Izvor: Večernje novosti, 31.Mar.2013, 22:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veća doza droge godišnje odnese 20 života

ZBOG prekomerne doze narkotika, u Novom Sadu godišnje umre oko 20 zavisnika. Stručnjaci kažu da do fatalnog ishoda dolazi i zbog subjektivne želje zavisnika da uzme veću dozu, a obično to čine kada se nađu u posebnom stanju, odnosno kada uz drogu uzmu neki lek i alkohol. Tada su posledice tragične. Obično se predoziraju oni koji se „skidaju“ sa droge, jer ne mogu da procene koja količina im je dovoljna da bi se „uradili“.Broj narkomana u Novom Sadu, odnosno dilera, policija „meri“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << napisanim krivičnim prijavama, a medicinari „slučajevima“ koji im se obrate za pomoć i lečenje. Mada se cifre u ta dva spiska razlikuju, i jedni i drugi se slažu „da uveliko zvoni na uzbunu“. Po nezvaničnim podacima, u Novom Sadu ima više od 5.000 zavisnika, ali se sumnja da je ta cifra najmanje duplo veća.Novosadska policija je protekle godine zaplenila 85 kilograma raznih narkotika, što je duplo više nego u 2011. Istovremeno je uhapšeno 128 osoba, a protiv 162 su podnete prijave zbog prodaje droge. Zabrinjava podatak da se 19 maloletnika tereti za trgovinu drogom, a dvoje za omogućavanje uživanja droge. Među uhapšenima bilo je nekoliko žena, a u novosadskoj policiji se sećaju prošlogodišnjeg slučaja „porodičnog biznisa“, kada su zbog trgovine narkoticima uhapšeni majka i sin, dok je drugi sin nešto ranije „pao“ zbog iste rabote.GRAD IMA PLAN PROTIV NARKOMANIJE NAČELNIKA gradske Uprave za zdravstvo dr Mila Uverić Radović, ističe da je Novi Sad jedini grad kod nas koji ima Akcioni plan za sprovođenje aktivnosti u borbi protiv droga, odnosno skup mera i aktivnosti za unapređenje borbe protiv narkomanije. Realizovano je 14 projekata, s ciljem da se promoviše zdrav stil života mladih bez upotrebe droge.- Otkriveno je sedam kriminalnih grupa - kaže Duško Đukić, iz Policijske uprave u Novom Sadu. - Početkom godine, uhapšena je grupa sa osam i po kilograma amfetamina i protiv dvojice je podneta prijava.Jedno od istraživanja Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti „Vita“ o dostupnosti droga, pokazalo je da je 17 odsto mladih od 400 anketiranih, uzrasta od 12 do 30 godina, probalo drogu. Više od polovine učesnika ankete je odgovorilo da zna gde i od koga može da se nabavi droga.Istraživanje je takođe pokazalo da je porodica, kao najjači faktor uticaja u prevenciji narkomanije - zakazala. Tinejdžeri se o drogama i narkomaniji više informišu kod drugara nego kod roditelja, a, sa druge strane, upravo od porodice najviše očekuju da utiče na smanjenje narkomanije. Škola je tinejdžerima ubedljivo glavni izvor informacija o drogama i narkomaniji.- Ne postoje lake i teške droge, jer su sve teške i vode u zavisnost - ističe dr Milan Vlaisavljević, iz bolnice „Vita“. - Problem je to što se zavisnici sve kasnije obraćaju za pomoć i lečenje. To čine posle 14-15 godina narkomanskog staža. Mali je broj onih koji se dobrovoljno odluče na lečenje. U našoj bolnici ih godišnje bude oko 150.U program lečenja u ovoj zdravastvenoj ustanovi, po rečima našeg sagovornika, obavezno je uključena i porodica zavisnika, jer je njihova podrška vrlo važan faktor.- Najčešće nam se javljaju heroinski zavisnici, jer ova droga izaziva snažnu zavisnost - objašnjava dr Vlaisavljević. - Međutim, često ispod „radara“ ostane da su sve više u opticaju takozvane vikend droge - marihuana, ekstazi i druge sintetičke, i njihova zloupotreba je u porastu.Za sve one koji se odluče da prekinu sa narkomanijom i koliko-toliko se vrate u normalan život, na raspolaganju je nekoliko programa i metoda lečenja i rehabilitacije. Lečenjem i prevencijom se bave „Emprona“, Rehabilitacioni centar „Raskršće“, komuna „Zemlja živih“, Metadonski centar na Klinici za lečenje bolesti zavisnosti, privatne bolnice. * * * * * * * * NOVOSAĐANIN VLADISLAV SIMANIĆ: TRI PUTA SAM POSRTAOODRASTAO sam u normalnoj četvoročlanoj porodici. Bio sam okružen ljubavlju i pažnjom. A, onda, u pubertetu, najtananija osećanja svojih roditelja doživljavao sam kao njihovu želju da me kontrolišu i da mi organizuju život. Bežeći od njihovih „stega“, utočište sam pronalazio na ulici. Sa samo trinaest godina prvi put sam probao marihuanu. Sledile su, zatim, razne tablete i alkohol, a onda su na red došle i druge vrste droga - priča, za „Novosti“, Novosađanin Vladislav Simanić (27), koji napokon, posle lečenja u Rehabilitacionom centru „Raskršće“, sada živi novi život - bez droge!- Svakodnevno sam koristio sve vrste narkotika, samo da bih pobegao iz stvarnosti. Pri kraju srednje škole poželeo sam da prestanem sa drogiranjem. Mislio sam da je to tako jednostavno i lako. Da je dovoljno reći - neću više! Nažalost, nije bilo tako.Boreći se sa željom da prestane sa drogiranjem i „potrebom“ za još jednom dozom, ovom mladiću je iz dana u dan život bez droge imao sve manje smisla. Postao je tužan, bezvoljan, depresivan. Razmišljao je i o samoubistvu.- Ubrzo sam počeo da uzimam heroin i postao zavisnik. Roditelji su saznali da se drogiram. I, kolege sa posla. Otišao sam od roditelja. Živeo sam po napuštenim kućama. Tri puta sam išao na lečenje, ali bezuspešno. Starom, narkomanskom životu sam se svaki put vraćao. Izgubio sam prijatelje, samopoštavanje, zaboravio šta je ljubav i sreća.Ipak, posle dugih ubeđivanja roditelja da pokuša i dalje sa lečenjem, pristao je da ode u „Raskršće“. Poželeo je da nastavi da živi normalnim životom. I uspeo je.- Moji odnosi sa roditeljima su sve bolji. Veruju mi, a ponovo sam se zbližio sa sestrom sa kojom uopšte nisam govorio. Ponovo sam stekao radne navike, i imam devojku o kojoj sam samo mogao da maštam.Po završetku lečenja, Vladislav je ostao da volontira u „Raskršću“ u muškom centru. Svojim ličnim primerom dokazuje da je život bez narkotika moguć, jer se, kako tvrdi, izlečio zauvek.

Nastavak na Večernje novosti...