Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina mladih ne osuđuje nasilje
Oko 28 odsto dečaka srednjoškolaca je „spremno da bije homoseksualce”, a čak petina mladih oba pola zagovara etnički čistu državu
Deca u velikoj meri doživljavaju psihičko nasilje u svom okruženju, a ima i dosta slučajeva fizičkog nasilja, posebno među dečacima. Na ovaj zaključak ukazuju podaci da je devet odsto devojčica i 28 odsto dečaka bilo žrtva fizičkog nasilja, a da je daleko više mladih (čak 43 odsto devojčica i 48 odsto dečaka) bilo izloženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << psihičkom ponižavanju i ismevanju.
Ovi podaci navedeni su u „Izveštaju o pravima deteta – kako to vide deca”, koji je početkom februara ove godine predstavljen Komitetu za prava deteta u Ženevi. Izveštaj o tome kako mladi doživljavaju ostvarivanje svojih prava zasnovan je na istraživanju kojim su obuhvaćena deca srednjih i osnovnih škola u više gradova u Srbiji, kao i izbegla, romska i deca bez roditeljskog staranja, mladi sa smetnjama u razvoju i ona koja žive i rade na ulici. Prosečna starost više od 1.100 ispitanika bila je oko 15 godina.
Istraživanje je obavila koalicija dece i mladih, okupljena pri Centru za prava deteta u drugoj polovini prošle godine.
U izveštaju je kao „veoma čudan” ocenjen podatak da se svega tri odsto ispitane dece izjasnilo da je imalo iskustvo sa nekim oblikom seksualnog nasilja.
– Ovaj podatak zvuči dosta čudno, ali je možda problem u tome što mnoga deca i ne znaju šta se sve smatra seksualnim nasiljem. Osim toga, neka se možda ustručavaju da priznaju takve stvari nepoznatim anketarima – zaključuju mladi u svom izveštaju.
Kada je reč o toleranciji i agresivnosti kod mladih, iako je veći procenat srednjoškolaca opredeljen za mirno rešavanje problema, broj onih koji misle drugačije nije zanemarljiv. Na pitanje na koje su metode spremni kada im je neko bitno pravo ugroženo, najviše momaka izabralo bi obaveštavanje medija, pregovore i bojkot nastave, dok su devojke u najvećem broju za pregovore, pisanje peticije i sudske tužbe. Ipak, zabrinjavajuće je da kolektivnu odmazdu odobrava svaki četvrti srednjoškolac u Srbiji, kao i 12 odsto devojaka. Najmanje mladih bi se opredelilo za pretnje i štrajk glađu.
Posebno pitanje u istraživanju odnosilo se na stav srednjoškolaca prema nemirima u Srbiji, u martu 2004. godine, kada su u znak odmazde posle paljenja srpskih crkava na Kosovu i Metohiji, zapaljene džamije u Beogradu i Nišu. Negativan stav prema iskaljivanju besa na džamijama imalo je oko 40 odsto devojaka i svega 24 odsto dečaka. Sa druge strane, čak oko 35 odsto momaka i 19 odsto devojaka nije imalo nikakav moralni problem u vezi sa paljenjem džamija.
Ovome bi svakako trebalo dodati podatak da je 28 odsto dečaka srednjoškolaca „spremno da bije homoseksualce”. Zatim, i da čak petina tinejdžera oba pola u Srbiji zagovara etnički čistu državu, a da se protiv ove ideje izjasnilo jedva nešto više od polovine srpskih srednjoškolaca.
– Dečaci i mladići su u priličnoj meri skloni nasilju prema drugim pojedincima i grupama. Time bi trebalo ozbiljno da se pozabave svi kojih se to tiče – smatraju mladi.
Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja, koje je grupa mladih navela u svom izveštaju, jeste da samo petina dece u Srbiji smatra da zna dovoljno o svojim pravima i da su o njima najviše saznali u školi, porodici i putem medija. Najznačajnija prava dečacima su zdravlje i život, a devojčicama zaštita od svih vrsta maltretiranja.
– I devojčicama i dečacima je veoma stalo do zaštite od trgovine ljudima, a među posebno bitnim pravima su im privatnost i zaštita od droge. Najmanje bitna prava deci su kultura i umetnost, učešće u društvenom odlučivanju i sloboda veroispovesti – ocenjuju mladi u izveštaju.
Koalicija dece i mladih je poručila državi da mora mnogo više da uradi na stvaranju osećaja fizičke bezbednosti kod dece i da u budućim akcijama na zaštiti prava deteta pažnju treba posvetiti programima protiv vršnjačkog nasilja i šikaniranja. Oni smatraju da su dečacima potrebni posebni programi za smanjenje agresivnosti u komunikaciji.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 02.03.2008]
