Izvor: Blic, 10.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšen zbog krađe prazne kutije
Uhapšen zbog krađe prazne kutije
Prevaranti i lopovi često su padali u šake policije i zbog malera koji ih je poterao tog dana. Loš bioritam, kockarska drskost ili, što bi astrolozi rekli, negativni uticaj rasporeda zvezda na nebu mnoge su smestili iza zatvorskih rešetaka.
Za izvesnim Vlajom, zvanim Gumeni, beogradska policija raspisala je potragu nakon što je otkriveno da je robu po prodavnicama plaćao falsifikovanim čekovima.
- Tako je kupio televizor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i neku tehničku robu. Uspeli smo da dođemo do lične karte koju je koristio. U njoj je bila njegova slika, ali sa lažnim imenom i prezimenom, tako da u tom momentu nismo ni znali za kim konkretno tragamo, jer je u pitanju izbeglica bez stalnog mesta prebivališta - priča za 'Blic' Slavko Jerinić iz Odseka za suzbijanje prevara beogradske policije.
Nekoliko meseci kasnije policajac OUP Palilula ušao je u prodavnicu mobilnih telefona.
'Stvarno liči na mene'
- Bio je septembar, lepo vreme, vrućina, a muškarac koji se vrzmao oko polica imao je prebačen sako preko levog ramena. Policajcu, koji je ranije radio na džepnim krađama, to je odmah bilo sumnjivo jer je sako preko ramena jedno od glavnih obeležja džeparoša. Muškarac se okretao po radnji, vrzmao se oko prodavaca. U jednom momentu, sa prodajnog pulta uzeo je kutiju sa telefonom, a zatim izašao iz radnje. Tu je i uhapšen. Policajac ga je najpre odveo u policijsku stanicu (gde se lopov lažno predstavio), a zatim je pred njim otvorio kutiju koju je ovaj ukrao iz radnje. Kutija je, na zaprepašćenje lopova, bila prazna. On je potom odveden u policijsku stanicu u Ulici 29. novembra gde smo ga prepoznali kao Gumenog, osobu za kojom smo tragali zbog rasturanja lažnih čekova. Poricao je da je on taj, i uporno tvrdio da nikada ranije nije počinio bilo kakvo krivično delo. Kad smo mu pokazali ličnu kartu sa njegovom slikom koju je koristio u prevarama, zagledao se a zatim nam rekao: 'To nisam ja, ali stvarno liči na mene.' Kad je krenuo u Centralni zatvor, inspektor koji ga je ispitivao dao mu je 200 dinara jer je bio bez prebijene pare. Dao bi mu i 1.000 dinara samo da je priznao - kaže Jerinić.
Nišlija M. Z. je u februaru 2003. godine shvatio da se upornost ne isplati baš uvek. Lisice na ruke stavljene su mu 15. februara dok je obijao trafiku na Sinđelićevom trgu. Odveden je u policiju, napisana mu je krivična prijava nakon čega je pušten. Na mesto zločina on se, međutim, vratio već naredne noći. Verovatno da nastavi započeti posao. Uhapšen je dok je obijao istu trafiku.
U niškoj Palati pravde još se sećaju slučaja Nišlije koji je došao na suđenje zbog krađe. Čekanje u hodniku prekratio je tako što je opštinskom javnom tužiocu iz kancelarije ukrao mobilni telefon. I tada je bio zle sreće. Čin krađe ostao je zabeležen na video snimku kamera sudskog obezbeđenja.
Uhvaćen u šetnji
Činjenica da nipošto nije hteo da promeni način života koštala je i čuvenog prevaranta Nikolu Blešića, lažnog carinika koji je u poslednjih 20 godina u zatvoru proveo više od 15.
Blešić je uglavnom ljudima prilazio na ulici dok su popravljali automobil i započinjao priču: 'Dobar dan, komšija. Eto, često vas viđam, mučite se oko kola. Ja radim na carini. Možda bih mogao da vam sredim da kupite kola preko nas, znate mi imamo popust...'
- Tako je počinjao razgovor, a zatim je sa žrtvom odlazio do zgrade carine, gde je od njih uzimao novac za kupovinu automobila. Žrtva je ostajala u automobilu, a Blešić je na par minuta navodno odlazio kod šefa da preda novac. Uzalud su prevareni čekali da izađe iz zgrade jer je Blešić sa novcem izlazio iz dvorišta carine na drugu kapiju - opisuje Jerinić Blešićevu 'igru'.
- Dva puta smo ga hapsili 'na slučajno'. U martu 2003. godine primetio ga je policajac kako se šeta Dunavskim kejom. Blešić je poznat svima jer za njim stalno postoji poternica. Uhapsili smo ga, odrobijao je nekoliko meseci, izašao iz zatvora, a zatim ga je ponovo prijavila jedna žrtva. Ponovo smo krenuli u potragu.
U martu prošle godine, slučajno, iz automobila vidim kako ide ka Luci Beograd. Pozovem ga da uđe u auto. On uđe, a ja mu kažem da moram da ga hapsim, da je prevario oca mog druga. Kukao je, obećavao da će vratiti novac... - priča Jerinić.
Blešić, inače, uskoro izlazi iz zatvora.
Na robiji je i momak iz sela Tešice, koji je osuđen na četiri godine zatvora nakon što je po treći put opljačkao rođenog dedu, deviznog penzionera.
Recept iz romana
Unuk je sačekao da deda ode na Zadušnice, a zatim upao u kuću i čekićem po glavi udario kućnu pomoćnicu Rumunku, koja je dedi pomagala u domaćinstvu. Razvalio je vrata spavaće sobe i ukrao metalnu kasu s novcem i dragocenostima, vrednim pola miliona dinara. Pobegao je do obližnjeg mlina gde je sakrio plen, ali je istog dana uhapšen, nakon čega su nađeni nakit i novac. U sudu kažu da razbojnika nije bilo teško identifikovati jer je već dva puta pljačkao dedu - jednom mu je ukrao 15.000 nemačkih maraka, a drugi put 5.000 evra. Deda mu je zabranio da dolazi u kuću.
Da i literatura ima presudan značaj na ulazak u kriminal pokazuje slučaj dvojice šesnaestogodišnjaka koje je niška policija svojevremeno uhapsila jer su ucenjivali poznatog niškog ugostitelja. Na takvu ideju došao je jedan od njih nakon što je pročitao krimi-roman 'Sicilijanac'. Izabrali su žrtvu za koju su procenili da ima dosta novca, poslali joj preteće pismo - i kao u svakoj krimi-priči - zakazali vreme, mesto i način na koji da ostavi novac, zapretivši mu da nikako ne zove policiju ili će ga snaći strašne posledice. Uhapšeni su dok su uzimali koverte s novcem. Za toliko se život razlikuje od romana. T. Marković-Subota - B. Janačković
