Izvor: Politika, 23.Nov.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 29 opština posao notara rade sudije
Pored svog redovnog posla, sudije u 18 sudova u Srbiji potpuno besplatno obavljaju posao od kojeg notari mesečno zarađuju više hiljada evra
Slično kao što je malo selo na severozapadu Galije jedino odolevalo rimskim legionarima, zahvaljujući Asteriksu i Obeliksu, tako danas u celoj Evropi postoji samo 18 manjih gradova koji još „odolevaju” notarijatu, zahvaljujući sudijama. Oni obavljaju poslove javnih beležnika, nadljudskim naporima, pored svojih redovnih suđenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez ikakve nadoknade.
Tih 18 gradova nalazi se na Balkanu, u srcu Srbije. Reč je o područjima osnovnih sudova u Boru, Brusu, Bujanovcu, Velikom Gradištu, Gornjem Milanovcu, Despotovcu, Dimitrovgradu, Knjaževcu, Kuršumliji, Majdanpeku, Paraćinu, Petrovcu na Mlavi, Požegi, Priboju, Raški, Sjenici, Surdulici i Trsteniku. Područja ovih sudova obuhvataju ukupno 29 opština.
Stanovnici ovih opština ne mogu da idu kod notara ako hoće da sastave ugovor o poklonu, založnu izjavu, ugovor o fizičkoj deobi ili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Moraju otići u sud, gde će sudija pregledati sva dokumenta i sastaviti i overiti pravni posao.
– Sve to nije nimalo lako ni jednostavno, naročito pored našeg redovnog posla u sudnicama. Mi to radimo gratis, bez ikakve nadoknade, i to nam ne ulazi u normu. Ima već više od godinu dana kako smo u ovoj situaciji, od kada je uvedeno javno beležništvo u Srbiji – kaže za „Politiku” sudija iz jednog od 18 manjih gradova, jedinih u celoj Evropi koji još nemaju notara.
Srbija je poslednja zemlja u Evropi koja je uvela javno beležništvo. Nigde u Evropi taj posao ne rade sudovi.
Za sudije ne važi tarifa koju imaju javni beležnici jer ne zarađuju ni jedan jedini dinar za poslove javnog beležnika, a država ostaje uskraćena za PDV i porez od 30 odsto, koji plaćaju notari.
Građanima se naplaćuju samo sudske takse. Sudije ne izdaju fiskalne račune, kao što ih, za svaki posao, izdaju javni beležnici. Osim toga, sudije nemaju nikoga ko bi im pomogao u javnobeležničkim poslovima, kao što notari imaju iza sebe čitav tim saradnika i kancelariju opremljenu po svim evropskim standardima.
„Politika” je, da podsetimo, prošle nedelje objavila zvaničan podatak Javnobeležničke komore Srbije da je prosečna mesečna dobit jednog notara oko pola miliona dinara. Ta suma ostaje kada se odbiju troškovi za PDV, porez državi od 30 odsto, članarina u Komori i troškovi kancelarije, poslovanja i zarada zaposlenih. Reč je o prosečnoj mesečnoj dobiti, jer neki notari zarađuju više, neki manje. Nažalost, ima kancelarija koje jedva opstaju, pa čak i primaju solidarnu pomoć kolega kako bi poslovanje dovele na pozitivnu nulu. I dalje postoje manji gradovi u kojima se do sada nijedan pravnik nije prijavio na konkurs za javnog beležnika. Komora je krajem oktobra raspisala novi konkurs za sve navedene gradove, kao i za još nekoliko opština u kojima nema dovoljno notara (Kragujevac, Mionica, Ub, Loznica, Paraćin, Novi Pazar, Sombor, Ruma, Vršac). Za područja osnovnih sudova u Ubu i Mionici određeni su za sada vršioci dužnosti notara.
Javnih beležnika nema u mnogim manjim mestima jer nisu ni predviđeni, zbog toga što građani iz tih mesta mogu otići kod notara u najbliže veće mesto. Na primer, stanovnici Gadžinog Hana, Doljevca i Svrljiga idu kod javnih beležnika koji su određeni za teritoriju grada Niša. Javni beležnik koji je imenovan za područje jednog osnovnog suda nadležan je za teritorije svih opština tog osnovnog suda. Međutim, nijedna opština na području 18 navedenih sudova nema ni jednog jedinog javnog beležnika. Građani idu u sud i zadaju sudijama dodatni posao, koji uopšte nije njihov, ali su obavezni da ga obavljaju sve dok se na njihovoj teritoriji ne imenuje notar.
Javnobeležnička komora poziva pravnike koji ispunjavaju uslove da se prijave na konkurs, objavljen 23. oktobra u „Službenom glasniku”. Potrebno je da imaju položen pravosudni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima, a zatim i da polože javnobeležnički ispit, koji nije lak, jer podrazumeva odlično poznavanje građanskog, stvarnog, obligacionog, porodičnog i naslednog prava. Tek kada se ispit položi, potrebna su znatna novčana sredstva da se otvori javnobeležnička kancelarija, pa je i razumljivo da mnogi ne mogu da se odluče na takav poduhvat. Ipak, s druge strane stoji činjenica da je mnogo pravnika bez posla. Teško je zamisliti da u Gornjem Milanovcu, na primer, ne može da se nađe pravnik koji je stručan i sposoban da bude javni beležnik.
U celoj Srbiji sada ima ukupno 140 javnih beležnika, a u njihovim kancelarijama zaposleno je još nekoliko stotina ljudi.
– Primili smo u radni odnos 137 pripravnika. Reč je o izvanrednim mladim pravnicima, a veliki deo njih ima položen pravosudni ispit. Mnogi su volontirali u sudu po dve-tri godine. Preuzeli smo i veliki broj sudskih overitelja – kaže Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore Srbije.
Sada sudovi više ne rade overe ugovora, već samo overe prepisa i potpisa. Tačnije, svi sudovi, osim onih 18 koji rade i poslove javnih beležnika.
