Izvor: Blic, 11.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U taksiju sa ubicom
U taksiju sa ubicom
Prekjučerašnje ubistvo Emilijane Tosato-Arsenijević (24) i teško ranjavanje njene majke Marije Savićević-Tosato (52) u strogom centru Zaječara potreslo je grad na Timoku. Međutim, pored stradalih, dramatična iskušenja doživeli su porodica Dejana Hristovića (30), taksista Duško Maganocović, svi iz Halova kod Zaječara, i ranjeni slučajni prolaznik Đorđe Andrejić (63), Zaječarac na privremenom radu u Nemačkoj.
- Ubistvo se desilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << baš u mojoj neposrednoj blizini - rekao nam je juče na ortopedskom odeljenju zaječarske bolnice Đorđe Andrejić. - Pošao sam na pijacu i video sam muškarca koji je jurio ženu oko jednih kola. Pomislio sam da se šale. Onda su se začuli pucnji. Posle prvog pucnja osetio sam da mi ruka koja je bila u džepu nije u redu. Pogledao sam, i video krv...
Šta se potom dešavalo saznali smo od porodice Hristović koja se nalazila u taksiju kojim je ubica Ljubiša Arsenijević pobegao iz grada.
- Mi smo se vraćali iz Bora - započeo je priču Dejan Hristović koga smo našli u njegovoj kući u Halovu. - Vozio nas je naš ujak Duško Maganocović, koji je takođe iz Halova, a u Boru radi kao taksista. U Zaječaru smo svratili u ambulantu da naša ćerka Aleksandra (8) primi injekciju. Kada smo stigli do semafora kod prodavnice 'Centrotekstil', bilo je upaljeno crveno svetlo. Čuli smo nekakve pucnje i komentarisali smo to, ali nismo slutili nikakvo zlo. Kada je automobil stao, video sam čoveka koji je brzo došao ispred njega i prišao zadnjim vratima koja je otvorio. Rekao je: 'Izlazi napolje' i tada sam čuo kako je Aleksandra zavrištala. Prvo sam pomislio da hoće da je kidnapuje. Taman kada sam hteo da stavim ruku na njega, on se okrenuo i uperio mi pištolj u lice. Ušao je u kola i čuo sam kada je rekao: 'Vozi', posle čega su kola i krenula. Video sam da jedna žena leži na trotoaru. Bila je mrtva...
U automobilu su sa ubicom potom ostali Dejanova supruga Verica (27), njihov četvorogodišnji sin Stevan i taksista Duško Maganocović, kome je ubica naredio da vozi ka izlazu iz grada, prema Knjaževcu. Verica Hristović o tome kaže:
- Ja tog čoveka uopšte nisam primetila sve dok nije počeo da vuče Aleksandru napolje. U auto je ušao s pištoljem u ruci i seo je na zadnje sedište, do Stevana. Sve je izgledalo kao u nekom akcionom filmu! Rekao je taksisti: 'Vozi brzo iz grada'. Pošto sam i ja iz Vražogrnca, prepoznala sam ga i rekla sam da ga poznajem. Rekao mi je da je ubio suprugu jer ga je trovala. Potom je rekao da će mene i dete da izbaci iz auta jer mu smetamo. Pištolj je stalno držao u ruci...
Posle toga Arsenijević je iz automobila izbacio Vericu i malog Stevana, a put nastavio sa taksistom prema Knjaževcu. O tome kako je izgledao taj put, taksista Duško Maganocović kaže:
- Šta mislite kako može izgledati vožnja dok iza vas sedi čovek sa pištoljem, i koji vam kaže da je pre koji minut ubio suprugu?! Vozio sam polako nadajući se da će nas policija stići. Kod Malog Izvora on je izašao iz auta i krenuo ka Bugarskoj. Samo Bogu mogu da zahvalim što sam ostao živ.
Arsenijević nije otišao u Bugarsku već u zaseok Zmijanac kod svog poznanika. Njega je zamolio da ga odveze do Knjaževca, a na samom ulasku u grad uhapsila ga je policija, kojoj nije pružao otpor. N. Cerović
