Izvor: Blic, 25.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci cene naše rezultate
Stranci cene naše rezultate
BEOGRAD - Nedavno je objavljen spisak policajaca za koje je navodno zainteresovan Haški tribunal. Vi ste objavljivanje spiska protumačili kao nameru novinara da kažu kako su svi policajci optuženi za ratne zločine. Da li zaista mislite da novinari ili urednici, od kojih mnoge i lično poznajete, imaju takvu nameru?
- 'Dobrim namerama popločan je put u pakao', kaže stara mudrost. Možda neki novinari i urednici imaju nameru da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postanu miljenici novih centara političke i starih centara finansijske moći i da, stoga, ne poštujući osnovne zakone svoje profesije i ne držeći se elementarnog morala, objavljuju sve neistine i podvale koje iz tih kuhinja dobijaju. Najčešći 'nesporazumi' između medija i predstavnika vlasti usledili su zbog pisanja o MUP-u i radu policije? Da li mislite da su neki mediji odjednom postali zlonamerni i izmišljaju probleme ili ostavljate mogućnost da vlast, sa sadašnjih pozicija, još ne zna na koji bi način trebalo da se odnosi prema 'dojučerašnjim saveznicima'?
- Znate, ako neko danas, u državi Srbiji, objavi jedan lažan spisak uglavnom ranjenih, odlikovanih i, nažalost, poginulih policajaca, ako taj spisak proglasi haškom listom osumnjičenih, odnosno optužnih, zavisi da li čitamo tekst ili naslovnu stranu lista, ako tačnost te informacije demantuju svi relevantni državni funkcioneri, ako to učini i Haški tribunal, a ti mediji i dalje tvrde da je ta lista istinita, onda su ti mediji u ozbiljnom 'nesporazumu' sa istinom, a ne sa MUP-om. I još nešto, saveznici DOS su slobodni i demokratski nastrojeni mediji. MUP je podstakao policajce da tuže 'Blic' i 'Reporter' povodom objavljivanja pomenutog spiska. Taj postupak osudila su sva udruženja novinara. S druge strane, porodica ubijenog Milutina Šćepanovića tužila je 'Blic' zbog prenošenja vaše izjave da se 'ubijeni bavio trgovinom droge'. Da li ćete na eventualnom suđenju 'Blicu' zbog ove izjave biti svedok?
- Policajci su odrasli ljudi kojima ne treba tutor. Ministarstvo nije podsticalo nikoga, a obaveza Ministarstva je da pruži pravnu pomoć svojim pripadnicima koji svoju čast i ugled žele da zaštite pred sudom. Znate, na tom spisku su većinom ranjeni pripadnici MUP-a, neki vrlo teško, a ima i poginulih. Zamislite osećaj porodica poginulih kada u vašem listu pročitaju da njihovog poginulog sina, muža ili oca traži Haški tribunal zbog ratnih zločina. Razumem što novinari brane jedni druge, ali ne shvatam zašto im smeta kada to rade policajci. Istina, pravda, zakoni i sudovi su isti i za jedne i za druge. Što se drugog dela vašeg pitanja tiče da li ću biti svedok, ne zavisi od mene već od suda.
Ministar unutrašnjih poslova ste 11 meseci. Da li ste zadovoljni svojim učinkom i koji problemi su vam ostali, ili u međuvremenu postali najteži?
- Sasvim sam zadovoljan radom Ministarstva za ovih proteklih 11 meseci. Transformacija Ministarstva je sprovedena preko svih očekivanja uspešno kada se uzme u obzir ono što smo nasledili iz Miloševićevog vremena. Učinak i efikasnost policije je veća nego u prethodnom periodu. Znam da javnost i mediji efikasnost MUP-a mere pre svega po brzini otkrivanja počinilaca najvećih zločina iz prethodnog vremena. Više puta sama rekao da mi veoma ozbiljno radimo na otkrivanju ubica mog prijatelja Slavka Ćuruvije, otmičara Ivana Stambolića i svih drugih slučajeva, i da za neke slučajeve znamo ko su ubice, ili bar sa velikom sigurnošću to znamo, ali to nije dovoljno za sud. Za sud su potrebni dokazi, a ti dokazi su sistematski uništavani još u vreme Miloševićeve vlasti i, pogotovu, od 5. oktobra 2000. godine do 25. januara 2001. godine, kada je to voljom jednog čoveka bilo omogućeno Radetu Markoviću i njegovoj ekipi. Želim još nešto da kažem, optuživanje MUP-a za neefikasnost u ovoj godini osim što je potpuno netačno je i veoma ružan gest prema hiljadama policajaca koji su u poslednjih 11 meseci uz nadljudske napore radili svoj posao, svuda i u svim uslovima, uključujući i očuvanje mira u Kopnenoj zoni bezbednosti. Vreme pred nama daće mi za pravo jer će već krajem sledeće godine biti vidljivi prvi efekti reforme unutrašnjih poslova. Da li mislite da, kako neki tumače, vaši pojedini potezi ne idu na ruku ugledu policije ili je, možda, jednostavno bilo i nesnalaženja s vaše strane?
- Morate mi reći na koje poteze mislite i ko ih kako tumači da bih mogao da vam odgovorim. Generalno rečeno, živimo u novom demokratskom ambijentu i normalno je da svi ne mislimo isto ni o hapšenju i izručenju Miloševića. Postoje li pomaci u istrazi o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića? Da li je objavljivanje foto-robota ubica pomoglo u istrazi?
- Da, ali u interesu istrage više ne mogu reći. Da li je policija imala koristi od pomalo pompeznog raspisivanja nagrada od 300.000 maraka za informacije u rešavanju nekih ubistava?
- To rade sve policije na svetu i ne vidim šta je bilo pompezno u tom saopštenju. Treba biti strpljiv, rezultati neće izostati. Šta je učinjeno u borbi protiv organizovanog kriminala? Uočljivo je da, na primer, za razliku od grupa kradljivaca automobila nema informacija o hapšenju velikih narko-dilera, iako je poznato da je naša zemlja tranzitna za šverc droge?
- Uzmite podatke koje je Ministarstvo publikovalo, imate ih čak i na našem sajtu, i videćete u kojoj meri su, na primer, trgovina naftom i cigaretama vraćeni u legalne tokove, koliko je zaplenjeno droge, koliko je smanjen broj ukradenih automobila i ujedno povećan broj nađenih, pa ćete videti da je ovo ministarstvo za 11 meseci nanelo ozbiljne udarce organizovanom kriminalu. Znate, policijski posao je veoma složen i za neke stvari je potrebno puno vremena i strpljenja. Sami ste rekli da je Jugoslavija tranzitna zemlja za trgovinu drogom i na tome sarađujemo sa policijama susednih zemalja, drugim policijama i Interpolom. Nisu sve policijske akcije i svi policijski poslovi jednako spektakularni kao presecanje kanala organizovane krađe automobila u Srbiji. Podsetiću vas da je skoro u Novom Sadu uhapšena jedna od najvećih dilerskih grupa u zemlji. Ali, uspesi policije nisu interesantni kao njeni problemi. U nedavnim razgovorima s predstavnicima Saveta Evrope pomenuto je pet projekata za promene u policiji. O čemu je reč?
- Reč je o pet prioriteta i više projekata koji su spremljeni za donatorsku konferenciju u okviru podrške koju Savet Evrope, Evropska unija, OEBS, Pakt za stabilnost i mnoge zemlje pružaju reformi našeg ministarstva. Ti prioriteti su: obrazovanje za potrebe policije; kontrola rada, unutrašnja i spoljna; organizovani kriminal; bezbednost granica i policija u lokalnoj zajednici. U kojoj meri saradnja sa stručnjacima OEBS-a obavezuje MUP Srbije na rad po evropskim standardima?
- Na poštovanje evropskih normi, ne samo u radu MUP-a nego u svim segmentima funkcionisanja države, obavezuje nas potreba da se kao država što pre integrišemo u Evropu i postanemo ravnopravan deo savremenog sveta. Ja bih, čak, obrnuto postavio stvar i rekao da je naša ozbiljna rešenost da se pridržavamo evropskih normi doprinela tome da stručnjaci OEBS-a, ali i drugih organizacija i policija širom Evrope, odluče da sarađuju s nama. Ta saradnja je u neku ruku priznanje naporima koje smo uložili da transformišemo policiju u Srbiji. U januaru je predviđeno održavanje donatorske konferencije za MUP. Kakva su naša očekivanja?
- Očekujem da se konferencija održi i da se prihvate ponuđeni projekti. Mi imamo hroničan nedostatak apsolutno svega što jedna policija treba da ima, radimo u uslovima velike nemaštine i samo zahvaljujući ogromnom entuzijazmu, znanju i sposobnosti za improvizaciju, u takvim uslovima pripadnici Ministarstva postižu uspehe u borbi protiv kriminala. Mi u gostima imamo gotovo svakodnevo strane diplomate, predstavnike stranih policija, međunarodnih institucija i organizacija. Svi oni žele da se upoznaju sa radom policije u Srbiji. Činjenica je da oni više cene postignute rezultate nego neki domaći politički faktori i da žele da nam pomognu i održavanjem ove mini donatorske konferencije. Najavljeno je formiranje tela za operativnu kontrolu rada DB. Kako će telo biti formirano i ko će biti u njegovom sastavu? Da li će biti i predstavnika opozicije?
- To telo će formirati Republička vlada, koja će odrediti i njegov sastav. Unutrašnja kontrola postoji, a ovo telo treba da pomogne boljem ostvarivanju zadataka Vlade i službe u oblasti državne bezbednosti.
Evidentirali smo sve kriminalce
Visoki oficiri MUP-a izjavili su nedavno da u Srbiji deluje oko 500 organizovanih grupa kriminalaca, a da se pet mafijaških bosova u Beogradu bori za prevlast. Javnost je zbunjena tim podacima i saznanjima MUP-a, jer ti kriminalci još nisu uhapšeni.
- Pre nekoliko meseci hrvatska policija je objavila spisak od, čini mi se, 2.000 lica koja se tamo organizovano bave kriminalom. U SAD i Italiji nije nikakva tajna spisak mafijaških porodica. Međutim, kod nas to unosi zabunu, jer u onoj velikoj Jugoslaviji nismo imali mafiju. Nju smo dobili po raspadu bivše zemlje i povratka vodećih kriminalaca iz Zapadne Evrope i Amerike, kao i posle njihovog angažovanja uz podršku, a negde i u organizaciji vlasti, na ratištima i potom u krijumčarenju nafte, cigareta i drugih akciznih roba.
Dao sam nalog Upravi kriminalističke policije da napravi pregled svih grupa koje se organizovano bave kriminalom u Srbiji. Gruba slika je napravljena, ali tu je reč o policijskim saznanjima koja imaju karakter službene tajne. Ostaje da tu sliku pretresemo sa svakog stanovišta i da onda budemo u stanju da Vladi i drugim nadležnim državnim organima pružimo podatke kako bi mogli da koncipiraju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Pomenute brojke obuhvatile su sve grupe i pojedince koji se organizovano bave kriminalom, a nije svejedno da li su to kradljivci vozila, džeparoši, dileri droge ili profesionalne ubice. Aleksandra Adzić
