Izvor: Politika, 23.Dec.2010, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri koloseka reforme pravosuđa

Nije reč o vraćanju postupka na početak, već o sistemskoj proveri decembarskih odluka o izboru sudija, kaže ministarka pravde Snežana Malović

Politika: Da li se osećate odgovornom za vraćanje reforme pravosuđa na početak?

Snežana Malović: Reforma pravosuđa nikako nije na početku. Reč je o sveobuhvatnom procesu unapređenja srpskog pravosuđa. Radi potpunog postizanja tog cilja ključno je shvatiti da se reforma odvija na tri paralelna koloseka: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvi se odnosi na promenu organizacionih struktura u pravosuđu, odnosno na uspostavljanje nove pravosudne mreže, drugi predviđa reformu na personalnom nivou, dok treći obuhvata proceduralne zakone.

Nova mreža sudova je uspostavljena, svi neophodni zakoni su usvojeni. Otvorena pitanja javila su se u vezi sa postupkom opšteg izbora sudija i ni tu nije reč o vraćanju postupka na početak, već o sistemskoj proveri decembarskih odluka. Zarad otklanjanja svih sumnji u postupak opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, u saradnji sa evropskim partnerima, formulisali smo korake koje je neophodno preduzeti kako bi čitav proces bio usaglašen sa standardima Evropske unije, koji će dovesti do otklanjanja svih problema i svake trunke sumnje da je bilo određenih propusta.

Suština saradnje sa Evropskom komisijom je kontinuirani zajednički rad. I upravo to potvrđujemo izmenama i dopunama zakona koji se nalaze u parlamentu, a koje za cilj imaju stvaranje svih preduslova za pozitivno mišljenje Evropske komisije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Prvi korak ka tom cilju je stvaranje normativnog okvira koji će omogućiti da se preispitaju decembarske odluke u postupku opšteg izbora i otklone nedostaci u vezi sa otvorenošću postupka, pravnom zaštitom i eliminisanjem bilo kakve sumnje u politički uticaj.

O izmenama zakona raspravljano je i sa članovima Venecijanske komisije, koji su se složili da je to najbolji način da se zakonski, a poštujući u potpunosti ustavno uređenje Srbije i vladavinu prava, obavi preispitivanje odluka u procesu opšteg izbora. Izmene zakona omogućiće potpuni uvid u rad prvih sastava VSS i DVT, kao i potpuni uvid u postupak preispitivanja donetih odluka.

VSS će preuzeti predmete od Ustavnog suda Srbije u postupcima po ustavnim žalbama neizabranih sudija i one će se smatrati kao prigovor VSS-u. Na taj način uvešće se dvostepenost u odlučivanju o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, a prvi predmet će biti preuzimanje žalbi neizabranih sudija i tužilaca od Ustavnog suda. Neizabrane sudije imaće mogućnost da se upoznaju sa svojim predmetima i svim elementima koji se nalaze u dosijeima i u pogledu stručnosti.

Izmenama zakona o VSS i DVT data je mogućnost većem broju kandidata da učestvuju u postupku izbora za stalni sastav tih tela, odnosno pored opšte sednice sudova i kolegijuma tužilaštva, kandidata će moći da predloži 20 sudija, odnosno 15 tužilaca. Radi eliminisanja sumnji u politički uticaj na izbor članova iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, predviđeno je da Skupštini Srbije može biti predložen samo kandidat koji je dobio najveći broj glasova svojih kolega.

A. Petrović

objavljeno: 24.12.2010.

Nastavak na Politika...