Izvor: S media, 23.Jan.2011, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustaški terorista dva puta izbegao smrt (FOTO)
Suđenje ustaškom teroristi Miljenku Hrkaču za postavljanje eksploziva u beogradski bioskop „20. oktobar“ i garderobu Železničke stanice bio je najduži i namisteriozniji sudski proces u nekadašnjoj SFRJ. Pvom prvostepenom presudom 2. oktobra 1969. godine Hrkač je osuđen na smrt streljanjem, ali je posle odluke Vrhovnog suda Srbije suđenje vraćeno na početak.
Hrkačevo priznanje na prvom suđenju dobilo je u ponovljenom postupku u jesen 1970. godine novu dimenziju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << – terorista je negirao krivicu i rekao da je bio prisiljen da prizna zločin. Hrkaču je na ruku išlo i mišljenje sudskog veštaka za eksploziv, pukovnika Popovića koji je sumnjao da je diverzije izvršena onako kako je optuženi govorio na prvom suđenju. Kako je suđenje odmicalo tako je sve više dobijalo dimenzije afere jer je po izricanju prve presude Hrkač islednicima ispričao sasvim novu verziju događaja. U novom, navodno tačnom, priznanju Hrkač kaže da je glavni čovek ustaške terorističke organizacije u Mariboru bio njegov stariji brat Božo, a da je on, Miljenko, samo pravio eksplozivne naprave.
Ustaški terorizam u bioskopu „20. oktobar“
Te druge verzije priznanja Hrkač se nikada nije odrekao a jedan od onih koji si bili skloni da mu poveruju bio je i javni tužilac Knežević. Na osnovu Hrkačeve nove priče Okružni sud u Mariboru podiže optužnicu protiv Bože Hrkača i još nekoliko Hrkačevih zemljaka. Boža Hrkač je doveden na suđenje u Beogradu ali on tada koristi zakonsko pravo da ne svedoči protiv brata te se suđenje nastavlja na osnovu prve optužnice bez obzira na Miljenkovo novo priznanje i na već podignutu optužnicu protiv Bože u Mariboru.
Nastavak sudske priče sledi u Mariboru gde je Miljenko trebalo da svedoči protiv brata ali i on, kao i Boža u Beogradu, koristi pravo da to ne učini. Uprkos dokazima i ekspertskoj analizi pukovnika Popovića o terorističkim aktivnostima optuženih stariji Hrkač, Božo, oslobođen je optužbe.
Odbijanjem da svedoči protiv brata Miljenko je sebe doveo u bezizlaznu situaciju, njegovim iskazu se nije vreovalo i 7. decembra 1970. godine po drugi put je osuđen na smrt streljanjem. Njegov advokat dr Vukčević žalio se na predudu a na sednici Vrhovnog suda Jugoslavije sudija izvestilac Dušan Simić analizirao je sve iskaze, dokaze i obrazloženja prethodnog postupka iz čega je zaključeno da je osim članstva u „Hrvatskom oslobodilačkom pokretu“ gotovo sve što je Hrkač priznao na prvom suđenju bilo istinito, bez obzira na njegovo kasnije poricanje.
Na toj sednici pročitana su i dva Hrkačeva pisma, napisana između priznanja u istrazi i na suđenju, u kojima optuženi tvrdi da je slagao istražnog sudiju. „Potražite pravog zločinca, ja sam nevin“, napisao je Miljenko Hrkač 13. juna 1969. „Ne smem da poreknem, jer će mi pobiti porodicu. Rekli su mi da sam maloletan i da me ne mogu osuditi na smrt. Zato sam pristao, pripazite mi na dete, jer njegov otac nije krvnik“. U drugom pismu svom braniocu, neposredno pre suđenja, Hrkač je takođe tvrdio da je nevin navodeći da je zločin priznao po nagovoru radnika mostarskog SUP-a.
Ono što su ustanovili niži sudovi i na osnovu čega su doneli osuđujuću presudu na smrt streljanjem, viši sud je ukinuo. Tako je drugu prvostepenu osuđujuću presudu Okružnog suda u Beogradu, koju je i Vrhovni sud Srbije potvrdio 21. aprila 1971. godine, Vrhovni sud Jugoslavije ipak ukinuo 2. februara 1972. i naložio novo suđenje, ovaj put pred Vrhovnim sudom Srbije. Taj sud, međutim, slučaj prosleđuje nižem sudu pa će Miljenku Hrkaču i treći put suditi Okružni sud u Beogradu.
Pravna zavrzlama nastavljena je i posle četiri godine od terorističkog napada u kome je poginuo Sava Čučurević a 77 ljudi povređeno u eksploziji paklene mašine u bioskopu „20. oktobar“. Treće suđenje koje je počelo tek 1975. bilo je i najkraće od svih postupaka vođenih protiv Hrkača ali je istovremeno obilovalo i brojnim kontroverzama.
(Nastaviće se...)
Dejan St. Jeremić
