Izvor: Politika, 29.Sep.2013, 11:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužioci kao „zečevi iz šešira”

Da bi jedan istražni sudija postao javni tužilac, morao bi sam da podnese zahtev za svoje razrešenje, a zatim da konkuriše za zamenika tužioca

U utorak, 1. oktobra, u svim sudovima i tužilaštvima u Srbiji počinje primena novog Zakonika o krivičnom postupku i tužilačke istrage. Sudije i tužioci već nedelju dana govore o izjavi ministra Nikole Selakovića da će istražnim sudijama biti omogućeno da budu birani za zamenike javnih tužilaca.

To zvuči kao logičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predlog, jer je vođenje istrage specijalnost upravo istražnih sudija, ali biti sudija i biti tužilac nije isto.

Nameće se pitanje da li takav predlog zapravo znači da tužioci ipak nisu spremni da vode istragu ili da ih nema dovoljno. Veliki deo stručne javnosti već mesecima upozorava na moguće probleme u primeni ZKP-a. O tome za „Politiku” govori prof. dr Milan Škulić, predsednik Udruženja pravnika Srbije.

Da li su javni tužioci spremni da vode tužilačku istragu?

Verujem u sposobnost naših javnih tužilaca, ali nisam siguran da su dobra volja, pravničko znanje i energija dovoljni sami po sebi. Mnogo je uloženo u obuku pravosudnih kadrova, donacijama iz inostranstva, ali bitno je imati i materijalna sredstva. U Srbiji je tradicija da se u obrazloženju predloga zakona koji ide u Narodnu skupštinu rutinski napiše da primena novog zakona ne zahteva dodatna finansijska sredstva. To je u slučaju ZKP-a notorna neistina, jer će troškovi biti ogromni.

Odgovorno tvrdim da niz izuzetno loših rešenja novog Zakonika veoma komplikuju i kompromituju njegovu buduću primenu. Mnogo sam javno kritikovao novi ZKP, kako u vreme delovanja ranijeg Ministarstva pravde, čije je „čedo” novi zakon, tako i sada, kada je na sceni novi ministar pravde, koji problem nije stvorio, već ga je samo nasledio. To sam to činio iz najboljih namera, u želji da skrenem pažnju na neophodnost da se ZKP značajno poboljša. Potpuno sam siguran da će biti neophodne velike promene. Nikada u našoj stručnoj javnosti nije postojao tako jednodušan negativan stav u odnosu na neki konkretan zakon.

Da li je moguće istražnim sudijama pojačati javna tužilaštva?

Nije moguće javne tužioce vaditi kao „zečeve iz šešira”. Naša javnotužilačka organizacija je u preteranoj meri hijerarhijski ustrojena, da skoro podseća na vojsku. Nije jednostavno da sudije postaju javni tužioci „dodirom čarobnog štapića”. Sudija se ne može „primorati” da promeni svoj karijerni put. Njemu Ustav i zakoni garantuju stalnost i nepremestivost u okviru sudstva, a potpuno je nezamislivo da mimo svoje volje postane zamenik javnog tužioca. To je moguće samo uz saglasnost sudija, ali je pravno-tehnički prilično komplikovano, jer bi sudija morao prvo da na svoj zahtev bude razrešen, a da onda u regularnoj proceduri bude biran za zamenika javnog tužioca. Tako nešto zahtevalo bi i dosta vremena, a njega ni inače nema puno. Taj bi sudija potom morao da se uklopi u bitno drugačiju organizaciju, jer nije isti način rada, rezonovanja, pa i svojevrsnog „mentaliteta” u javnom tužilaštvu i sudu. Sve ovo ukazuje da je veoma teško na takav način ojačati kapacitete javnih tužilaštava u istrazi.

Kakva su iskustva u dosadašnjoj primeni ZKP-a u predmetima organizovanog kriminala?

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu i Tužilaštvo za organizovani kriminal već nekoliko godina primenjuju novi ZKP. Tamo su istragu, pre novog Zakonika, vodila dvojica istražnih sudija, a sada su ti isti ljudi postale sudije za prethodni postupak, dok istragu vodi Javno tužilaštvo. Gde je tu ušteda u kadrovima? Naprotiv, sada su troškovi takve istrage značajno veći, jer isti broj sudija postupa u istrazi, iako oni istragu više ne vode, a istovremeno su javni tužioci dodatno opterećeni novim poslom. Pre više od godinu dana jedan od tih nekadašnjih istražnih sudija javno je rekao da su on i njegov kolega, u odnosu na isti vremenski period, imali tri do četiri puta više istraga, nego što je sa novim Zakonikom sprovelo celo javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Ta je tvrdnja potom više puta iznošena u stručnoj javnosti i niko je nikada nije demantovao.

Šta se najviše zamera „srpskom modelu” tužilačke istrage?

Puno je anomalija u ovakvoj tužilačkoj istrazi kakva je propisana novim Zakonikom. Na primer, postoji mogućnost da odbrana vodi neku svoju paralelnu istragu, što može odgovarati samo veoma bogatim okrivljenima, kakvih je u Srbiji malo, ali je to u stvari „golo pravo” i u praksi potpuno nekorisno, jer ono što odbrana prikupi nije dokaz jednak tužilačkom ili sudskom dokazu. Pored toga, odbrana je još dužna da o svim svojim radnjama obavesti javnog tužioca, pa se tako okrivljeni i branilac, suprotno pretpostavci nevinosti, primoravaju da u istrazi „sarađuju” s javnim tužiocem.

Zašto novi ZKP raskida sa našom dosadašnjom tradicijom?

To je pitanje za njegove autore. Nema razumnog odgovora. Većina država u Evropi koje imaju tužilačku istragu poznaju načelo istine u krivičnom postupku, a to kod nas sada nije tako. Čak i u SAD to načelo ima veći značaj nego što će imati u Srbiji, gde istina postaje stvar uspešnosti stranaka u dokazivanju, a ne dužnost suda. Ni ranije istina nije bila nekakva „sveta krava”, već bi istinom postalo ono što je konačno utvrđeno u pravnosnažnoj sudskoj odluci, ali se istini makar težilo, a sada nema ni toga.

Da li je novi ZKP protivustavan?

Mnoge norme novog ZKP-a nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije, koji, u članu 32, garantuje pravo građanima da sud raspravi o osnovanosti optužbe, a ne da se samo omogući da o tome stranke raspravljaju pred pasivnim sudom, što znači da je osnovna koncepcija ZKP-a protivna Ustavu. Sada se istraga pokreće naredbom javnog tužioca, protiv koje žalba nije dozvoljena, a Ustav garantuje pravo građanima da sud odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka. Ovo su vrlo krupne koncepcijske protivustavnosti, ali ima u novom ZKP-u i čitav niz drugih normi koje su potencijalno neustavne, kao što je već čuvena mogućnost da se listinzi telefonskih razgovora pribavljaju i bez odluke suda, a slične norme u zakonima o BIA i VBA već su oglašene neustavnim.

Da li će novi ZKP ubrzati krivični postupak?

Naprotiv, siguran sam da će prosečni postupci duže trajati, a da će troškovi značajno porasti. Istraga je veoma komplikovano regulisana, a njoj prethodi predistražni postupak, koji se vodi na nivou istog, najnižeg stepena sumnje – osnova sumnje, što predstavlja nepotrebno „rastezanje” krivičnog postupka. Pripremno ročište je već pokazalo velike nedostatke i doprinelo odugovlačenju krivičnog postupka u tzv. specijalnom sudu, a uvođenje sistema osnovnog i unakrsnog ispitivanja svedoka već dovodi do „maratonskog” ispitivanja svedoka, što traje i desetak puta duže nego kada iskaz uzima sud, uz mogućnost da stranke postavljaju pitanja. Novi ZKP proširuje slučajeve obavezne stručne odbrane, čime se takođe značajno povećavaju troškovi suda.

Aleksandra Petrović

objavljeno: 29/09/2013

Nastavak na Politika...