Izvor: Glas javnosti, Beta, 17.Mar.2010, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedočile o stradanju sinova, oca, braće u Zvorniku
BEOGRAD - Na suđenju dvojici optuženih za ratne zločine u Zvorniku, u BiH, 1992. godine juče su o zločinima nad muslimanskim stanovništvom iz zvorničkih sela svedočile Fatimka Mustajbašić i Amira Omerović, koje su ostale bez većeg broja muških članova porodice.
Za zločine na teritoriji opštine Zvornik optuženi su nekadašnji predsednik takozvane privremene vlade Zvornika Branko Grujić i komandant Kriznog štaba Teritorijalne odbrane u tom gradu Branko Popović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Fatimka Mustajbašić je pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu posvedočila da je sinove koji su tada imali 17 i 19 godina poslednji put videla u Belom Potoku kada su srpski vojnici razdvojili muškarce i žene.
"Tri devera, sinove... 11 muškaraca iz naših pet kuća su u Belom Potoku potovarili u kamione", ispričala je svedokinja opisujući događaje koji su prethodili iseljavanju.
Ona je kazala da je sa tri jertve, sinovima i sedmogodišnjom ćerkom iz Tršića došla u selo Klisa gde su ostali sedam dana kada je trebalo da krenu ka Kalesiji.
U Klisi je čula prvu pucnjavu a od ljudi je saznala da je jedan od dvojice ljudi koji su ubijeni na licu mesta bio njen rođak.
"Narod je krenuo, i staro i mlado, ka Belom Potoku. Vojnici su počeli da pucaju da nas zaplaše", rekla je ona, dodajući da je videla kako je jedan vojnik udario njenog starijeg sina.
Posmrtni ostaci njenog sina Admira kasnije su, kako je rekla, identifikovani u jednoj od grobnica na Crnom vrhu, a muža i sina Samira još nisu pronašli.
O iseljavanju muslimana koji su iz zvorničkih sela izbeglih u Klisu juče je svedočila i Amira Omerović, koja je tada, kao petnaestogodišnja devojčica, izgubila oca, brata, stričeve i brojne rođake od kojih su neki ekshumirani u grobnici na Crnom vrhu.
Ona je posvedočila da su u Belom Potoku odvojeni muškarci od žena i da je tu poslednji put videla oca i devetnaestogodišnjeg brata.
"Videla sam kada je mog brata udario jedan zvani Švaba. Zapamtila sam da mu je rekao 'druže, dođe ti meni ovde'", posvedočila je ona, navodeći da su se tokom njihovog boravka u Belom Potoku čuli rafali.
Ona je navela da su muškarce kamionima odvezli prema Karakaju, a da su žene, deca, starci ostali da čekaju na livadi.
Posle toga su ih odvezli autobusima prema Memićima, gde su odvojili devojke, maloletne mladiće i starce, njih oko 70 za razmenu.
"Jedan vojnik Zoran je rekao da nas ne uzima da nas pobije već za razmenu. Rekao je da nas uzima na svoju odgovornost kao taoce, u zamenu za četiri njihova vojnika koji su zarobljeni", kazala je ona.
Kako je dodala, do razmene sutradan, bili su smešteni u prostorijama skole u Memićima.
Optuženi se terete za zarobljavanje, nečovečno postupanje i smrt oko 700 ljudi iz Bijelog Potoka, Đulića, Klisa i drugih sela zvorničke opštine koji su bili zatvoreni u Tehničkom školskom centru u Karakaju.
Oni su optuženi i za deportaciju 1.822 muslimana iz sela Kozluk i Skočić, kao i za nesprečavanje zločina pripadnika jedinica "Žute ose" i "Pivarski" u Domu kulture u Čelopeku i lokalitetima Ekonomija i Ciglana.
Od sredine 2005. godine oni se nalaze u pritvoru.
