Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Dec.2010, 09:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri koloseka reforme pravosuđa

BEOGRAD -

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da reforma pravosuđa nije na početku i da se ona obavlja na tri paralelna koloseka.

Prvi se odnosi na promenu organizacionih struktura u pravosuđu, odnosno na uspostavljanje nove pravosudne mreže, drugi predviđa reformu na personalnom nivou, dok treći obuhvata proceduralne zakone, objasnila je ona.

Nova mreža sudova je uspostavljena, svi neophodni zakoni su usvojeni. Otvorena pitanja javila su se u vezi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa postupkom opšteg izbora sudija i ni tu nije reč o vraćanju postupka na početak, već o sistemskoj proveri decembarskih odluka, kazala je ministarka pravde.

"Zarad otklanjanja svih sumnji u postupak opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, u saradnji sa evropskim partnerima, formulisali smo korake koje je neophodno preduzeti kako bi čitav proces bio usaglašen sa standardima Evropske unije, koji će dovesti do otklanjanja svih problema i svake trunke sumnje da je bilo određenih propusta", istakla je Malovićeva u kraćem intervjuu "Politici".

Ona je rekla da je suština saradnje s Evropskom komisijom kontinuirani zajednički rad, što upravo potvrđujemo izmenama i dopunama zakona koji se nalaze u parlamentu, a koje za cilj imaju stvaranje svih preduslova za pozitivno mišljenje Evropske komisije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Prvi korak ka tom cilju je stvaranje normativnog okvira koji će omogućiti da se preispitaju decembarske odluke u postupku opšteg izbora i otklone nedostaci u vezi sa otvorenošću postupka, pravnom zaštitom i eliminisanjem bilo kakve sumnje u politički uticaj.

O izmenama zakona raspravljano je i sa članovima Venecijanske komisije, koji su se složili da je to najbolji način da se zakonski, a poštujući u potpunosti ustavno uređenje Srbije i vladavinu prava, obavi preispitivanje odluka u procesu opšteg izbora, kazala je ministarka Malović.

Izmene zakona omogućiće potpuni uvid u rad prvih sastava VSS i DVT, kao i potpuni uvid u postupak preispitivanja donetih odluka.

VSS će preuzeti predmete od Ustavnog suda Srbije u postupcima po ustavnim žalbama neizabranih sudija i one će se smatrati kao prigovor VSS-u.

Na taj način uvešće se dvostepenost u odlučivanju o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, a prvi predmet će biti preuzimanje žalbi neizabranih sudija i tužilaca od Ustavnog suda.

Neizabrane sudije imaće mogućnost da se upoznaju sa svojim predmetima i svim elementima koji se nalaze u dosijeima i u pogledu stručnosti.

Izmenama zakona o VSS i DVT data je mogućnost većem broju kandidata da učestvuju u postupku izbora za stalni sastav tih tela, odnosno pored opšte sednice sudova i kolegijuma tužilaštva, kandidata će moći da predloži 20 sudija, odnosno 15 tužilaca.

Radi eliminisanja sumnji u politički uticaj na izbor članova iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, predviđeno je da Skupštini Srbije može biti predložen samo kandidat koji je dobio najveći broj glasova svojih kolega, istakla je Malovićeva.

Ona je i u opširnom intervjuu "Novostima" istakla da je suština saradnje sa EK kontinuirani zajednički rad na svim otvorenim pitanjima, uključujući i pitanje provere opšteg izbora sudija i tužilaca.

"Tvrdim da će sve preporuke Brisela biti u potpunosti ispunjene i to ne samo zato što to smatra EK, već zato što je Srbiji potrebno nezavisno i jako pravosuđe", poručila je Malovićeva.

Malovićeva je istakla da je od januara ove godine, zaključno sa oktobrom, na ime naknada neizabranim nosiocima pravosudne funkcije isplaćeno oko milijardu i 300 miliona dinara.

"Sigurno da je ta cifra i veća. Konačne odluke o sudijama i tužiocima su nužne i zbog same agonije koja vlada, jer građani Srbije plaćaju već skoro godinu dana neizabrane nosioce pravosudne funkcije", dodala je ona.

Ona je istakla da je od oko 500 pitanja u upitniku Evropske komisije, za koja je nadležno Ministarstvo pravde i vezana su za korpus ljudskih prava, funkcionisanje države i pravosuđa, do sada odgovoreno na oko 70 odsto njih.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...