Izvor: Blic, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije moraju da završe i Pravosudnu akademiju
Buduće sudije i tužioci će osim pravnog fakulteta morati da završe i Pravosudnu akademiju, kako bi stekli uslov za izbor na jednu od ovih funkcija, saznaje „Blic".
- Posle završenog pravnog fakulteta, najbolji studenti, koji žele da postanu sudije ili tužioci, moraće prvo da polažu prijemni ispit na Pravosudnoj akademiji. Studije na akademiji trajaće dve do tri godine, a polaznici će istovremeno ići i na praksu u sudove i tužilaštva. Posle akademije polagaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravosudni ispit, i ako to uspešno urade, moći će odmah da budu birani za sudije ili tužioce - objašnjava profesor Milan Škulić, sekretar Sekretarijata za reformu pravosuđa.
Profesor Škulić dodaje da se još radi na propisima koji će precizno odrediti mesto i ulogu Pravosudne akademije. Oni će biti sastavni deo četiri pravosudna zakona koji uskoro treba da se nađu u Skupštini Srbije (zakon o sudovima i sudijama, zakon o visokom savetu sudstva, zakon o tužilaštvima i tužiocima i zakon o državnom veću tužioca).
- Cilj formiranja akademije je da se eliminiše uticaj politike na izbor sudija i tužioca. To će biti jedna od garancija da se na ove funkcije biraju najkvalitetniji stručnjaci, a ne oni koji su po ukusu vladajućih političkih opcija. Akademija će biti važna i zbog provere znanja sa pravnih fakulteta, kao i zbog potencijalnih afera vezanih za korupciju na nekim državnim univerzitetima - ističe profesor Škulić.
Stručnjaci koji rade na programima reforme pravosuđa planiraju da u propise uvedu i nove kriterijume prilikom izbora i ocene rada sudija i tužioca.
Postojeći uslovi za izbor sudija su diploma pravnog fakulteta, položen pravosudni ispit i godine staža. Međutim, kriterijumi kao što su dostojnost i stručnost, samo se deklarativno navode. Stručnost se prilikom prvog izbora za sudiju utvrđuje na osnovu ocena na fakultetu i pravosudnom ispitu, dok dostojnost nije definisana.
- Kada je reč o dostojnosti, u evropskim zemljama se od sudija očekuje da budu primer moralnog ponašanja ne samo na poslu, nego i u privatnom životu. Kakve moralne vrednosti treba da ima jedan sudija, treba da odredi društvo - kažu sudija Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije i član radne grupe za izradu kriterijuma za biranje i ocenjivanje rada sudija.
Profesor Škulić navodi da se za dostojnost ne mogu zakonom uspostaviti mehanički kriterijumi, ali da mora da se očekuje od sudije da bude visoko moralna ličnost.
Naši sagovornici kažu da se mora promeniti dosadašnja praksa ocene rada sudija.
- Ocena rada se svodi na to da se izbroje predmeti koje je sudija uradio i koliko je njegovih presuda potvrđeno, preinačeno ili oboreno. Uopšte se ne ulazi u kvalitet rada i težinu predmeta. Tako ispada da postupci, kao što su na primer ubistvo premijera ili zločin na Ibarskoj magistrali, imaju istu težinu kao neki najjednostavniji slučajevi. Tako se manipuliše sudstvom jer se sudije teraju da složenije predmete odlažu, a lakše rešavaju kako bi ispunili normu - kaže sudija Boljević.
Ona dodaje da je poseban problem što ne postoji disciplinski postupak protiv sudija.
- Protiv sudije se vode postupci za razrešenje i eventualno se u tom postupku nekad umesto razrešenja izrekne opomena. Ne postoji mogućnost da sudija ako je nešto pogrešio, a što nije razlog za razrešenje, ipak bude kažnjen sa umanjenjem plate - kaže sudija.
Sudijama zabranjeni uvredljivi komentari
U nekim evropskim zemljama, kao na primer Francuskoj, postoji ustaljena praksa za ocenu rada i dostojnosti sudija koja je veoma stroga. Tamo su disciplinski odgovarale sudije zbog „burnih odnosa sa supružnicima koji su se komentarisali u javnosti", zatim oni koji pokazivali slike obnaženih žena ili su dolazili na posao autostopom. Pozivani su na odgovornost i zbog uvredljivih komentara na račun kolega i stranaka.
Neizvesnost muči pravosuđe
VRNJAČKA BANJA - Ni Ustavni zakon nije razrešio dilemu da li sudije čeka reizbor ili samo izbor za nove vrste sudova, izjavila je juče predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero na „Sudijskim danima" u Vrnjačkoj Banji. Prema njenim rečima, sudstvo se ne plaši reizbora, ali ga muči duga neizvesnost. „Sudstvo muči pravljenje imaginarnih lista podobnih i nepodobnih kandidata", kazala je predsednica Vrhovnog suda. Predsednica Vrhovnog suda Srbije je
navela da se postavlja pitanje da li Visoki savet sudstva može da izgubi garancije nezavisnosti, s obzirom na način njegovog izbora. „Mišljenje Venecijanske komisije jeste da Visoki savet sudstva, koji u celosti zavisi od parlamenta, ne bi bio odgovarajuće telo za postupak reizbora svih sudija", navela je Vida Petrović-Škero.
