Samo jedna robija
Ulemek je prvi na listi optuženih u svim ovim procesima, a za sve te zločine moguće je izreći kaznu od 40 godina zatvora. Poznato je već da se u našem kaznenom sistemu ne sabiraju pojedinačno izrečene kazne zatvora, već se sve "upijaju" u jednu jedinstvenu kaznu koja, opet, ne može biti duža od četiri decenije. Tako bi "najučestaliji" srpski optuženik, na kraju krajeva, ipak "dobio" samo jednu robiju, a ne četiri.
U Srbiji nije moguće biti osuđen na hiljadu godina zatvora ili na 15 doživotnih robija, kao što se dešava u Americi i Engleskoj. Bez obzira na broj i težinu zločina, jedan optuženi u Srbiji ne može biti osuđen na više od 40 godina zatvora. I tada međutim, on će imati pravo da posle 20 godina, traži uslovni otpust.
Treba imati na umu i činjenicu je do pre samo nekoliko godina za najteže zločine u Srbiji bila izricana smrtna kazna. Kada je ona ukinuta, zamenjena je sa četiri decenije robije. Razlika je ipak velika. Smrtna kazna se ne može preživeti, ali se može "odslužiti". Četiri decenije u zatvoru neki će preživeti, a neki neće. Oni koji napuste ovaj svet pre isteka dosuđene kazne ostaće dužni državi. I za njih i za državu, to će biti doživotna robija koju naš zakon ne poznaje.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 03.07.2006.]
